Na staklu jednog ulaza zgrade u Novom Sadu nepoznata osoba , očito nadarena za slikanje, nacrtala je fantastične pahulje, Deda Mraza i još neke zimske motive. Posle par sati ljudi iz zgrade su primetili da je veći deo ovih lepih želja i dobrih namera nekoga ko čak nije ni hteo da se potpiše, izbrisan. Opet od strane nepoznate osobe.
I to je ta osnovna podela ljudi.
Oduvek. Zauvek.
Oduvek je neko slavio nečiju sreću i neko je nad tom istom srećom pokazao zavist. Postojali su i postoje ljudi koji žive na sasvim suprotnim stranama emocija. I priznaćete, uvek su postojali oni koji se iskreno raduju nečijem boljitku i uspehu, slave nečiju lepotu i sposobnost da iznese sve svoje na najbolji mogući način, suprotno onima koji će svemu lepom naći nešto ružno.
Kada bilo koja žena okači fotku na društvene mreže ona će biti komentarisana na dva načina. Jedni će reći da je lepa, da je smršala, da sija i da nikada nije bolje izgledala. Ovi drugi, naći će joj uvek manu. Reći će da joj se vide bore, da je omatorila, da joj je haljina grozna ili da je operisala nos i uši, ali džaba joj kada ima velike nozdrve.
Kada u saobraćaju neko prođe novim džipom, poštenim radom zarađenim i tu će postojati dve strane. Najveći broj njih će kada čovek u pomenutom autu pogleda u telefon komentarisati da je krimos, da mu je tata kupio auto ili da mu je lako tako uobraženom kršiti pravila za koja “sirotinja” dobija kaznu. Drugi, onaj manji broj, diviće se moćnoj mašini, felnama ili odličnoj metalik nijansi koja izgleda posebno dobro baš na mercu.
Kada žena dobije priznanje u svojoj kompaniji i postane uticajna zbog svog rada i truda, opet će ljudi i neljudi staviti sebe na svetlost. Jednima će biti kurva koja ko zna preko čijeg organa je došla tu, bludnica koja izbacuje poprsje na sastancima ili tatina ćerka koju je tatica postavio na to mesto, a nema pojma o poslu. Drugi, opet u manjini, aplaudiraće joj na priznanju i dobiti nadu da će sutra i njihov rad i vernost kompaniji biti vrednovan.
Kada ljudi otputuju na zaslužen odmor i izaberu, za svoje novce, aranžman koji zadovoljava sve potrebe, i tu će se naći oni koji će nam sve , slepima kod očiju, objasniti. Jedni će želeti da odu na isto mesto jer je, fakat, divno, dok će drugi komentarisati da je more prljavo, da je plaža mala, otkud ima pare, ko je uopšte u ovoj zemlji toliko bogat da može na takvom mestu da letuje.
I uvek će nam suditi kompleksaši, zlobnici, ovi što ih mama nije grlila kada su bili mali, zajedljivci, ljubomorni skotovi, sujetni i neuspešni.
Ali, da bi postojala ravnoteža i da se dobrota ne bi predala, biće i onih koji se dive, raduju, smeju, pohvaljuju, bodre i uzdižu.
I jedni i drugi će se uvek nadmetati. I jedni i drugi postojati. I zbog jednih i drugih ćemo zvati mamu da joj se zahvalimo što nas je kao ljude vaspitala i negovala u nama dobro.
Uvek će postojati, nažalost u svoj svojoj veličini i gluposti sa pojavom interneta, oni koji će laprdati o drugima, obično boljima od njih samih, valjda tako zadovoljavajući svoje promašene dane kao da će oni zbog zlobe biti lepši.
Opet, ovi sa čistim namerama i ostvareni u svojim životima u svakom aspektu, pokloniće vam par minuta svog života da vam kažu da ste uspeli, da ste lepi i pametni, da imate talenat i da ste fantastični.
Uvek će biti ovih koji brišu Deda Mraza sa prozora.
Ali i onih koji ga crtaju. Na nama je da izaberemo koje ćemo držati blizu.
Dodaj komentar