„Te godine Tašmajdan je pukao na pola”. Kako je izgledao najjači zemljotres u Srbiji?

Prvog dana proleća davne 1922. Srbiju je pogodio najjači zemljotres u modernoj istoriji. Epicentar je bio u Lazarevcu, ali tog 24. marta tlo je podrhtavalo u čitavoj Srbiji.

Seizmolozi kažu da je u Beogradu “Tašmajdan pukao na pola” i da je njegova jačina bila 6 stepeni Rihterove skale.

Iz ondašnje štampe moglo se čitati o jačini zemljotresa, šteti i panici među Beograđanima.

Ovo su delovi opširnog teksta pod nazivom “Jučerašnji zemljotres” koji je “Politika” objavila dan nakon potresa tj. 25. marta, piše Istorijski zabavnik.

“Juče je Beograd dočekao nešto o čemu već skoro punih trideset godina i ne misli: dočekao je zemljotres i to silan i svoj, beogradski zemljotres. Taj potres zemlje bio je najjači potres što ga je Srbija do sada zabeležila, a centar mu je bio u neposrednoj blizini Beograda tako da se može odista nazvati beogradskim.

Juče popodne između jednog i jednog i po sata, dok su mnogi Beograđani sedeli još za kafom posle ručka, svaki od njih čuo je odjednom neku silnu, neobičnu tutnjavu koja je donekle ličila na tutanj nekog ogromnog automobila, a donekle na zvuk neke silne sirene. Tutnjava je postajala sve jača i jača, a malo zatim naišao je uz nju i neki jak potres koji je uz tresak i lomljavu počeo svaku kuću iz temelja da ljulja. Tek tada ljudi su počeli shvatati da je to nastao zemljotres, i kako su tutanj i potres postajali sve jači, među njima je nastao strah kao da je nastao smak sveta.

Sve živo pojurilo je najpolje iz kuće. Niko se ni na koga nije osvrtao, svako je gledao samo sebe da spase. Tako su matere, ponegde, u prvome strahu od nečeg novog, nepoznatog, strašnog, ostavljale čak i decu u kući, pa bežale na ulicu i tek naknadno videle su šta su učinile i jurile da i decu traže. U lokalima gde je više ljudi bilo na okupu, nastala je prava panika, iz koje je mnogi izašao prignječen i izgažen. Sa nekih zgrada koje se zidaju radnici su skakali sa skela i sa najviših spratova, ne pomišljajući da baš time mogu polomiti noge i vratove, a iz sviju kuća čula se piska dece i zapomaganje žena. I prava je sreća, što se potres javio odmah posle ručka, kad su bioskopi i škole bili još prazni, inače bi nesreća od panike bila mnogo veća.

Prvi komentari

Seizmološka stanica na Tašmajdanu izdala je o jučerašnjem zemljotresu ovo saopštenje:

“Danas u 13 časova, 23 minuta i 35 sekunada nastao je prvi udar. Zemlja je drhtala neprekidno sa podzemnom tutnjavom pa je u 13 časova, 28 minuta i 10 sekunada nastao drugi slabiji udar. Zemlja je drhtala i dalje sve slabije do 13 časova, 45 minuta i 40 sekunada, a zatim su nastale vibracije, koje samo aparati beleže. Po provizornom proračunu, centar je u neposrednoj blizini Beograda, jugoistočno”

Drugi strah

Kad se zemlja najposle smirivala, počeo se postepeno smirivati i strah u Beograđana. Ljudi su dolazili k sebi i počinjali da razgledaju svoju okolinu, tražeći da vide štetu koju je zemljotres načinio. A kad su utvrdili da na njihovoj kući šteta ipak nije velika, počeli su da se raspituju o drugim krajevima Beograda, pa onda i lično da obilaze varoš. I ako je vetar i dalje silno brisao niz beogradske ulice, one su sve do mraka bile pune sveta, koji se šetnjama kroz Beograd još i osiguravao, tražeći da bude što više napolju.

Ali uskoro je naišao novi strah. Odnekud se, odjednom, pronela vest, kako je “opservatorija” prorekla da će u četiri sata naići novi zemljotres. Ta je vest proletela brzo kroz ceo Beograd, išla je bez prestanka od usta do usta, od telefona do telefona, i kad je bilo pred četiri sata, u kućama beogradskim ostalo je vrlo malo sveta; sve se našlo napolju, na sigurnom mestu. I tek kad je i četiri sata prošlo, a zemljotres se nije ponovio, taj isti svet počeo je dokazivati kako niko živi pa ni “opservatorija” uopšte nije ni kadra da proreče zemljotres. Ali ipak, i posle toga, mnogi je Beograđanin noćio noćas van svoje kuće, kod poznanika ili rođaka, u nekoj zgradi koja mu se učinila sigurnija

Kod Moskve

Po beogradskim restoranima još je bilo prilično sveta kad je potres naišao. Ipak su njihovi gosti, iako prestravljeni, uspeli svuda da bez velike gužve pobegnu na ulicu, i najveću su štetu pri tome imali, može biti, “palkelneri” kojima ni na um nije padalo da jure za svojim mušterijama.

Ali ako su restorani u to doba bili prilično prazni, kafane su bile utoliko punije i panika koja je u njima zavladala mogla je na mnogo mesta da bude mnogo kobnija. Naročito je u “Moskvi” gužva bila velika. Po nekim čisto našim metodama, i na tom su lokalu vrata napravljena tako da se otvaraju unutra, ne spolja, a kad je preplašeni svet pojurio napolje, na svim izlazima nastao je odmah zastoj u kojem je mnogo rebro dobro prignječeno. Neki Rus bio je potegao stolicom da razbije veliki kafanski prozor pošto na vrata nije mogao da izađe. a neki oficir Jugosloven držao je sve vreme stolicu nad glavom da bi se sačuvao da ga ruševine ne zatrpaju.

Ljudske žrtve

Pokraj sve siline zemljotresa, i panike koja je svetom zavladila, u Beogradu, srećom, nije bilo ozbiljnih žrtava.

Opštinska ambulanta imala je da ukaže lekarsku pomoć svega nekolikim licima. Najznatnije povrede imao je neki radnik, koji je skočio sa trećeg sprata nove zgrade francuskog društva „Nacional“. On je pri tome skoku slomio nogu i ruku i ostao onesvešćen na zemlji. U besvesnom je stanu bio i kad je iz ambulante prenpet u bolnicu, te se nije moglo ni utvrditi kako se zove.

Osim toga, u ambulanti je ukazana pomoć još dvojici radnika koji su lako povređeni razbijenim stakletom i jednom kelneru na „Moskve“ kome se preturio vreo čaj na ruke i opario ga. Svi su oni samo previjeni, pa pušteni kući.

Šteta u Beogradu

Iako je zemljotres bio jak i dug, on ipak, nekom srećnom okolnošću, nije Beogradu pričinio velike štete. Neke su kuće prepukle, neki zidovi popucali, neki odžaci pootpadali, nešto je posuđa porazbijano, ali do pravog rušenja nije nigde došlo.

U centru varoši, izgleda da іz najviše stradala kuća pok. Rake Milenkovića, na Terazijama, ona je svom visinom prepukla. Na „Parizu“, „Kasini“, „Zlatnom Topu“ srušili su se samo odžali, a u „Moskvi“ je pukla tavanica u kafani.

Po periferiji varoši šteta je, koliko je do jutros bilo poznato, takođe savršila u glavnome poobaranim odžacima i popucanim zidovima.

Avala – vulkan

Preplašeni svet pravio je najraznovrsnije kombinacije, koje su razume se bile samo proizvod fantazije. I nije nikakvo čudo što se šta više tvrdilo da će se na Avali pojaviti vulkan i tada teško Beogradu.

– Kažu, veli sinoć jedan starac, jednoj grupi mlađih ljudi radnika, koja je stajala kod Slavije, i diskutovala o zemljotresu, kažu da će se taj vulkan skoro pojaviti. Na to, deco, neću dočekati, a i bolje je. To je biti pomor sveta. Slušao sam da tada iz zemle izbija vruća voda u kojoj prasiće možeš da šuriš.

– Bre, bre, tolko li je vruća! – sa zaprepašćenjem pitaju radnici.

-Nego kako, tvrdio je starac. Pa posle razna druga čuda, razne utvare…

Radnici se samo zgranjavaju slušajući sa jezom starčevu priču.

– Bože me prosti, kad moram tako da kažem, i treba da dođe smak sveta kad danas niko nikoga ne poštuje, ni Boga ne poštuju…svet se izopačio.

Zemljotres u Srbiji

Prema izveštajima koji su iz unutrašnjosti stigli, izgleda da je najjači zemljotres bio u Beogradu. Izveštaji iz pojedinih mesta glase:

Smederevo – Jak zemljotres, koji je trajao šest do sedam sekundi, svršio se bez štete.

Kruševac – Slab zemljotres, dve sekunde.

Ćuprija – Jak zemljotres, sedam sekundi. Štete nije bilo.

Niš – Jak, 10 sekundi, bez štete.

Valjevo – Jak, trajao 15 sekundi, šteta neznatna.

Kamenica (valjevska) – Jak zemljotres trajao deset sekundi. Sreska zgrad prepukla.

Šabac – Zemljotres, dvadeset sekundi, bez štete.

Vranje – Osam sekundi, bez štete.

Požarevac – Osam sekundi, bez štete.”

Izvor: Istorijski zabavnik