Vjeran Miladinović rođen je 1958. godine u Zagrebu, a njegova majka Tereza zbog trudnoće sa njim izbačena je iz srednje škole.
Jedno vreme živela je u zagrebačkom parku, a potom je smeštena u Dom za nezbrinutu decu i mlađe punoletne osobe.
Kada se rodio Vjeran je ostao sam da živi u domu, a nekoliko godina kasnije otac ga je odveo da živi kod babe, a nakon toga ga uzeo kod sebe u Prokuplje.
Glavna prekretnica u njegovom životu bila je preseljenje u Beograd, gde je došao sa očevom porodicom. Tu je naišao na ljude koji su razmišljali isto kao on, počeo je da se šminka, oblači uske farmerke i bavi se prostitucijom.
Godine 1978. su ga izbacili iz kuće, a već naredne godine odlučio je da se transformiše u Merlinku, ali je o sebi nastavio da govori i u muškom i u ženskom rodu.
Tu odluku doneo je kada je imao 31 godinu i prostituisao se uglavnom po Ulici Gavrila principa kod Zelenog venca. Na sebi je uvek imao tesne miniće, visoke štijkle i upadljiv nakit.
Nemoguće je odrediti da li je o Merlinki pravilno govoriti i pisati u ženskom ili u muškom rodu, jer se i sam Vjeran izražavao i predstavljao na oba načina. Bio je prvi transvestit koji se kao takav javno pojavljivao. I bio je prostituka, što je dugo navodio kao svoju primarnu, ali ne i jedinu profesiju.
Merlinka je bila dobro poznata u kraju i većini ljudi bila je simpatična. Urbana legenda kaže da je slavni reditelj Želimir Žilnik bio očaran njenim talentom, te joj je dao uloge u dva svoja filma – „Beograde, dobro jutro“ i „Lijepe žene prolaze kroz grad“ da bi 1995. odigrao i glavnu ulogu u sada kultnom ostvarenju „Dupe od mramora“.
Ovo joj je donelo priličnu slavu i u tom periodu Merlinka je napisala i svoju autobiografiju – „Terezin sin“. Vjeran je uskoro objavio i da je Merlinka „otišla u penziju“.
– Nikada nisam rekao da je lepo zarađivati novac baveći se prostitucijom. Ja sam sada samo penzionisana kurva. Penzionisao sam se poslednjeg dana NATO agresije. Ulicom Gavrila Principa gotovo da i ne prolazim. Svega dva puta sam otišao tokom ove tri godine i osećao sam se užasno.
Svestan sam da sam pobegao sa dna života. Dna punog umrlih, pokvarenih, zlih, gramzivih, izopačenih. Sa tog dna gde su svi isti: kurve, makroi, mušterije i pojedini nadležni organi, zna se koji. Nakon svega doživljenog mogu da konstatujem: nizak moral – visok standard. Porok kojem je ogromna većina nas sklona.
Sada živim kao svi prosečni građani ove zemlje. Živim od plate, imam 25 godina radnog staža, nikada nisam napuštao posao. Možda nisam preterano koristan član ovog društva, ali sam osoba koja je izazvala veliko interesovanje – ispričao je samo godinu dana pre nego što je ubijen.
Ubijen je 22. marta 2003. godine u ulici Grge Andrijanovića u Krnjači. Prvo je zadavljen, a zatim je zadobio dva snažna udarca zidarskim čekićem u glavu. Njegovo telo je pronađeno mesec dana nakon smrti u poodmakloj fazi raspadanja. Za ubistvo je bio optužen Faik Ramadani Babuš, dok je tada maloletni Bejtul Raćipi Bejto optužen da je pomagao Ramadaniju posle ubistva.
Slučaj se razvlačio, optuženici su prebacivali krivicu jedan na drugog „prisećajući“ se novih detalja, uključile su se i njihove porodice koje su im davale alibi… Obojica su u maju 2004. oslobođena optužbi usled „nedostatka dokaza“.
Merlinkino ubistvo svakako je jedno od najjezivijih na teritoriji bivše Jugoslavije, ali za taj zločin niko nije odgovarao.
Izvor: Stil
Dodaj komentar