Srpski naučnici, pre svih fizičari i matematičari, igrom sudbine neretko su se rađali u našoj zemlji koja najčešće nije umela i imala uslove da ih kvalitetno iškoluje i omogući im da baš ovde ispune sve svoje potencijale i ostvare svetsku slavu.
Upravo zbog tog nedostatka vrhunskog obrazovanja i finansijskih sredstava opredeljenih za nauku i naučna istraživanja, mnogi su svoj put gradili daleko od otadžbine, u finansijskim i obrazovnim centrima planete.
Jedan od onih koji su zbog obrazovanja napustili Srbiju da bi joj se kasnije vratili bio je i Mihailo Petrović, svima znan kao Mika Alas, a priču koju je o njemu pripremila Fejsbuk stranica „Niste znali“ prenosimo u celosti:
„Matematički genije Mihailo Petrović – Mika Alas diplomirao je na Sorboni. Kao najbolji student generacije 1892. godine diplomira matematiku, a 1893. godine i fiziku. Pred komisijom koju čine tada najčuveniji svetski matematičari Emil Pikar, Šarl Ermit i Pol Penleve, 1894. godine brani doktorsku disertaciju.
Po sticanju doktorskog zvanja iz oblasti matematike vraća se u Srbiju i postaje profesor na Beogradskom univerzitetu. Uz pregršt objavljenih naučnih radova koji su se odnosili na diferencijalne jednačine, numeričku analizu, geometriju polinoma i matematičku fenomenologiju.
Alas je napravio model efikasnog izbegavanja minskog polja čime je spasao mnogo života i nije to jedini izum koji je spasao veliki broj života, Mihailo Petrović je i vlasnik više patenata – deset, a ovo su pet najznačajnijih:
Prvi od njih za predmet ima daljinar, konstruisan za potrebe Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu sa đeneralom Miloradom Terzićem.
Drugi pronalazak, predstavlja konstrukciju zupčanika prenosnika, preteču automatskih automobilskih menjača koja omogućava da prenos broja obrtaja bude konstantan.
Treći pronalazak je večiti kalendar, realizovan u više hiljada primeraka.
Četvrti pronalazak je naprava za obezbeđivanje plovnosti brodova posle oštećenja prouzrokovanih sudarom, minom, torpedom ili nasukavanjem, koju sačinjava veći broj tela u vidu balona sa izvorima gasa pod pritiskom za njihovo naduvavanje kojima se može upravljati ručno, daljinski ili automatski pomoću odgovarajućeg elektromagnetnog uređaja, čime se sprečava ili usporava potonuće broda.
Peti Petrovićev pronalazak predstavlja motor sa klipom naizmeničnog dejstva čije glavno vratilo je izvedeno sa zavojnicom za prenos kretanja klipa i koji ima zaporni prenosni mehanizam.
Među nezaštićene spadaju- hidrointegrator, naprava za šifrovanje, dubinomer i mnogi drugi.
Akademik Petrović nije bio samo matematičar i naučnik već je bio i kriptograf, svetski putnik, književnik, putopisac, muzičar, ihtiolog i nadasve ribolovac. Njegova strast za ribolovom mu je i donela prepoznatljivi nadimak Mika Alas.“
Na sajtu Srpske akademije nauka i umetnosti, u odeljku posvećenom upravo Miki Alasu, uz podatak da mu je 9 patenata priznato u Francuskoj i jedan u Velikoj Britaniji, stoji i njegova rečenica o sličnosti između nauke i poezije:
„Prava poezija i istinska nauka, imaju ne samo dodirnih tačaka, već čak i dubokih zajedničkih crta. Jedna od takvih crta i to baš ona o kojoj je, podkašto, teško i razaznati šta je tu nauka, a šta poezija, jeste otkrivanje i iskorišćavanje sličnosti među disparatnim elementima i faktima.“
Dodaj komentar