Surtsej je vulkansko ostrvo u Atlantskom okeanu koji se nalazi tridesetak kilometara od Islanda. Nastao je velikom erupcijom 1963. godine koja je počela na dubini od 130 metara.
Erupcija je trajala čak tri godine, a do 1967. stvoreno je ostrvo površine od 2,7 kvadratnih kilometara. Ne čudi stoga što su mu dodelili ime prema vatrenom divu Surtu iz nordijske mitologije, piše Punkufer.
Erozija tla i jaki vetrovi na severu Evrope s vremenom su smanjili njegovu površinu na oko 1,3 kvadratnih kilometara, ali ne i interes naučnika za to misteriozno područje.
UNESCO je zaštitio ostrvo i stavio ga na svoj popis Svetske baštine u Evropi, a pristup su dobili samo odabrani botaničari, biolozi i vulkanolozi. Glavni zadatak im je da prouče kako nastaje ekosistem bez ljudskog uticaja.
Mahovina i lišajevi su prve vrste biljaka koje su počele da rastu na ostrvu, a vrlo brzo na Surtseju su počeli da sleću galebovi i tankokljune njorke. Danas tu raste sedamdesetak biljnih vrsta, a na njemu žive paukovi, ptice i foke.
Na ostrvu se nalazi samo jedna kuća u kojoj spavaju stručnjaci koji proučavaju promene na Surtseju. Pre nego što se iskrcaju na ostrvo, svaki naučnik se temeljno pretražuje da slučajno ne bi preneo neko seme čije bi klijanje moglo da poremeti prirodni ekosistem.
Uprkos merama predostrožnosti, na ostrvu je izrasla biljka paradajza, koja je iznenadila naučnike. Ili je to bio slučaj sve dok jedan tamošnji stručnjak nije priznao da je obavio veliku nuždu na zabranjenom mestu na plodnom vulkanskom tlu nakon konzumacije tog voća.
Biljka je odmah uklonjena, a pooštren je nadzor aktivnosti svih stručnjaka kojima je dopušten dolazak na ostrvo.
Izvor: Pun kufer
Dodaj komentar