Odlazak po ličnu kartu u zemlji Srbiji posebno je iskustvo. Međutim, slučaj Miloša Injca iznenadio je sve koji su pročitali njegovu objavu na Fejsbuku.
Pogledajte svoju ličnu kartu, a onda bacite pogled i na lične karte svojih bližnjih. Sigurno ćete primetiti da su u jednoj sitnici potpuno iste.
Ta sitnica je – ime roditelja, gde većini stoji ime oca. Upisujemo ga automatski, bez razmišljanja o tome.
A šta se desi kada poželite da umesto imena oca tu stavite ime majke? To je saznao Beograđanin Miloš Injac, i to na teži način, a onda priču o tome podelio na Fejsbuku.
– Ovde ste naveli ime majke?
-Da, piše ime jednog roditelja.
-Treba da napišete ime oca.
-Zbog?
-Pa jel imate oca?
-Naravno, nisam Isus.
-Mislim da li je živ?
-Jeste, živ i zdrav, hoćete da ga zovem da dođe?
-Ne, ne, nego me zanima zašto niste napisali njegovo ime, niste u dobrim odnosima?
-Stvarno se vas to ne tiče, molim vas, izdajte mi ličnu kartu sa imenom majke.
-Pa ne znam, moram da zovem šefa.
Dolazi šef…
-Šta ti ovde praviš cirkus, lepo ti je rečeno da treba ime oca da stoji.
-Ne, piše ime jednog roditelja.
-Pa šta je problem da napišeš ime oca? Ne pričaš sa rođenim ocem?
-Već sam vam rekao da se to vas ne tiče, ali kad vas baš zanima, nije to slučaj.
-Pa šta izvodiš onda?
-Ništa, vi izvodite.
Okrene se ka šalterskoj radnici:
-E, piši mu šta hoće, nemam ja vremena za ovo…
Tako je, otprilike, tekao razgovor službenika sa Milošem prilikom vađenja lične karte.
U komentarima se ispostavilo da nije usamljen slučaj.
– Isto mamino ime stoji, istu priču svaki put ponavljam. Objašnjavam im razliku između pojma roditelj i biološki roditelj, nikad se ništa primilo nije.. idemo na zamor materijala – glasi jedan od komentara.
A Miloš je, objašnjava nam, rešio da stavi majčino ime, iz principa.
– U staroj ličnoj karti stajalo je ime oca, pa da malo promenimo. Uostalom, uvek se nekako pretpostavlja da tu treba da stoji ime oca, a jednako su me podizali i otac i majka, tako da je malo i stvar principa – kaže Miloš, dodajući za sebe i da je borac za ravnopravnost polova.
– Generalno dosta anegdota koje imam, a koje ne mogu da pobrojim, tiču se stereotipa. Ljudi kad me vide, pretpostavljaju da sam „srpski domaćin“ jer igram američki fudbal, kratko sam ošišan, visok 191cm i imam preko 100kg. I onda kad zauzmem te neke „nepopularne“ stavove o ravnopravnosti i tome, ili činjenica da sam išao na „prajd“ svi pomisle da sam bio sa „rodoljubima“, svi su kao u nekom šoku jer im „ne izgledam tako“. Recimo, išao sam na svadbu sa devojkom, to nam je bio na neki način prvi „ozbiljan“ događaj gde smo išli zajedno, i matičarka je citirala zakon u delu gde je „Brak zajednica između muškarca i žene. Tu se nas dvoje pogledamo i gotovo u glas, kažemo nešto poput:“Baš ne bih da se složim sa ovim“. Bilo zanimljivo jer nismo se toliko dobro još poznavali, obično kad bih tako nešto rekao, nisam imao pozitivne reakcije od okoline – zaključuje Miloš.
Izvor: Blic žena
Zanimljiva je ta praksa sa imenom oca. Uglavnom smo svi navikli, pa je tako sestra, tada maloletna, kada je otisla u inostranstvo sa majkom nastavila da daje ime oca tamo gde se unosi roditelji i nekoliko puta imala ozbiljnih problema jer su posle trazili roditelja koji je naveden u dokumentima, pa jos insistirali kao – pa tako je navedeno, sta sad majka tamo-vamo, sto se niste dogovorili na vreme…
Glupost! Moja sestra vec 30 godina ima ime majke u licnoj karti… Smislite nesto drugo.
jes otac mi je poginuo kad sam bio mali u licnoj je uvek stajalo ime majke i nikad me niko nije pitao zasto
Lik i liči na debila željnog pažnje…