Meštanin sela Arnajeva, nadomak Beograda, čuveni „div sa Kosmaja“, bio je skroman u željama, za Novi godinu poželeo je – patike. Jedini problem je to što nosi obuću broj 54, a od zatvaranja fabrike Borovo – u prodavnicama u Srbiji više ne može da pronađe toliko velike patike, piše N1.
Još je u detinjstvu bilo jasno da će Miliša Jovanović izrasti u pravog džina. Uvek je bio najviši u odeljenju, a majka Persa je prestala da mu kupuje obuću na dečjem delu već u sedmom razredu. Stopala su mu kasnije narasla do broja 54. I tu počinju problemi, jer u prodavnicama više ne može da pronađe cipele koje mu odgovaraju.
– Dok je bilo Borovo, bilo je svega. Odeš, naručiš, daš pola para, posle podigneš i platiš ostatak. Zatvorilo se Borovo, zatvorile su se i još dve, tri privatne radnje, prodali su lokale… Sada gde god da odem, čim dođem do vrata oni dižu ruke i kažu: „Nema“, priča Miliša.
Domaća štampa je upoznala javnost sa njegovim problemom pre nekoliko meseci, a odjeci te priče čuli su se i u inostranstvu, tačnije u susednoj Hrvatskoj.
– Šetajući jednom zagrebačkom trgovinom ugledao sam patike sa istaknutim brojem 54. Istog časa sam se setio priče o Miliši i odlučio sam kupiti iste. Kako dolazi Božićno vreme, moja je zamisao, učiniti dobro delo i obradovati nekoga nepoznatog. Uspostavio sam u međuvremenu kontakt i sa Hrvatskim veleposlanstvom u Beogradu i oni su voljni vrlo rado pomoći oko transporta i isporuke Miliši. Ne pišem Vam ovo radi bilo kakvog publiciteta ili eksponiranja u medijima nego isključivo radi „malog dara za velikog Milišu“, poruka je anonimnog darodavca iz Hrvatske.
Ulogu kurira u toj priči na sebe je preuzeo hrvatski ambasador Hido Biščević lično. Zato je iz Ambasade koja se nalazi u centru Beograda, otišao do 44 kilometra udaljenog sela Arnajevo u kom Miliša živi sa majkom.
Posle dobrodošlice u skromnom, ali toplom domu Jovanovića, Deda Mraz se predstavio.
– Ja se zovem Hido Biščević, ja sam ambasador Hrvatske u Srbiji. Ovo smo doneli za Novu godinu vama, da imate malo se počastiti, Nova godina je i Božić, rekao je Biščević uručivši Persi Jovanović korpu sa poslasticama, a zatim je prešao na „glavni“ poklon.
– Ja imam prijatelja koji je u negde u nekim novinama pročitao priču o jednom čoveku koji se zove Miliša Jovanović i koji je velik i koji ima problema sa obućom, i moj prijatelj ode u dućan i kupi dve „lađe“. Miliša, eto! Dar od mog prijatelja, dar iz Hrvatske, reče hrvatski diplomata i izvadi par crnih kožnih patika iz ukrasne kese.
– Hvala, puno ga pozdravite, nije skrivao Miliša zadovoljstvo. Patike ne žuljauju, a sad može da obuje i debele čarape, što je dobro jer će mu olakšati život, pošto radi kao grobar u lokalnom komunalnom preduzeću.
Do sada se Miliša snalazio kako je znao.
– Stavim kese i crne džakove za smeće. I uvek dvoje-troje čarapa imam u rezervi.
Oduševljena gestom ambasadora, i dobrih ljudi iz susedstva, Milišina majka Persa, koju, kako kaže, znaju svi u kraju, za goste je spremila i meze.
Uz meze i rakiju, izveo se i zaključak te divne priče:
– Što više ovakvih primera, nadam se da će se popraviti i atmosfera. Znate, ja sam sad već tri godine u Srbiji. Kada uđete među ljude sve je normalno. „Gore“ nešto ne valja, i to „gore“ treba da se ispravlja, kaže ambasador.
Izvor: N1
Dodaj komentar