Kada bi trebalo postojati samo jedno zlatno pravilo odgoja dece, ono bi po meni glasilo: „Imaš ličnu kartu, imaš sposobnost da se snađeš“. Drugim rečima spakuj stvari i pronađi sebe u belom svetu koji je prepun krivina, nepravde i besparice, ali kada zaradiš svoje prve pare cenićeš ono što si imao pod porodičnim krovom. U suprotnom ćeš biti muškarac iz naslova koji glumi frajera od tatinog džeparca, nakon što pojede mamim ručak i dođe sa roditeljskog servisa ispeglan, doteran, sit, naspavan, ali gle čuda ipak u nekom problemu.
Nesvestan glavnog problema zajedničke adrese muškarac koji i dalje živi kod roditelja apsolutno ne može biti samostalan, jer da to jeste znao bi organizovati svoj život. Ali gle čuda, organizacija podrazumeva i nekakvu odgovornost, a muškarcima je to veoma često teško preuzeti. Takvi kasnije servis roditelja prebace elegantno na ženu i takoreći se oni udaju, a ne žene, jer svoju nesamostalnost venčaju za ženu koja im treba biti mama broj dva.
Muškarac iz naslova koji glumi frajera od tatinog džeparca, nakon što pojede mamim ručak i dođe sa roditeljskog servisa ispeglan, doteran, sit, naspavan, ali gle čuda ipak u nekom problemu.
Da je situacija gotovo pa jednaka sa ženama apsolutno potpisujem, ali ređe susrećem one koje će svojim nastupom promovisati nezavisnost ako je zaista nemaju. Muškarac je pak iz svog ugla samostalan čak i kad to podrazumeva da je sam u svojoj sobi iz detinjstva. Samim tim ne čudi teško privikavanje pojedinih na obaveze koje zajednički život sa partnericom nosi, jer se izgubljeni u prevodu nađu prvi put kada ih ne dočeka opeglan veš i spremljen ručak. Nekima je to mama radila i neki to smatraju nepisanim pravilom svakog muško-ženskog odnosa.
Muškarac je pak iz svog ugla samostalan čak i kad to podrazumeva da je sam u svojoj sobi iz detinjstva.
Ista ta mama ih je navikla da sebe gledaju kao poslednji primerak retke vrste pa se često dožive kao „neshvaćeni umetnici“ u ovom „okrutnom svetu“ koji bi gle čuda da oni nešto i rade. Takvi su najviše skloni pritužbama kako je život težak, nepravedan i nefer, jer nemaju sve što bi hteli, iako realno gledano ni ne ulažu truda u ostvarenja ijednog zadanog cilja. Često su najbolje namjere put do najgore situacije pa tako i roditelji koji muško dete zadrže nakon 18. godine u svojoj kući trebaju da shvate kako je rizik od toga da on ostane mnogo duže nego su planirali ogroman.
Gledajući objektivno, a i zašto bi selio? Ako je njegova svakodnevica trošenje novca koji ne zarađuje na oblike lake zabave, a noćima dominira gradom kao alfa muškarac, on suštinski ne vidi svrhu da išta menja. Kada bi izgubio sve što mu život čini lagodnim, onda bi shvatio računicu koja glasi: veliki dečaci=mali muškarci. Drugim rečima, svi oni koji od sebe prave najveće frajere grada i promovišu svoj uspeh i status vrlo verovatno nemaju ni jedno ni drugo, već uživaju u predstavi o sebi.
Ako je njegova svakodnevica trošenje novca koji ne zarađuje na oblike lake zabave, a noćima dominira gradom kao alfa muškarac, on suštinski ne vidi svrhu da išta menja.
Muška nesamostalnost doseže toliko daleko da oni i kad sele najčešće sele sa cimerom ili devojkom. Situacija u kojoj on živi apsolutno sam je vanredna vest 21. veka. Ovim tekstom ne pokušavam optužiti ili isterati nijednog sina svojih roditelja, ali bih za promenu volela da oni koji to jesu ne glume samostalnost koju nemaju. Stvar je vrlo jasna. Samostalan si muškarac onda kada živiš u svom stanu, od svog novca i umeš da se brineš o sebi duže od 24 časa. U protivnom sam veoma svesna da si naviknut da se neko o tebi brine, čak i kada za to razloga nema. Problemi ne postoje dok se sam sa njima ne počneš suočavati. Sve do tada, dete si koje čeka roditelje da reše sve što uradio.
Samostalan si muškarac onda kada živiš u svom stanu, od svog novca i umeš da se brineš o sebi duže od 24 časa.
Ovaj clanak je napisao neko ko nikad nije imao egzistencijalnih problema u zivotu, neko ko nikad nije bio samostalan ali gladan i na ulici.Mnogo muskaraca ostaje uz svoje roditelje zato sto ih napustiti kad su stari,bolesni,sa malim penzijama je suprotno svemu sto su ih ti isti roditelji naucili.Ima i takvih koji zive od roditelja i od dzeparca glume alfa muzijake po gradu,ali njih je jako malo.U Srbiji vecina ne zeli da svoje roditelje ostavi na cedilu onda kad vise nisu radno sposobni i kad je sve sto imaju su deca koja ih nece ostaviti zbog „samostalnog“ zivota koji ce ustavari biti samo puko prezivljavanje u iznajmljenom stanu sa bednom platom… Stanje u Srbiji je takvo da ne mozes ostaviti roditelje da se sami snalaze jer eto oni su proziveli zivot i „snasli „se.Autor ovog clanka jako slabo poznaje situaciju u zemlji i kak mladi i njihovi zaista zive, jer da zna ovako nesto nikad ne bi napisala…
Ne bih se slozila…u mom gradu ima mnogo takvih frajera…zive kod mame,ne zele da rade,jer citiram:“Ne vrti mi se sve oko novca,a i nece mi sistem odredjivati kada cu poceti da radim“…To su muskarci koji se zabavljaju sa devojkama koje rade sto poslova ne bi li izvojevale svoju slobodu…A oni,muskarci,ne razumeju da bi bilo lepo i normalno da dignu dupe,zarade koji dinar i tako rasterete i roditelje i partnere…mnogi od njih imaju i decu od kojih su pobegli,ostavili ih sa majkama,jer za njih nije zivot takve vrste…za parazite nema opravdanja!!!
Pa muškarci su pametniji očigledno.