Čini se da svi zaboravljaju da je za većinu ljudi biti roditelj izbor. Živimo u neizvesna vremena, ali setite se samo koliko pritužbi ste dobili od poznanika, prijatelja, bliskih osoba o brizi i odgajanju sopstvenog deteta. Nekada ljudi pričaju kao da deca nisu njihova odgovornost.
Međutim, biti roditelj je najpre hrabar čin. Ova uloga iziskuje i vreme i energiju, što najpre donosi žrtvovanje čovekovih želja. Dakle, staviti sebe u drugi plan. Roditelj po pravilu nema dovoljno vremena, čak ni za dete, a u potpunosti snosi odgovornost za sve što se mališana tiče.
Za neke se ova odluka ne dovodi u pitanje. Za druge je laka, neki su pak, oduvek znali da nisu za roditeljstvo.
Jedan korisnik Reddita pitao je starije od 50 godina da li su se ikada pokajali zbog svoje odluke da nemaju decu. Evo šta su rekli.
- „Objašnjavam to ljudima ovako: Znate onaj osećaj koji steknete kada jedva čekate da naučite svoje dete kako da igra košarku? Ja nemam to. U suštini to je nedostatak roditeljskog instinkta. Nikada nisam želeo da imam decu.”
- “Imam pomešana osećanja. Ne marim mnogo za decu i mislim da bi bilo katastrofalno za nas da ih imamo. Takođe sam mogao da se penzionišem sa 52 godine. Prilično sam siguran da se to ne bi desilo sa decom. Dakle, da, apsolutno ispravna odluka. Ali volim porodicu i pitam se kako bi bilo da imam svoju, da učim svoje dete stvarima koje znam.”
- “Moja žena i ja smo davno izabrali da nemamo decu, ali smo to uvek ostavljali otvorenim za ponovne pregovore. Apsolutno ne žalimo što nemamo decu. Nadamo se da ćemo se tako osećati još dugo u budućnosti. Mnogo ljudi postavljaju nam pitanja poput: ‘Ko će se brinuti o vama kad ostarite?’ ili ‘Šta ako se nešto dogodi vašem supružniku?’ Bez osude, ali nama su se takvi razlozi uvek činili prilično sebičnim da imamo decu.”
- „Ne žalim nužno što ih nemam, ali žalim zbog činjenice da nisam bila u dovoljno zdravoj vezi u kojoj sam osećala da bih mogla da imam decu. Žao mi je što nisam bila jača da napustim zlostavljanje ranije. Da sam bila jača, mislim da sam možda barem mogla imati izbor.”
- “Moja žena je godinama radila u staračkom domu. Rekla je da 95 odsto starih ljudi nikada nema porodicu koja dolazi u posetu… sve dok ne umru kada ljudi žele parče kolača. Tada sam shvatio da cela ta priča ko će me posećivati ili brinuti o meni kad budem stariji je potpuno sranje. Kasnije smo odlučili da nećemo imati decu. Stekli smo sjajne prijatelje i videli svet. Bez kajanja.”
- „Bez kajanja. Znala sam u šta se upuštam kada sam pristala da se udam za svog muža. Imao je dva sina iz prvog braka i podvrgnuo se vazektomiji. Bio je zabrinut jer sam dosta mlađa (on je 10 godina stariji). Ozbiljno sam razmislila. Uspelo nam je, zajedno smo 26 godina. Kao bonus, imamo devetoro unučadi. Sva zabava bez rada na podizanju!”
- „57 godina i bez dece. Uopšte se ne kajem zbog toga. Iskreno verujem da bih bila nikakva majka. Drago mi je što nikada nisam imala decu i našla sam partnera koji oseća isto. Mi smo kul tetka i ujak.”
- “Uopšte ne žalim. Skoro sam to rekla svojoj starijoj sestri koja takođe nema dece. U životu ionako ima dovoljno troškova i odgovornosti.”
- “Ja sam 55-godišnja žena koja nikad nije želela decu. Jednostavno ih ne volim i majčinstvo mi zvuči kao zatvorska kazna. Ja sam odlična s mačkama i psima, ali za male ljude u mom životu nema mesta. Jako sam sretna što nemam decu i ne mogu zamisliti svoj život drugačijim.”
- “Ne. Nikad nisam imala potrebu menjati pelene ili gubiti san, slobodno vreme i većinu svoje zarade. Tuđa deca su super. Kad me neko pita šta ću kad ostarim, kažem da ću usvojiti 40-godišnjaka koji će mi pomoći.”
Recite da su to sebični, bezosećajni, samoživi ljudi. Možda i jesu, ali to je njihov izbor.
Dodaj komentar