Imitatora i majstora iz Prokuplja život nije mazio ali su ga pozitivan stav i šala uvek gurali napred, pa je sam odgajio i odškolovao troje dece. Ovaj šarmatni automehaničar se pored popravki auspuha bavi i glumom i humanitarnim radom. Svoju razdraganost i pozitivu prenosu na druge i savetuje da uvek na svet gledamo sa pozitivne strane.
Na desetine fotografija sa poznatim glumcima, sportistima i političarima krasi zidove po svemu neobične autolimarske radnje u Prokuplju, u vlasništvu jednog od najpoznatijih lokalnih aforističara i glumaca amatera Radivoja Sokolovića.
Ovaj šaljivdžija za sebe kaže da je majstor za auspuhe, a svoje mušterije koje muka natera da dođu kod njega kako bi popravili auto, uvek zna da nasmeje, jer je, kako tvrdi, smeh najbolji lek za sve nedaće i probleme.
Dive, kako ga Prokupčani zovu, ističe da je glumu zavoleo još u osnovnoj školi, kada je sa odeljenjem učestvovao na raznim priredbama i takmičenjima. Uz probleme i težak život, gluma i šala su ga pratile tokom celog života.
Radivoje je i danas vedrog duha i uvek spreman da se našali, iako je pre oko mesec dana operisao oba oka i sve slabije vidi.
Detinjstvo, pa i veći deo života provodim u nemaštini i teškom životu. Bez supruge sam ostao pre 17 godina, tako da sam morao mnogo da radim i da se mučim da bih iškolovao dve ćerke i sina. Sada su svi oni zasnovali svoje porodice i otišli svojim putem, a ja ostao sam.
Međutim, i pored toga što slabo vidim, uvek nađen način da svaki problem okrenem na smeh i šalu. To me i danas održava i daje volju da se borim i izborim sa svim problemima – kaže Sokolović.
Njegova specijalnost na brojnim humanitarnim nastupima i ono čime najčešće zabavlja društvo i svoje mušterije su imitacije, a posebno omiljeni likovi su mu političari, od bivših predsednika Miloševića i Tuđmana, do Azema Vlasija, Vuka Draškovića, sportskih komenatora poput Mladena Delića, a često koristi i monologe i replike iz serije „Selo gori a baba se češlja“.
Većinu govora mojih omiljenih mušterija znam napamet i sa lakoćom imitiram njihov glas. Često ljudi kada me ne vide, ne prave razliku da li imitiram ili uživo priča recimo Vuk Drašković. Njega i Miloševića sam počeo da imitiram još od 90-ih godina, kada su oni krenuli da se uzdižu. Ljudi su se tada čudili kako smem, a ja sam sa njihovim imitacijama učestvovao i na takmičenju RTS-a „Smehoteka“ gde sam, od preko 500 kandidata, bio među prvih 10 – priseća se Dive.
Nadimak „majstor za auspuhe i žene“ dali su mu prijatelji, jer je svojim šarmom i šaljivim obraćanjem pripadnicama lepšeg pola, uvek uspevao da ih razveseli i nasmeje, bilo na predstavama, bilo da su dolazile u radionicu tražeći pomoć majstora za auspuhe.
Za mene je lepa reč svaka vrata otvarala. Uvek sam se šalio, ljudi su me upoznali i zavoleli pa često vole da budu u mom prisustvu, jer je tada razbibriga zagarantovana. Svi mi ponekad imamo razloga da budemo tužni i nesrećni, ali su vedar duh i smeh ono što pobeđuje svako zlo – tvrdi prokupački glumac i imitator.
Često učestvuje u humanitarnim predstavama i utakmicama u kojima se prikuplja novac za lečenje bolesne dece, a o njegovom humanitarnom radu govore zahvalnice koje krase čitav jedan zid njegove majstorske radionice, kao i fotografije koje ljubomorno čuva, a na kojima su on i na desetine poznatih ličnosti iz sveta glume, sporta i politike.
Glumio je u desetak predstava u prokupačkom amaterskom pozorištu, a njegovu prvu ulogu u predstavi „Tri hajduka“ u pola dana i noći zna napamet do danas.
Radivoje savetuje ljude da na sve što im se dešava u životu gledaju sa vedrije i smešne strane, jer će tada lakše savladati trenutne muke i probleme, a život će im biti mnogo lepši i uspešniji, pa će i svi oko njih biti mnogo srećniji.
Izvor: Južnevesti.com
Dodaj komentar