Mišković oslobođen, vraćaju mu 12 miliona evra i može da tuži državu

Vlasnik Delta holdinga Miroslav Mišković i njegov sin Marko pravosnažno su oslobođeni optužbi da su utajili porez.

Ovom odlukom Apelacionog sud u Beogradu preinačena je prvostepena presuda Specijalnog suda kojom je Marko Mšković bio osuđen na godinu dana kućnog zatvora i novčanu kaznu zbog poreske utaje, a Miroslav Mišković na dve i po godine zatvora i novačanu kaznu jer mu je u tome pomogao.

Ovom odlukom Miškovići su oslobođeni svih sumnji zbog kojih su bili uhapšeni i imaće pravo da traže odštetu od države zbog neosnovanog boravka u pritvoru i višegodišnje blokade imovine.

Ranije su oslobođeni optužbi za oštećenje putarskih preduzeća, javlja Tanjug.

Hapšenje Miroslava Miškovića, suđenje i neodmerene izjave nosilaca vlasti, dobrano su pomogle predsedniku Aleksandru Vučiću da učvrsti svoju vlast, a skoro deceniju kasnije Srbija će platiti ovu predizbornu, marketinšku kampanju.

A koliki će račun biti? To je pitanje koje bi trebalo da zabrine svakog poreskog obveznika u Srbiji.

Mišković i njegov sin Marko privedeni su 13. decembra 2012. godine, a vlasnik „Delta holdinga“ je na slobodu pušten 23. jula 2013. godine. Vlasnik „Delte u pritvoru je proveo 221 dan, ako se ne uračunaju dva dana, kada je privođen i kada je puštan.

Suma koju država isplaćuje na osnovu neosnovanog pritvora, a to je ukoliko presuda bude oslobađajuća, iznosi, u proseku oko 50 evra. Kada se to preračuna u slučaju Miroslava Miškovića, to iznosi tričavih 11.100 evra, sitnica za biznismena, a još nebitnija suma za budžet Srbije. Ali, tu postoji jedna začkoljica koja srpske poreske obveznike može ozbiljno koštati, piše portal Nova.rs.

Naime, Mišković je bio na čelu kompanije koja ima dosta poslova u inostranstvu, a nekoliko puta je tražio da bude pušten na slobodu da bi mogao da putuje i sklapa poslove. To mu je uporno odbijano, na sva zvona, iako je on nudio jemstvo od prvog dana.

Nema sumnje da je kompanija trpela štetu i zbog toga što Mišković nije mogao da putuje na poslovne sastanke, ali i indirektnu štetu jer je verovatno rejting te firme pao, jer legitimne firme baš ne vole da posluju sa kompanijama čiji su vlasnici iza rešetaka. U tom slučaju odštetni zahtev koji mogu da istaknu Miroslav Mišković i njegova kompanija, meriće se pre u milionima, nego u hiljadama evra.

Tu je i pitanje jemstva koje je Mišković položio da bi izašao iz pritvora 23. jula. Njegova firma je položila jemstvo od 12 miliona evra u dinarskoj protivrednosti. Miškoviću će taj novac biti vraćen.

Sa druge strane, tu su i troškovi sudskog procesa u koje spadaju i honorari advokatskog tima koji je branio Miškovića i koje će, na kraju, morati da isplati, takođe, strana koja je izgubila spor, odnosno tužilaštvo, tojest država Srbija.

Ukoliko Mišković bude hteo, može da tuži državu Srbiju ne samo za neosnovani pritvor, već i za duševnu bol, narušeni ugled i ko zna šta sve kao fizičko lice, a kolika to odšteta može da bude, to zna samo sud.

Nije pitanje da li će Srbija platiti sve ove troškove, nego koliko.