Ljubav zaista ne poznaje granice, a za to su najbolji dokaz Beograđanka Nina Pantić (28) i Egipćanin Muhamed Yehia Šika (31). Njih dvoje su se upoznali i ludo zaljubili jedno u drugo tokom Nininog dvogodišnjeg boravka u Kairu, a te iskre su bile toliko žestoke da je Muhamed odlučio da napusti svoju rodnu zemlju i da se sa Ninom preseli u Beograd.
Ubrzo su se venčali, a Šika je postao srpski zet Žika koji obožava da sluša narodnu muziku i da igra čuveno „Žikino kolo“, a najbolja prijateljica mu je, verovali ili ne, Ninina baka Vojna sa kojom njih dvoje žive.
Za Nova.rs Nina priča kako je počela njihova ljubavna priča i sa kakvim poteškoćama su se susreli kako bi dokazali i odbranili svoju ljubav.
– Moja porodica je bila uvek uz mene, mama mi veruje i stalno mi govori da zna kakvu ćerku ima i da uopšte ne sumnja u moj izbor, tako da smo na neki način Žika i ja imali podršku od nje. Međutim, tata i brat bili su malo skeptični jer znate kako kod nas postoje predrasude, pogotovo za Arape. Baš u tom trenutku kada sam im rekla za Žiku, kružile su priče o Egipćaninu koji je prevario Amerikanku, uzeo joj neke velike pare, i onda su malo brinuli. Ali bili su u fazonu ‘Znaš šta radiš, Nina’. Više su bili zabrinuti jer ipak nisu bili još ni videli ni upoznali čoveka. Ali kad su pričali sa njim, bili su oduševljeni. Sada ga svi obožavaju, sa tatom čak i igra folklor, pomaže mu u bašti, sjajno se slažu – priča sagovornica portala Nova.
Nina i Žika su se poznavali pre nego što su postali par, kada je boravila u Kairu tokom dvomesečne razmene studenata. Ipak, tada se između njih ništa nije dogodilo.
– Završila sam arapski jezik na Filološkom fakultetu i 2016.godine bila sam u Egiptu na razmeni studenata preko jedne studentske organizacije. Upoznala sam Žiku na jednoj njihovoj poznatoj pijaci. Uočila sam ga, pa sam rekla drugarici kako liči na Bob Marlija. Video me je, upoznali smo se ‘ćao, ćao’ i to je bilo to. Posle nekoliko dana, sedeli smo u istom kafiću, svako sa svojim prijateljima, nismo se dopali jedno drugom, nismo bili nešto oduševljeni, on je meni čak izgledao jako ozbiljno, ja sam tada nešto bila glasna, drala sam se, on je mislio da sam neka ludača, verujte.
Potom su počeli da se dopisuju kada je Nina, objavivši arapsku pesmu na društvenim mrežama, zainteresovala Žiku otkud ona poznaje takve numere.
– Zanimalo ga je kako znam arapski, pa smo malo oko toga razgovarali. Od tada smo počeli da s vremena na vreme pošaljemo jedno drugom nešto oko arapskog, ali samo to, ništa više. Čisto prijateljski. Tako smo ostali u kontaktu godinama. A onda sam ponovo otišla u Kairo da pišem blogove i kulturološke priče o Egiptu, međutim to je propalo zbog kovida, ali sam ostala da radim i da naučim jezik. Tamo sam provela dve godine i tada smo se Žika i ja zaljubili. Nismo ni znali da je moja cimerka devojka njegovog druga i samo smo se igrom slučaja videli i počeli da se intenzivnije družimo i skontali smo da se dopadamo jedno drugom. Odlučili smo da budemo zajedno.
Žikini roditelji su bili jako srećni zbog izbora svog sina, a posebno što je njegova mama odranije poznavala Ninu.
– Njegovu mamu sam upoznala pre nego što smo Žika i ja počeli da se zabavljamo. Ona je radila blizu nas i želela je da upozna mene i moju cimerku. Ona je divna žena, donosila nam je hranu jer je znala da smo same u drugoj državi, a mi smo njoj pravile srpska jela. Kada je čula da smo njen sin i ja zajedno, oduševila se.
Šest meseci su Nina i Žika bili u ljubavi na daljinu-ona je morala da se vrati u Beograd, a on je ostao u Kairu, ali ne dugo.
– Žika mi se pridružio posle nekih šest-sedam meseci, bila sam presrećna zbog njegove odluke da dođe u Beograd i da živimo zajedno. Upoznao je moju porodicu, svi su mu se baš dopali, a posebno baka Vojna, sa kojom se trenutno živimo. Ona je bolesna, pa se brinemo o njoj. Ljudi stalno govore kako smo Žika i ja srodne duše, međutim ja kažem da su to zapravo baka i Žika. Njih dvoje su od prvog momenta toliko nekako bliski, baš su se skapirali odmah. Žika je čak naučio i srpski, poprilično dobro, zaista. Ovde je skoro dve godine i svi su ga prihvatili, a i on se navikao.
Venčali su se prošle godine u Egiptu, kada su otišli u posetu njegovoj porodici.
– Naši prijatelji iz Beograda su išli na letovanje u Egipat i kad već svi idemo, rešili smo da napravimo venčanje. Moji roditelji nisu bili, nisu mogli da se organizuju. Svakako, u braku se ništa nije promenilo, mi smo ionako dosta vremena provodili zajedno, tako da je najvažnija ljubav koju gajimo jedno prema drugom.
Žika onlajn predaje arapski jezik, a Nina engleski. U slobodno vreme putuju i obilaze Srbiju, a vole i da vreme provode sa prijateljima.
– Išli smo svuda, Žika obožava da jede roštilj, mada najviše voli naša domaća kuvana jela kao što su boranija, pasulj, grašak… Oni i tamo u Kairu jedu prebranac kao i mi ovde, pa su valjda navikli. Voli našu muziku, a posebno kolce. On bukvalno radi uz kolo, najviše mu se dopada Žikino kolo.
A kako je Muhamed postao Žika?
– Prvi ga je prekrstio moj deda kada su se upoznali. Deda ne čuje dobro pošto je stariji i odmah ga je nazvao Žika, pritom pokazao mu je serijal Žikinu dinistaiju, i Žika je rekao ‘da, ja sam Žika’.
Mnogo mu se dopada Srbija jer, kako kaže Nina, voli prirodu koje u Kairu gotovo nema.
– Oduševljen je Srbijom i prirodom jer u Egiptu nema puno zelenila, kad idemo u neki planinski kraj, on je oduševljen i sviđa mu se što je Srbija mala jer je mirna i nema velike gužve. Baš smo bili u Beloj Crkvi, pa se oduševio kako ljudi svuda idu biciklom, dok bi u Kairu morao da ide biciklom pet sati.
Ovaj srpsko-egipatski par 5.aprila ide u Egipat, kako bi Žika posetio svoje. Plan im je, priča Nina, da za sada žive u Srbiji.
– Ako nam se pruži prilika negde druge, okej, ali sad nam je plan Srbija, oboje bismo voleli da živimo u nekom prigradskom delu, voleli bismo da imamo kuću. Dok smo bili kod mojih u kući, tata je malo učio Žiku po bašti da rilja i on se baš oduševio time, pa je rekao da bi voleo da ima dvorište sa baštom. Da je iz nekog razloga u Egiptu bolje, išla bih tamo da živim. Ali ja sam navikla na mir i tišinu, gužva u Kairu mi baš teško pada, tako da ne bih išla tamo, ako ne moram – završava priču Nina za portal Nova.
Dodaj komentar