Kada mi jednom bude doneo čokoladu, reći ću mu da je najgori tata u gradu

Odluka o stupanju u brak, bez sumnje, jedna je od najvažnijih u životu. Danas se gotovo svaki treći brak završava razvodom. Kada ljudi odmah nakon venčanja shvate da nisu jedno za drugo i odmah se rastanu, bez posledica, nekako se sve brzo prevaziđe.

Ali, kada se rode deca, stvari postaju komplikovane. Rastanak nije tako jednostavan, iako se mnogima tako čini. Dete ne zna ko je kriv. Ono voli i mamu i tatu.

Dobar otac nije onaj koji zarađuje puno novca, već onaj koji ne napušta svoju porodicu

Kako razvod izgleda iz dečje perspektive možda najbolje ume da objasni naš poznati pesnik Nedeljko Popadić kroz pesmu „Najgori tata u gradu“.

U sobi dim, tišina.
Pogled od mene krije.
Zagledan, sam, u prazno,
tata rakiju pije.

Ko da ga tišti nešto,
u piću traži spas…
Dnu flaše sve je bliži
i sve je dalji od nas.

Tata ne može više
bez flaše, ko bez vode…

Strah me, mama će možda
negde u noć da ode.

Oči mu mutne, sive…
Usne su mu sve bleđe.
I prijatelji stari
dolaze nam sve ređe.

Poneko se razboli,
neko padne u ratu…
A ja posmatram kako
flaša ubija tatu.

Mama i tata se jutros ne vole.
Pa me čas ona, a čas on tuče.
A mene još uvek jako bole
udarci onog Janka, od juče.

Mama i tata se jutros ne vole.
Pa krivca traže, ko da je važno…
O kad bi hteli, jednom, zbog mene,
još jednom da se zagrle snažno…

Mama i tata se jutros ne vole.
Govore: “Gotovo!” Spominju stvari.
Čudne reči: “sudnica, ludnica,
parnica, pakao, podstanari…”

Mama i tata se jutros ne vole.
Sam u sredini… Već glume strance.
Kada bih barem imao brata
da ih vežemo u neke lance.

Mama i tata se jutros ne vole.
Samlji sam jutros, samlji od svih.
Govore s kim ću živeti sutra.
Nude mi mleko. Ja hoću njih.

Mama i tata se jutros ne vole.
Tata bi negde u svet da zbriše.
Briga ih što će sad onaj Janko
da se od sutra osili više.

Obukao je kaput.
Ništa rekao nije.
I srce moje snažno
počelo je da bije.

Tata ostavlja mamu.
(Kažu, zbog neke žene…)
Samo mi jasno nije
zašto ostavlja mene…

Kako da ga zadržim
malim rukama mojim?
A dobro zna koliko
noću se mraka bojim.

Kada mi bude jednom
doneo čokoladu
reći ću mu da jeste
najgori tata u gradu.

I ova moja mama
treba da se postidi.
Može da vikne: „Stani!“
Ona mu kaže: „Idi!“

(Nedeljko Popadić)