Najveći dobitnik u mešanju karata pri prošlojesenjem formiranju Vlade, bar kada su primanja u pitanju, jeste sadašnji ministar policije, Aleksandar Vulin. Kad se dele fotelje, praksa je i da se plata i dodatna primanja uvećavaju u skladu sa tim i koliko je neki funkcioner važan za partiju.
Tekst dnevnog lista Danas prenosimo u celosti.
On je sa 92.000 dinara koliko je imao u prošlom sazivu kao ministar odbrane, u novoj postavci dobio blizu 226.000, što je i najveća osnovna plata u Vladi, kao i ona koju neki od ministara primaju sa raznim dodacima.
Uz to, Vulin ima i pravo korišćenja službene vile od 310 kvadrata sa garažom. Njegov prethodnik u tom ministarstvu, Nebojša Stefanović, imao je oko 150.000 a na sadašnjoj poziciji ministra odbrane mesečno prima malo više od 115.000 i nema dopunskih prihoda.
Nije tajna ni da visina plate govori o “rejtingu” funkcionera i to ne prema poziciji na kojoj se nalazi, već prema njegovom značaju za vladajući vrh.
Tako je moguće i da pomoćnici ministara imaju za oko 50 odsto veću platu od većine državnih sekretara i gotovo svih ministara, kao i da se relativno skromna primanja na određenim pozicijama, ako je čovek na njima važan, uvećavaju plaćenim mestima u upravnim odborima raznih institucija, fondova ili komisijama.
Prema podacima objavljenim na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije, najslabije bi bila plaćena ministarka za evropske integracije, Jadranka Joksimović, sa 93.000, ali njena prijava potiče iz novembra prošle godine, pre povećanja plata koje je potom usledilo.
A sa tim povećanjem ubedljivo je “najsiromašniji” član Vlade ministar finansija Siniša Mali, čija je osnovna plata malo iznad 103.000 dok su mu ukupna primanja uvećana samo za naknadu od 43.000 koju dobija za rad u Fondu za razvoj.
Inače, prosečna ministarska plata kreće se oko 113.000, ali gotovo svaki drugi član Vlade ima dodatne prinadležnosti uglavnom iz budžeta ili iz drugih javnih prihoda.
Tako Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, uz osnovu zaradu od 118.000 prima i naknadu za aktivnosti u Fondu za razvoj, 60.000 i još 20.000 kao odbornik u Sremskoj Mitrovici, pa mu je koverat na kraju meseca težak 198.000 dinara, što ga čini drugorangiranim članom Vlade.
Plata ministarke kulture i informisanja Maje Gojković od blizu 121.000 uvećana je za 64.000 zbog funkcije predsednice odbora u Direktoratu za radijaciju i nuklearnu sigurnost, ukupno 185.000 dinara.
Dok je bila predsednica Skupštine, sa raznim dodacima primala je 218.000 mesečno.
Ministarka privrede Anđelka Atanasković uz osnovna primanja od 107.000 dobija još i 59.000 iz Fonda za razvoj, dakle ukupno 166.000, a za službene potrebe koristi i trosoban stan od 120 kvadrata.
Ona je na prethodnoj funkciji direktorke u PPT Namenska zarađivala oko 150.000 dinara.
Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, zarađuje za nijansu više. Sa osnovnom platom od 107.000 i 60.000 iz Fonda za razvoj ona prima i 4.000 dinara mesečno iz gradske opštine Savski venac (gde je u prošlom mandatu bila predsednica sa zaradom od 127.000).
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović mesečno dobija blizu 108.000 i sa 60.000 iz Fonda za razvoj izađe na oko 168.000.
Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić osim osnovnih 115.000 zaradu na 174.000 uvećava i prihodom iz Fonda za razvoj, dok je u prošlom sazivu kao državna sekretarka u istom ministarstvu imala nešto više od 88.000. Ministarka pravde Maja Popović takođe ima uvećana primanja jer osim osnovne plate od 116.000 prima još i po 17.000 kao članica Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva, a i 45.000 kao ispitivač u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave pa je konačan zbir 195.000.
I Novica Tončev, ministar bez portfelja, prijavio je da uz platu od 117.000 koju dobija na toj poziciji ima još i 106.000 kao regionalni predsednik Fudbalskog saveza Srbije, pa mesečno izlazi na 223.000 dinara.
Među članovima Vlade koji nemaju dodatne prihode iz javnih sredstava je i premijerka Ana Brnabić, koja prima samo 128.000 mesečno i nema prijavljeno pravo korišćenja službenog stana.
Zaradu od 123.000 ima ministar prosvete Branko Ružić, Gordana Čomić iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava prima 115.000, a po 111.000 bez ikakvih uvećanja dobijaju ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić i ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.
Podaci o primanjima i imovini Ratka Dmitrovića, zaduženog za brigu o porodici nisu objavljeni na sajtu Agencije, a poslednja prijava potiče iz 2016. kada je kao izvršni direktor Kompanije Novosti (u kojoj država ima polovinu udela) zarađivao 5,4 miliona dinara godišnje ili 448.000 mesečno.
Bez plate iz javne kase
Zaradu iz državne kase ne primaju četiri ministra. Zorana Mihajlović iz sektora rudarstva i energetike ne uzima ni sredstva iz Fonda za razvoj iako je kao nekolicina njenih kolega angažovana u toj instituciji, niti prima zaradu kao predavač na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a prihode iz javnog sektora ne ostvaruje ni ministar za inovacije Nenad Popović.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar prima 88.000 dinara iz Kliničkog centra Srbije, gde radi kao hirurg, dok Darija Kisić Tepavčević takođe ne prima ministarsku platu, ali su njena primanja od 147.000 kao vanredne profesorke na Medicinskom fakultetu u Beogradu uvećana dodatkom iz Fonda za razvoj (58.000), sa Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, gde je takođe predavač (30.000) kao i po osnovu rada na naučnom projektu Medicinskog fakulteta. Ona iz javnih sredstava mesečno zarađuje 272.000 dinara.
Nepotpuna baza Agencije
Prava analiza značaja i uloge funkcionera u sistemu vlasti iz ugla primanja, ipak nam je bila otežana, jer iako su ministri svi osim jednog podneli prijavu prihoda i imovine, to nije učinilo više od polovine državnih sekretara i pomoćnika a u nekoliko ministarstava čak nijedan funkcioner osim čelnog, nije dostavio prijavu.
To sve proizilazi iz baze javnih podataka koja se nalazi na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije. U toj instituciji rečeno nam je da izuzetno retko može da se dogodi situacija u kojoj je funkcioner podneo prijavu, a da se ona ne prikaže u bazi. Takođe, obećano nam je da će u narednih desetak dana proveriti status svih funkcionera za koje je Danas utvrdio da na dan 25. juna nisu bili dostupni u javnom registru iako je rok za prijavu istekao 15. maja ove godine.
Dodaj komentar