„Stabilnost i dobra infrastruktura glavne su čari grada za njegove stanovnike, uz dobru zdravstvenu zaštitu i mnoštvo mogućnosti za kulturu i zabavu“ – deo je izveštaja „Ekonomist intelidžens junita“ (EIU) za 2022, koji je, posle pauze od godinu dana, ponovo proglasio Beč za grad u kojem je najbolje živeti.
Sa druge strane, u istraživanju „Expat City Ranking 2022“ prestonica Austrije zauzela je poslednje mesto u kategoriji „ljubaznost“, piše N1.
Od 173 rangirana grada najbolja za život u svetu drugo mesto zauzeo je Kopenhagen, prestonica Danske, potom švajcarski Cirih, slede dva grada u Kanadi – Kalgari i Vankuver, a onda još jedan švajcarski grad Ženeva, zatim nemački Frankfurt, potom opet još jedan kanadski grad Toronto, deveti je Amsterdam, dok deseto mesto dele Osaka u Japanu i Melburn u Australiji koji je od 2011. do 2018. nosio titulu najboljeg grada za život na svetu, kada mu je tu titulu 2018. i 2019. preuzeo Beč.
Glavni grad Francuske, Pariz, zauzeo je 19. mesto, 23 mesta više u odnosu na prošlu godinu. Brisel, glavni grad Belgije, bio je 24, odmah iza kanadskog Montreala. Na ovogodišnjoj rang listi, glavni grad Velike Britanije London bio je 33. grad na svetu po kvalitetu života, španska Barselona i Madrid zauzeli su 35. odnosno 43. mesto. italijanski Milano je na 49. mestu, američki grad Njujork na 51, a kineski Peking na 71. mestu.
Najnepogodniji grad za život na planeti i ove godine je glavni grad ratom razorene Sirije, Damask.
Kriterijumi prema kojima se rangira kvalitet života su: ekonomsko okruženje, dostupnost robe široke potrošnje, uslovi stanovanja, medicinska nega, kvalitet vode, vazduha, javne usluge i transport, škole i obrazovanje, kulturno okruženje, rekreacija i političko i društveno okruženje.
Istovremeno sa titulom najbolji Beč je poneo i titulu „najneljubazniji“. Istraživanje je sproveo Internations, mreža za ljude koji žive i rade u inostranstvu.
Čak 46 odsto učesnika kaže da su Bečlije neljubazne, njih 54 odsto tvrdi da teško u Beču nalaze prijatelje, a 32 odsto kaže da su nesrećni zbog svog društvenog života u glavnom gradu Austrije.
Ipak, i po tom istraživanju prestonica Austrije dobro je rangirana u kategorijama: putovanje, tranzit, zdravlje i wellbeing. Osim toga, Beč nije previše skup i zauzima deveto mesto u svetu po indeksu ličnih finansija.
„Udoban“, „čudan“…
Dina Divljan, koja više od 20 godina živi u Beču, prisetila se svojih prvih susreta sa austrijskom prestonicom u koju je došla sa suprugom Vladom Divljanom, našim poznatim muzičarem.
– Što se tiče tog nekog prvog susreta sa Bečlijama, on zaista ume da bude nešto manje topao od onoga na šta smo mi stranci (ili bar mi Balkanci) navikli. Međutim, ključna informacija u tom kontekstu jeste da taj njihov ozbiljni i po malo hladan način nije rezultat nikakvog prezira prema strancima, već je Beč i u ostatku Austrije poznat po svom „Wiener Grant“-u: Jedan kolokvijalni izraz za takozvanu „bečku neljubaznost“. Zato, kad se čovek jednom navikne na tu vrstu komunikacije itekako naiđe na dobru volju i velikodušnost u Beču, navodi Dina Divljan.
Za književnicu Barbi Marković, koja već 13 godina živi u Beču, Beč je „udoban“, ali kako kaže „ne za sve stanovnike“.
– Kad se dovoljno dugo živi u nekom gradu, naiđe se na njegova različita lica. Prema meni je Beč često bio neočekivano ljubazan. Ipak, postoji kliše stanovnika o sopstvenoj namrgođenosti i to verovatno nije ista ona neljubaznost s kojom se suočavaju pridošlice, kaže Barbi Marković.
Za fotografa Dejana Petrovića koji je u austrijskoj prestonici živeo skoro 20 godina Beč je “čudan grad”. Kako kaže “na oko miran, kulturan i organizovan, ali ispod površine „uglađene dame“ vri more nezadovoljstva, arogancije, netrpeljivosti i besa koji uvek ispliva kada vam je nesto potrebno”.
– Ta neljubaznost uglavnom je povezana sa državnim institucijama, tradicionalnim austrijskim restoranima i kafanama i uglavnom se ispoljava kod starije populacije. Moderan Beč, koji poslednjih 25 godina polako preuzima grad je drugačiji, otvoreniji, internacionalniji, prihvatljiviji, ljubazniji. Beč iz dana pre 90-ih polako prestaje da postoji, ostaje još jedino kao atrakcija turistima koji iz ko zna kog razloga i dalje biraju da budu izloženi mrzovoljnom osoblju nekog zastarelog „austrougarskog“ restorana, kaže Petrović.
On dodaje da „nova imigracija, mlađi Austrijanci, kao i globalizacija polako pretvaraju taj uspavani grad u modernu metropolu centralne Evrope”.
„Nisu ljubazni kao Beograđani, ali…“
Urednik u balkanstories.net, Kristofer Baumgartner, koji živi i radi u Beču i često posećuje države na Balkanu, ne slaže se sa istraživanjem „Expat City Ranking 2022” da je Beč „najneljubazniji“ grad, pre svega za strance.
– Ne mislim da su ljudi u Beču manje ljubazni prema strancima u odnosu na druge velike gradove. Istina je, nisu “ljubazni“ kao Beograđani, ali su slični Zagrepčanima ili recimo građanima Rima, kaže Baumgartner.
On dodaje da je nekoliko problematičnih stvari vezano za pomenuto istraživanje, „pre svega jer je rađeno na veoma malom uzorku ljudi, stranaca koji su na visokim položajima i iz svega nekoliko zemalja zapadne Evrope, tako da nije reprezentativno“.
– Ako pogledate današnju ekonomsku strukturu Beča, videćete da se ljudi koji su bili predmet istraživanja većinski tokom svog posla bave balkanskim zemljama ili Istočnom Evropom. U tim zemljama narod je uglavnom topliji i prijateljskiji raspoložen nego u zapadnim zemljama poput Austrije. Ako dođete iz Beograda ili Novog Sada sigurno ćete reči, pa ovi ljudi u Beču su baš neljubazni, kaže Baumgartner.
Baumgartner podseća da je skoro polovina populacije Beča danas prva ili druga generacija imigranata, dok je oko 10 procenata populacije prva ili druga generacija imigranata iz bivše Jugoslavije.
– Znači oni su Bečlije isto kao i oni koji su došli pre deset generacija. Govoriti da je Beč neljubazan znači da govorite i da su svi ti imigranti odjednom postali neljubazni. Ja ne mislim da je to slučaj. Istovremeno, Beč je jedan od gradova sa najvećim porastom stanovništva u Evropskoj uniji. Većina novih pridošlica dolazi iz inostranstva. Ja ne mislim da bi oni i dalje dolazili da je Beč tako neljubazan, kaže urednik portala balkanstories.net.
– Naravno, ne kažem da u Beču ne postoji rasizam. Ima ga u dosta velikoj meri, takođe i prema imigrantima iz bivše Jugoslavije. Ali svakako nije veći i opasniji nego u ostalim gradovima i državama Evroske unije, zaključuje Baumgartner.
Prema pomenutom istraživanju španski grad Valensija je najpopularniji grad među zaposlenima, slede Dubaji i Meksiko Siti. Na samom dnu liste pre Beča nalaze se nemački gradovi Frankfurt i Hamburg.
Izvor: N1
Dodaj komentar