Index sreće: Srbija na 48, Kosovo 33, Hrvatska na 60. mestu, a ne zna se ko je u većim go*nima

Najsrećnija zemlja na svetu, prema klasifikaciji koju podržavaju Ujedinjene nacije, četvrtu godinu za redom je Finska, a odmah iza nje Danska, Švajcarska i Island. Evropske zemlje i dalje dominiraju u prvih deset, a Srbija je na 48. mestu. Po ovoj listi, srećnije je Kosovo na 33. mestu, Slovenija na 29, dok je Hrvatska nesrećnija na 60, BiH na 64, a Crna Gora na 70. mestu.

Klasifikacija se izračunava na osnovu ankete Galupa u kojima se od stanovnika traži da iskažu svoje subjektivno osećanje dobrobiti, a ti odgovori se zatim ukrštaju sa BDP-om i indikatorima solidarnosti, individualne slobode i korupcije da bi se došlo do ocene na skali do deset, prenosi agencija Frans pres.

Lista sadrži spisak od 150 zemalja sveta.

U regionu su dakle Slovenci najsrećniji, zatim Kosovari, dok su svi ostali uključujući i Albaniju, Bugarsku i Severnu Makedoniju daleko iza po ovim merilima. Kosovo je ispred Srbije, Crna Gora daleko iza, Hrvatska iza, a ne zna se koja je zemlja u većim go*nima. Priznavali je ili ne, narod koji živi u njima daleko je od kolektivne sreće.

Jedina neevropska zemlja koja se našla u prvih deset je Novi Zeland koji se nalazi na devetom mestu.

Nemačka je na 13. mestu, Kanada 14, Velika Britanija 17, SAD 19, Francuska 21, Brazil 35, Japan 56, Rusija 76. i Kina 84, dok je Indija, velika svetska sila sa najlošijim položajem, i nalazi se na nezavidnom 139. mestu.

Prema rang listi, najmanje srećna zemlja na planeti je Avganistan sa ocenom 2,25, ispred Zimbavea, Ruande, Botsvane i Lesotoa, prenosi N1.

Poredeći podatke iz 2020. sa prethodnim godinama da bi se odredio uticaj pandemije koronavirusa, autori studije su primetili znatno „povišenu frekventnost negativnih emocija u oko trećini zemalja“.

Međutim, u 22 zemlje taj indikator je bio pozitivan, a prema rečima jednog od koautora studije Džona Helivela, iznenađuje što u proseku nije bilo pada osećanja dobrobiti kada su ljudi ocenjivali sopstveni život.

On je rekao da je moguće objašnjenje da ljudi vide kovid-19 kao zajedničku pretnju koja dolazi spolja i deluje u celom svetu i koja donosi veće osećanje solidarnosti i empatije.

Uprkos dugim zimama i reputaciji njihovih stanovnika da su usamljenici, nordijske zemlje imaju vrlo visok životni standard, javne službe koje dobro funkcionišu, puno prirode, šuma i jezera, a vrlo su dobro ocenjene i kada je reč o solidarnosti i borbi protiv siromaštva i svih vrsta nejednakosti, piše Frans pres.