Irenino ministarstvo platilo softver 2,6 miliona € i vlasništvo prepustilo privatnoj firmi

Ima li pravnika u timu Ministarstva zaštite životne sredine koji su mogli da se pozabave pitanjem autorskih prava i prava korišćenja softvera koji je ova institucija finansirala, ali se nije setila da preuzme autorska prava, pa je sistem ostao u vlasništvu privatnika? Država koja ga je platila ima pravo samo da ga koristi. Razume se, privatna kompanija može i da se „okoristi“ tako što će softver dalje prodavati.

O čemu se ovde radi? Reč je o sistemu za prijavu ekoloških problema (gReact) koji je za potrebe Ministarstva napravila kompanija Tcom.

165 miliona prvi put i 144 miliona za nadogradnju

U pitanju je sistem preko koga građani mogu da prijavljuju divlje deponije, zapaljene gume, zagađeni vazduh i druge ekološke probleme,  za čiju je izradu  država  firmi Tcom platila 165 miliona dinara. Ukupno, reč je o 2,6 miliona evra.

Manje od četiri meseca kasnije, Ministarstvo je odlučilo da je sistemu potrebna nadogradnja od nešto manje od 144 miliona dinara (sa PDV-om). Stručnjak za javne nabavke Rade Đurić ranije je ocenio da je u pitanju loša procena Ministarstva prilikom prve nabavke.

Posao je, kao jedinom ponuđaču, krajem juna po drugi put pripao beogradskoj firmi Tcom. Iako je Ministarstvo platilo ovaj sistem, autorska i imovinska prava ostala su u rukama privatne firme.

Pravnica Nevena Krivokapić iz SHARE fondacije kaže ne treba da se plaća mnogo para za nekakav sistem, a onda da se firmi ostave autorska prava.

„Ako nekoga angažujete da vam nešto izradi, što se može smatrati autorskim delom, i za to ga platite i imate ugovor, prva i osnovna stvar je da ćete sva autorska prava da uzmete“, navodi Krivokapić.

Tcom može da se igra a država samo da sluša šta joj firma kaže

U Ministarstvu ovo nisu rešili ni prilikom nadogradnje, već su tražili da ponuđač sa Tcom-om bez ikakve nadoknade obezbedi „neekskluzivno i neprenosivo pravo na korišćenje gReact sistema“.

Advokat Nebojša Bogdanović, čija su ekspertiza autorska i imovinska prava, objašnjava da Ministarstvo ne može softver da daje drugima, a firmi Tcom ostaje pravo da ga prodaje dalje.

„Znači Tcom kaže Ministarstvu: ‘Evo tebi pravo da koristiš sistem i taj sistem možeš samo ti da koristiš i ne smeš nikome drugome da ga daješ. A ja koji sam ga napravio dajem ga tebi, ali ga mogu dati i drugome i zato je neeksluzivno. Da je ekskluzivno, onda bi značilo da je to samo za Ministarstvo“, podvlači Bogdanović.

Iako smatra da nije sporno što neka firma želi da zadrži prava za sistem koji je izradila, sa druge strane vidi problem – ispada kao da je Ministarstvo investiralo u sistem Tcom-a, koji će ova privatna firma moći da prodaje i samim tim zarađuje.

Krivokapić iz SHARE fondacije kao sporno vidi i to što traže od firme koja učestvuje na tenderu da reši autorska prava.

„Ja da se prijavim da vršim nadogradnju tog softvera kao neka IT firma, ja moram da idem kod ovih (Tcom, prim. nov.) da im tražim autorska prava, ovi će da mi traže ogromne pare, neću moći da ih obezbedim, ili neće da mi daju autorska prava. I šta ćemo onda?“, pita Krivokapić.

Ko će da unapređuje softver odlučuje privatnik a ne država

Advokat Ivan Ninić kaže da ovde nije narušeno pravilo o zabrani ograničenja konkurencije, ali da suštinski posmatrano softver može da nadogradi „samo onaj ko je po meri Tcom-a“.

Otkako je sistem gReact uspostavljen, građani sa teritorije cele Srbije mogu da dostavljaju Ministarstvu informacije o ekološkim problemima. Ipak, ta prva nabavka je predvidela da se sistem uvede samo u 12 od 29 okruga.

Nova nabavka predviđa implementaciju gReact-a u novih 12 okruga, uključujući Grad Beograd. Pored toga, Ministarstvo nabavlja novu opremu i nadograđuje softver.

Ninić sumnja da se od početka znalo da će nadograđivati gReact:

„Naručilac je morao u startu da definiše svoje potrebe i obim (posla), da zna šta naručuje, plaća i šta mu je potrebno. Da je to sve u startu plaćeno verovatno bi bilo jeftinije, ovako sa nadogradnjom nema limita“.

Podsetimo, BIRN i CINS već su pisali da je skupocena nabavka gReact sistema došla tri godine nakon pređašnjeg sistema prijavljivanja ekoloških problema.

Današnja mobilna aplikacija gReact služi i za promociju aktivnosti ministarke Irene Vujović, a poslednja vest – da je ministarka prilikom čišćenja savskog priobalja rekla da je važno da svakodnevno brinemo o našim prirodnim resursima – datira od 1. juna ove godine.

Druga mogućnost da građani prijave ekološki problem, osim mobilne aplikacije (koju je skinulo više od 1.000 korisnika), jeste da to urade putem portala. Međutim, portal nije mogao da se nađe na Google-u, a baner koji vodi do njega se na sajtu Ministarstva pojavio nakon više od tri meseca od aktiviranja sistema.

Izvor:cins.rs