Na porodičnoj kući tragično nastradale devojčice Nađe oslikan mural kao opomena za sve vozače

Devojčica Nađa Tasić preminula je u bolnici 25. marta prošle godine, nakon što je zbog saobraćajne nesreće provela 10 dana u komi.

Njena porodica godinu dana proživljava traumu koja ih je zadesila i bori se za bezbednost druge dece.

– Obeležen je godišnji parastos našoj Nađi. Bezbroj sveća, sa iskrenom molitvom, bilo je upućeno za naše nedužno dete. Godina jeste prošla, ali za nas su vreme i život tog trenutka stali. Umesto deteta, svakog dana ljubiti sliku, čuvati uspomene… Bol za izgubljenim detetom nikad ne može da prođe – priča Nađina majka Jelena.

Kako bi na svaki način sačuvali uspomenu na Nađu, kako njena žrtva ne bi bila uzaludna, ali i da bi skrenuli pažnju vozačima, na zidu njihove porodične kuće oslikan je Nađin mural, prenosi Telegraf.rs.

– Nadamo se da će mural da utiče na vozače da obrate više pažnje dok su za volanom. Kod murala je i vrt i česmica. Svako može da zastane, da natoči vodu, sedne par minuta na klupicu, pročita poruku. I Nađina želja je bila da se u svakom probudi svest, da menjamo svet, jer mi smo ti koji menjamo.

– Preuzeli smo ispunjavanje njene želje na sebe. To mi je u amanet, i ja ću svom snagom da se trudim koliko mogu nešto da promenim. Ali ako se u svima nama ne probudi, kao što je i Nađa rekla… Želim da izrazim posebnu zahvalnost Draganu Jovanoviću iz Leskovca kog je dotakla Nađina priča i koji je sa toliko pažnje i ljubavi oslikao Nađin mural. I posvetio je pažnju svakom detalju. Neverovatan i redak čovek – dodaje.

Svako ročište novo mučenje za roditelje

Suđenje vozaču koji je Nađu udario automobilom i dalje je u toku.

– Poslednja dva ročišta su odložena zbog njegovog odsustva. Ročište je bilo 20. marta. Veče pre je viđen u kafiću, gde čovek od 74 godine pogađa posao, živi normalnim životom, ispija kafu, dok smo mi lepili plakate za Nađin godišnji parastos. Sutradan je bilo suđenje, on se nije pojavio, dostavljajući lekarsku dokumentaciju. Sutra ujutru je opet prošao dok je trajalo oslikavanje murala. Najviše boli što u njima ni u jednom trenutku nema kajanja. Pored svog gubitka i boli protiv kojih se borimo, nas ta ročišta svakog puta iznova ubijaju – kaže Jelena.

Kada je u pitanju sudski postupak, on bi, ukoliko ne bude novih odlaganja, trebalo da se privede kraju u skorije vreme.

– Prošla je godina, naš postupak nije završen. Ostalo je još da se saslušaju dva svedoka. Posle toga suđenje treba da se privede kraju. Nedolaskom dobijaju na vremenu, bore se sim sredstvima i na to imaju prava. Mi roditelji smo u svakom slučaju nemoćni. Godina je prošla, vreme stane, roditelji s tim ne mogu da se pomire – dodaje Nađina majka.

I Nađini roditelji deo su udruženja roditelja nastradale dece koje se bori za strože kazne za saobraćajne nesreće sa smrtnim ishodom, naročito one u kojima su žrtve upravo deca.

– Naše borbe i dalje traju. Očekujemo objedinjen sastanak sa svim ministarstvima. Povezani tugom, nećemo odustati. Naše molbe pojedinačno se nisu čule. Svom snagom ćemo da se borimo da se to više nikome ne desi. Možda je ne moguće da se nikom ne desi, ali da barem što manje ljudi proživljava to što mi proživljavamo – zaključuje Jelena.

„Mi smo ti koji menjamo svet“

Iako tek devojčica, Nađa je imala velike želje.

Tabla sa natpisom „Nađina želja“ stoji u školi gde je devojčica išla, ali i u porodičnom domu.

„Često razmišljam o tome kako živimo… Želim da promenim mnogo toga. Znam da je mnogo teže nego što ja zamišljam, ali je moja želja iskrena i velika. Razmišljam koliko li je možda gladne dece dok brat i ja uživamo u slatkišima. Koliko nekoj deci nedostaje roditeljski zagrljaj, majčin savet. Zašto je život prema nekima tako loš i zao? Slušam sada često i gledam na televiziji o ratu u svetu. Moja najveća želja bi bila da vratim osmeh uplakanoj deci i njihovim porodicama, da vratim toplini njihovog doma…

…Kakav je to život u strahu za sutra? Zažmurim i zamislim da li postoje gore stvari od toga. A onda me obuzme tuga. Moja moć da to promenim je mala, skoro nikakva. Glad, bolest, rat i siromaštvo, takve stvari traju i dešavaju se pred našim očima. Moja želja da se to promeni je svakim danom sve veća i veća. Život je sačinjen od svega po malo, ali ja bih volela da svi budemo srećni i zadovoljni. Da uživamo u svakom danu i sitnicama koje nam život pruža. Da slobodno trčimo, smejemo se, igramo, radujemo, da svuda bude mir i ljubav.

Znam da je moja želja možda nemoguća, ali ako se u svakom od nas probudi taj isti osećaj i ako svi ka tome težimo, možda se nešto i promeni. Mi smo ti koji menjamo svet“, napisala je mala Nađa.

Auto je udario na trotoaru

Podsetimo, devojčicu je kolima udaro vozač A. M. (74) na svega nekoliko metara od kuće. Posle nesreće, vozač je ostavio automobil i otišao.

– Nesreća se dogodila 15. marta u Šilovu. Moja ćerka Nađa je otišla sa drugaricama u školsko dvorište. U jednom trenutku im je rekla da mora kući jer ima kontrolni iz matematike i da mora da vežba. Oni su je ubeđivali, ali nisu uspeli. Sama je krenula, a auto ju je udario na svega 20 metara od našeg doma. Išla je trotoarom i čak 40 centimetara dalje od puta kada ju je desnim delom vozila udario vozač automobila, prebacio preko haube i bacio u kanal. Od tog trenutka moja Nađa je bila u komi i narednih 10 dana… – ispričala je ranije Nađina mama.

Jedanaestogodišnja devojčica preminula je 25. marta u bolnici u Nišu.

Od tada roditelji žive u strahu. Jelena je izgubila ćerku i sada sina ne sme da pušta van dvorišta.

– Dok vozi trotinet ja idem pored njega. Od kada je moja Nađa umrla deca se više ne igraju u školskom dvorištu. Svi roditelji drže decu za ruku i vode u školu. U strahu smo da nam se ponovo ne dogodi tragedija – jedva je ispričala Jelena.

Izvor: Telegraf.rs