Mladen (43) ima dve radne uniforme, pesmu i osmeh za svaki novi dan: „Ujutru u kuću unosim miris cveća, a noću toplog hleba“

Mladen Stupar (43), poreklom iz Sanskog Mosta, doselio se u Gradišku u izbegličkoj koloni poslednje ratne godine. Bio je u kolektivnim centrima, živeo sa porodicom u Miloševom Brdu, posle se oženio, izgradio kuću u Gradiški, dobio sina, ćerku a nedavno i unuka.

Mladen retko odmara, malo spava, a mnogo radi. Njegov dnevni raspored je sasvim precizan, kao časovnik, piše Srpskainfo.

– Ustajem u šest, od sedam do 15 časova radim u „Gradskoj čistoći“, u jedinici za održavanje zelenila. Farbam savsku obalu, orezujem stabla, kosim travu… Odmaram dva časa popodne jer od pet ili 17 počinjem radnu smenu u pekari. Tako do jedan iza ponoći. Razvijam razna testa, hleb, kifle, pletenice, krofne… Izučio sam pekarski zanat, to je moje osnovno zanimanje, ali me život svemu drugom naučio.

Poslu, radu, odgovornosti, zajedno sa suprugom Brankicom, rodom iz Vrbaške, Mladen je naučio ćerku Bojanu, koja je završila ekonomsku školu i sina Nemanju, varioca u gradiškom „Jelišingradu“. Najviše ga, kaže, usrećuje unuk Vasilije, koji sada spoznaje svet i okolinu.

O svojim poslovima, preduzećima, poslodavcima, narodu i državi, Mladen ima jasan stav, teoriju od koje ne odstupa.

– Zadovoljan sam, jer me zdravlje služi, moja porodica je zdrava, vredna, odana poslu i lepim životnim trenucima. Poštujemo se, pomažemo i uvažavamo. A to je za mene, najveći kapital. Nije mi teško da radim i danju i noću, srećan sam što postoji takva mogućnost. Vodim politiku samo svoje porodice, to je moja država. Drugo me ne interesuje – priča Mladen.

O svojim radostima, životu u Gradiški i poslu, stalnom i dodatnom, Mladen Stupar, sada više angažovan na uređenju savske obale, okružen kantama sa bojom za beton, izneo nam je prostu teoriju.

– Ja sam srećan, a osim porodice, usrećuju me miris proleća, cveća i trave koju kosim, ovde u centru Gradiške. Noću, udišem miris toplog hleba. Tako se, moje radne uniforme, bela i plava, svakog dana nakupe različitih mirisa. Kada iz „Gradske čistoće“ idem kući, nosim miris cveća a noću ili u rano jutro, iz pekare sa mnom u kuću ulazi miris toplog hleba – priča Mladen.

Izvor: Srpskainfo.com

Dok čisti grad, Kristijan peva, tako dobro da komšije otvaraju prozore kad stigne u njihovu ulicu