Kada biste dobili zadatak da navedete minimum pet bajki braće Grim, verujemo da bi vam išlo glatko, međutim, pitanje je koliko dobro poznajete srpske bajke i da li biste znali da nabrojite nekoliko? Predstavljamo vam neke od najlepših srpskih bajki i narodnih pripovetki.
Srpske pripovetke je sakupljao čuveni Vuk Stefanović Karadžić koji u Beču 1853. godine izdao izbirku pod nazivom „Srpske narodne pripovijetke“.
Baš-Čelik
Jedna od najpoznatijih srpskih narodnih bajki jeste priča o “Baš-Čeliku”. Ona je prvi put štampana u Beču u okviru zbirke pripovedaka koje je prikupio Vuk Karadžić. Glavni lik bajke “Baš-Čelik” je radoznali carević čije ime ostaje nepoznato. Veoma je radoznao i ga skupo košta, čak mu život visi o koncu. Međutim, zahvaljujući svom lukavstvu spašava živu glavu, a hrabrošću i upornošću stiže do cilja. Pouka ove priče jeste ta da se upornost ipak isplati i da je ona ključ uspeha, ali i da preterana radoznalost i neposlušnost često dovode do neprilika.
Čardak ni na nebu ni na zemlji
Pripovetka “Čardak ni na nebu ni na zemlji” govori o požrtvovanosti, naivnosti, izdaji i pravdi. Tri brata carevića kreću da pronađu otetu sestru. Kako bi se popeli na čardak i spasili svoju sestru moraju da žrtvuju konja i da od njegove kože naprave uzde. Međutim, ni stariji, a ni srednji brat ne želi da žrtvuje konja, a kamoli da se popne gore i da spasi sestru. Kada najmlađi brat izbavi sestru od aždaje i iz čardaka spusti dragocenosti koje su se tamo nalazile – devojke za udaju, zlato, srebro, biseri, konji i kvočka sa pilićima, braća mu odseku uzde i on ne može da siđe. Mladog čobanina kojeg su sreli usput preubuku i umesto brata ga odvedu ocu. Kada na kraju pripovetke car sazna istinu, svoja dva starija sina kazni tako što ih otera, a mlađeg postavi za budućeg cara.
Biberče
Žena nerotkinja se svim silama moli da dobije dete, pa makar ono bilo malo kao zrno bibera. Molbe su joj uslišene i rodila je sina malog kao zrno bibera. Sreći nikad kraja, ali posle nekog vremena je obuze tuga što će njen sin ostati tako mali. Biberčetu se u snu javilo da mora da pođe u svetu. Stigavši u carev dvor spazio je carevu kći kako plače. Saznavši da joj je ala ukrala jabuke, Biberče je otišao kod ale i uz pomoć svog lukavstva je povratio jabuke. Međutim, nedugo zatim, ala je počela sve češće da dolazi, a stanovnici su morali da joj prinose žrtvu – jednu devojku svakog dana. Kada je došao red na carevu kći, Biberče se pojavi niotkuda i ubije alu, ali careva kći ga nije na prvi pogled prepoznala, jer je izrastao u velikog i snažnog muškarca. Da bi dobio ruku careve kćeri koja je već bila verena, morao je da prođe nekoliko testova koje je on položio. Ova priča govori da veličina i fizička snaga nisu presudni, već da se do cilja stiže nekim drugim vrednostima.
Pogledajte tetovaže inspirisane najpoznatijim knjigama
U cara Trojana kozje uši
Značajna pouka ove pripovetke jeste ta da se istina ne može prikriti i da ona uvek izađe na videlo. Postojao je car koji je imao kozje uši. Svakog dana je dolazio po jedan berberin da ga brije. Kada ga je car upitao šta je video svaki bi mu odgovorio: “Kozije uši” i car bi ga zbog iskrenosti ubio. Potom je na red došao berberin koji se pravio da je bolestan, pa je umesto njega otišao njegov učenik. Kada ga je car upitao šta je video, mladić mu je lukavo rekao “ništa”. Zbog te laži ga je car nagradio dukatima i poštedeo mu je život. Vreme je prolazilo, mladiću je sve teže padalo čuvanje tajne. Jednog dana je, na nagovor učitelja, otišao u polje, iskopao rupu, zavukao glavu i tri puta rekao: “U cara Trojana kozje uši”. Potom je zagrnuo zemlju i otišao kući. Na istom tom mestu izrasla je zova od koje su čobani napravili svirale. Svaki put kada bi je zasvirali iz nje bi izašao glas: “U cara Trojana kozje uši”. Car je želeći da proveri mladićevu priču otišao na to mesto i naredio da mu naprave sviralu. Kada je svirala zasvirala na carevo iznenađenje je ponovo izlazio isti glas.
Dodaj komentar