Monaha Savu koji je sa 10 šarplaninaca proteran iz manastira Dubašnica, smeštenog duboko u planinskom masivu Kučaj, još nije primila nijedna druga eparhija.
Otac Sava obratio se eparhiji Niškoj, ali tamo mu je rečeno da nema mesta.
– Kažu da nema mesta, a u stvari ne žele da se zamere drugoj eparhiji i Vladiki sa kojim su bliski – kaže za Telegraf.rs izvor iz crkve. U međuvremenu monahu Savi stiže podrška iz naroda.
– Podrška ljudi je ogromna. Telefon od jutros ne prestaje da mi zvoni. Ljudi su tužni i razočarani što smo oterani, naročito što niko ne vidi ništa loše u tome da psi koji su socijalizovani budu u okviru manastira – kaže monah Sava za Telegraf.rs.
Timočka eparhija koja je donela odluka da se monah i psi proteraju, još se nije oglasila povodom ovog slučaja, iako je Telegrafu još juče rečeno da će to uraditi.
Priču o monahu i njegovim psima, od kojih je jedan postao državni i svetski prvak, pa na neki način i zaštitni znak Dubašnice, prvo je za Telegraf.rs ispričao Dragan Babić, vlasnik odgajivačnice „Srpski lav“ koji je pratio Savine uspehe.
– Postali su zapaženi kada su prošle godine došli na izložbu u Kraljevo i kada su ljudi uvideli sinergiju između monaha i psa. Za ovih godinu dana, postali su više nego poznati, osvojili i titulu mladog svetskog prvaka i državnog prvaka, i bili prvi u intermedia razredu na evropskoj izložbi u Budimpešti. Od svih titula i počasnih naziva, bitno je to da je cela Srbija i pola Evrope čulo za Šarplaninac manastir Dubašnica, da se u jednom monaškom skitu daleko od urbane pa i seoske sredine gaje šraplaninci i da ljudi imaju veliku želju da posete Dubašnicu – navodi Dragan.
Pod pritiskom ktitora, Sava je krajem maja dobio naredbu Timočke eparhije da se zajedno sa psima iseli iz Dubašnice. Prema Draganovim rečima, to niko nije očekivao s obzirom na to koliko je Sava uložio sebe u Dubašnicu.
– Da nije tih pasa, teško da bi bilo ko pomislio da uopšte ode tamo – zaključuje Dragan.
Na pitanje šta se desilo, monah Sava odgovara da nema precizan odgovor. Zvanično je, kaže, izbačen zbog pasa, ali on misli da je posredi nešto drugo.
– Ne znam šta bi mogao biti pravi razlog. Ovo nije profitabilna, niti politička priča. Iz manastirskog ugla, želeo sam da kroz gajenje te rase čuvam tradiciju, da iskažem naš identitet. Psi su socijalizovani i sjajni su čuvari. Jednu ženku sam, besplatno naravno, poslao u Francusku gde čuva decu sa hendikepom. Ljudi su oduševljeni, svaki dan šalju snimke, njih stvarno svi obožavaju – priča Sava punog srca o svojim psima.
Kako kaže, čak je i gradonačelnik dao materijal s kojim je tek trebalo da urede prostor oko manastira, ali izbacivanjem njega i pasa sve je to stopirano.
– Ovo je divljina. Psi su oterali vukove, jednom su reagovali na medveda da me upozore. Čak su ispraćali planinare koji su ovuda prošli. Oni nisu mogli da veruju koliko su psi dobri i verni – dodaje ovaj monah.
Zahvaljujući dobrim ljudima, trenutno je, kaže, smešten u kućici pored Bora i traga za manastirom koji bi ga primio.
– Zbog pasa svi nađu neki izgovor. Meni to nema smisla. Psi su ljubav i tu nema ništa što je u suprotnosti sa verom – kaže on.
Upravnik kancelarije za informisanje Eparhije timočke, kome ovaj manastir pripada, protonamesnik Zoran Golubović odgovorio je za Telegraf da će se Eparhija o ovom slučaju oglasiti saopštenjem još juče ili danas najkasnije, i nije želeo slučaj da komentariše telefonom.
Inače, Dragan je sa nekolicinom meštana pokrenuo i akciju za pomoć šarplanincima o kojima Sava ne može sam da brine. Otvoren je račun za pomoć sa svrhom uplate „pomoć za šarplanince“, primalac je Radiša Bakić, a račun je 160-6000001378450-03.
Dodaj komentar