Poznato je koliko su sekte opasne, jer znaju da potpuno zalude njihove pripadnike i potpuno ih odvoje od svakodnevnog, normalnog, života i porodice, podređujući sve verovanju koje nameće njen vođa.
Kult ili sekta, upravo podrazumeva ljude koji slede zajedničko verovanje, bilo da je reč o religiji, politici, ili nekom drugom domenu.
Često se odnosi na manje religijske zajednice, koje su se svojim učenjem odvojile od većih.
Ističu se po svojim harizmatičnim vođama, kao i po entuzijastičnim, često fanatičnim sledbenicima.
Posmatračima je teško da shvate zašto sledbenici kulta slede takva učenja, a pojedinci sebe najčešće ne smatraju delom sekte, već legitimne zajednice, koja ih ispunjava višim ciljem, svrhom i zadovoljstvom.
Pored harizmatičnog vođe, kultovi se često povezuju i sa eksploatacijom pripadnika te zajednice na različite načine.
U pitanju može biti finansijski, seksualni, emocionalni i drugi vidovi iskorišćavanja, piše Punkufer.hr.
„Pripadnici svoje odluke donose na osnovu selektivnih informacija“
– Kada uđu u grupu, za koju se kasnije ispostavi da je kult, ljudi dobijaju samo selektivne, a nikada sve, informacije o toj zajednici i na osnovu toga donose svoje odluke – primećuje terapeutkinja Rejčel Bernštajn, specijalizovana za rad sa osobama koje su preživele kultove.
Kultovi se obično predstavljaju kao organizacije koje promovišu razvoj, bilo obećanjem prosvetljenja, ili sticanjem veština koje će ostvariti profesionalne snove.
Prema Rejčel Bernštajn, osobe koje žele da rade na sopstvenom razvoju mogu biti podložniji pridruživanju sekti.
Takođe su potencijalni kandidati i ljudi koji žele da izleče traume iz detinjstva ili prošlosti, kao i oni koji traže način da budu produktivniji i uspešniji u svojim karijerama.
– Ljudi koji žude za dubljom vezom sa drugima, mogu takođe biti skloniji da postanu žrtve kultova, čije vođe to znaju i koriste – kaže Bernštajn.
Ona dodaje da se na taj način stvara mentalitet čopora i vrši dodatni pritisak na pojedince.
Prema Bernštajn, ličnost i ciljevi pojedinca nisu jedini faktori koji ih čine ranjivim na kultove.
Tajming takođe igra značajnu ulogu, pa su ljudi u osetljivim, ili teškim životnim situacijama, podložniji prihvatanju grupe, koju ne bi bezuslovno prihvatili u nekom drugom periodu.
Masovno ubistvo u džungli
Harizmatični američki propovednik, Džim Džons, je osnivač sekte Hram naroda, a postao je poznat po tome što je 914 svojih sledbenika odveo u smrt, od kojih su 276 bili deca.
Umrli su nakon što su ispili voćne sokove sa cijanidom, usred džungle u Gvajani.
Oni koji nisu hteli da piju otrov, bili su primorani da to učine, ili su ih ubijali vatrenim oružjem.
Kult je osnovan 1955. godine u Indijanapolisu, sa ciljem da se pomogne beskućnicima, nezaposlenima i bolesnima.
Međutim, bivši članovi su naveli da je unutar grupe bilo rasprostranjeno zlostavljanje.
Mensonova porodica
Čarls Menson je bio osnivač i vođa kulta Porodice, koji je zagovarao slobodnu ljubav.
Smatrao se inkarnacijom Isusa. Njegove mete su bili ranjivi ljudi i osobe koje je društvo odbacilo.
Menson je tvrdio da će doći do apokaliptičnog rasnog rata, zbog čega je naredio svojim sledbenicima da nasumično ubijaju stanovnike bogatih belih četvrti u Los Anđelesu.
Na taj način stradalo je najmanje deset ljudi.
U nasilju 9. i 10. avgusta 1969. godine, poginulo je još sedam osoba, a među žrtvama je bila i Šeron Tejt.
Supruga reditelja Romana Polanskog je u tom trenutku bila trudna.
Menson se nikada nije pokajao i osuđen je na doživotni zatvor.
Umro je u novembru 2017. godine, nakon što je bio zatvoren više od 40 godina.
Teroristički napad
20. marta 1995, članovi kulta Aum Šinrikjo, opskurne verske grupe koja je verovala da se svet bliži kraju, izveli su napad u podzemnoj železnici.
Ovaj masakr opisan je kao najgori nacionalni teroristički napad ikada izveden na tlu Japana.
U Tokiju je 13 ljudi poginulo, a više od 6.000 povređeno, kada su ih pripadnici sekte otrovali nervnim agensom sarinom.
Aum Šinrikjo, čije ime u prevodu znači „vrhovna istina“, počela je 1980-ih kao duhovna grupa, koja je mešala hinduistička i budistička verovanja.
Osnivač grupe, Šoko Asahara, sebe je proglasio Hristosom i prvim „prosvetljenim“, posle Bude.
Kult je brzo privukao hiljade sledbenika, među kojima su mnogi naučnici i istaknuti ljudi, koji su u blagajnu donosili ogroman novac.
Kako je kult rastao, rasle su i optužbe za zlostavljanje među sledbenicima.
Asahara je osuđen na smrt, zajedno sa još 12 članova njegovog kulta, za niz zločina u kojima je ubijeno ukupno 27 ljudi.
Izvor: Punkufer.hr
Dodaj komentar