Život najinteligentnijeg čoveka na svetu bio je čista agonija, a njegov kraj jadan i bedan

Krajem 19. veka rođen je napametniji čovek koji je ikada hodao ovom planetom, a njegovo ime je Vilijam Džejms Sids. Njegov koeficijent inteligencije procenjen između 250 i 300, dok je 100 norma.

Rođen je u Njujorku, 1898. godine, postao je matematičar, poliglota, nadareni pisac i bio je čudo od deteta. Međutim, njegov život bio je agonija, a veruje se da su za njegovu sudbinu krivi roditelji.

Otac mu je bio ugledni psiholog, imao je čak 4 diplome Univerziteta Harvard, a majka mu je takođe bila lekar. Boris i Sara bili su veoma ugledni i inteligentni, te nije ni čudo da je i Vilijam bio takav. Ipak, od ranog detinjstva, roditelji su od njega previše očekivali.

Velika očekivanja

Međutim, on je nadmašio očekivanja roditelja pokazavši da je daleko više od prosečnog čoveka, dok se njegova inteligecija graničila sa ludošću.

Takođe zanimljiv podatak je da je sa samo 18 meseci čitao novine. Već sa 6 godina Vilijam je govorio više jezika, kao što su engleski, francuski, nemački, ruski, hebrejski, turski i jermenski, a izmislio je i svoj jezik i nazvao gaVendergood (iako je nejasno da li ga je ikada koristio kao odrasla osoba).

Videvši njegov potencijal, roditelji su hteli da izvuku maksimum, pa je kao dete pisao poeziju i radio sve ono što je drugoj deci bilo nezamislivo. Već sa 9 godina primljen je na Univerzitet Harvard, međutim škola mu nije dozvolila da pohađa nastavu dok ne napuni 11 godina, piše portal Allthatsinteresting.com.

Dok je još bio student 1910. bio je toliko napredan da je držao je predavanja Harvardskom matematičkom klubu o neverovatno složenoj temi četvorodimenzionalnih tela. Predavanje je bilo gotovo nerazumljivo za većinu ljudi, ali za one koji su ga razumeli, lekcija je bila otkrovenje.

Sidis je završio legendarnu školu 1914. Imao je 16 godina i stekao je diplomu iz studija umetnosti.

Nakon što je dobio diplomu, Vilijam je dao izjavu da želi da ima savršen stil života, što je prema njegovom mišljenju bio usamljenički život, a istakao je i da se nikada neće oženiti.

Pritisak roditelja

Slava koju je stekao a nije je želeo, njegova odluka odrazila se i na pritisak koji je Vilijam trpeo od strane roditelja. Pošto je i sam bio ugledan i poznat, Vilijamov otac želeo je da od sina napravi zvezdu. Da bi to postigao, počeo je da primenjuje svoje znanje iz psihologije na sinu i strašno da ga pritiska i forsira, piše Noizz.

Uprkos Vilijamovoj inteligenciji i tome što je kao dete uživao učeći, kada je odrastao njegovo mišljenje se promenilo i za sve je krivio oca. Koliko je bio ljut na oca govori i činjenica da je, kada je Boris preminuo 1923. godine, Vilijam odbio da dođe na njegovu sahranu.

2 godine u sanatorijumu

Kako su to obično geniji radili da se ne bi ni po čemu isticali, Vilijam je takođe radio slabo plaćen i običan posao. Zaposlio se kao pomoćnik sveštenika, ali su ga ljudi i dalje prepoznavali, pa je i taj posao promenio. 1924. godine novinari su otkrili da Vilijam radi slabo plaćen fizički posao, ali ovoga puta su hvalospevi o buntovnom geniju izostali – sada su novinski naslovi ismevali nekadašnje čudo od deteta i isticali kako Vilijam više ne ume da radi ono što je umeo kao dete.

To, naravno, nije bilo istina, što se kasnije i pokazalo kroz mnoštvo neprocenjivih knjiga koje je Vilijam za života napisao pod različitim lažnim imenima.

Iako se trudio da živi u ilegali, Vilijam je 1919. uhapšen kao učesnik nasilnog protesta u Bostonu i osuđen na 18 meseci zatvora. Ipak, roditelji su našli način da ga oslobode iz zatvora i umesto toga, zatvorili su sina u sanatorijum na dve godine.

Iznenadna smrt

Vilijam je ceo svoj život proveo potpuno usamljen i rastrojen. Otuđio se od porodice i počeo da radi kao radnik na mašinama da bi sastavljao kraj sa krajem.

Vilijam Džejms Sidis, čovek koji je mogao da promeni svet, preminuo je iznenada u 46. godini, usled izliva krvi u mozak, od čega je preminuo i njegov otac.