Meteoropate 2 dana pre promene vremena osete njen dolazak

„Boli me glava – mora da je od vremena.”

„Sevaju mi kosti – sigurno će biti promene.”

Koliko često čujete takve konstatacije? I nesporne su. Još je Hipokrat pre nove ere tvrdio da ljudski organizam može da predskaže promene vremena. Za nekoga ko redovno boluje od vremena kažemo da je meteoropata.

Šta su metereopatske reakcije i ko je najskloniji?

Nezvanične procene, pokazuju da meteoropatske reakcije oseća 80 odsto ljudi.

Ko na promene vremena najviše reaguje?

– Interesantno je da smo razgovarajući s pedijatrima došli do zaključka da su i bebe na neki način meteoropate, ali sva istraživanja pokazuju da su žene između 40 i 50 godina najintenzivnije meteoropate. Slede hronični bolesnici i starije osobe – otkriva Jasminka Smailagić iz RHMZ-a.

Tegobe se javljaju 48 sati pre vremenskih promena. Kod mladih i zdravih one su blage, dok su kod starijih i hroničnih bolesnika izražene. Pogoršavaju se i simptomi osnovne bolesti, zbog čega ekipe hitne pomoći beleže više posla.

Vremensku prognozu prate i kardiolozi. Zabeležen je podatak da su u danima koji prethode klimatskim promenama koronarne jedinice u bolnicama pune pacijenata.

• Prodor hladnog fronta leti najopasniji je za pojavu moždanih udara.
• Usled visokih spoljnih temperatura, u organizmu se snižava krvni pritisak i smanjuje snabdevanje kiseonikom, što za posledicu može da ima umor i iscrpljenost.
• Zimi krvni pritisak raste, opterećuje srce i podstiče zakrčenje krvnih sudova, čime raste rizik od srčanog ili moždanog udara.

Biometeorološka prognoza

Osim vremenske, prati se i biometeorološka prognoza. Jasminka Smailagić je u našoj zemlji, od sredine 2005-e zadužena za njenu zradu u RHMZ-u. Ona objašnjava da grešimo kada samo jedan element, recimo pritisak ili temperaturu krivimo za tegobe koje imamo.

– Recimo danas vam je loše pri nekoj vrednosti pritiska, ali drugog dana vama će biti savršeno dobro pri tom istom pritisku, zato što će temperatura, relativna vlažnost i svi ostali elementi biti na drugim vrednostima – kaže Smailagić.

Prema njenim rečima uticaj na zdravlje ima i koncentracija pozitivnih i negativnih jona. Kada u atmosferi preovlađuju pozitivni joni, možemo da se osećamo depresivno, neraspoloženo, bezvoljno.

– Pozitivni joni naročito negativno utiču na saobraćaj zato što dekoncentrišu i pešake i vozače i ako obratite pažnju na naše biometeorološke prognoze videćete da često naglašavamo da je neophodna povećana opreznost u saobraćaju – objašnjava Smailagić.

Kako ublažiti neprijatnosti?

Da bismo ublažili negativan uticaj vremenskih prilika na zdravlje, poželjno je pratiti biometeorološku prognozu, te u skladu sa njom poštovati savete lekara. Ona i postoji kako bi se osetljive osobe na vreme upozorile.

Neki ljudi „optužuju“ vremenske uslove i u danima kada meteorolozi ne predviđaju promene, jer dosta toga, kaže Smailagić, zavisi od našeg stava.

Metereopatiji su skloniji oni koji su anksiozni, emotivniji i skloni depresiji. Oni mogu imati loš dan, samo zato što je oblačno.

– Iz mog dugogodišnjeg iskustva mogu da vam kažem da ljudi koji su fizički i psihički zdravi, koji nemaju hronična oboljenja, koji se bave sportom, koji su aktivni, vole život i svoj posao, oni ne osećaju promene vremena, oni nisu meteoropate – zaključuje Smailagić.