Ljubomora je često najveći neprijatelj ljubavnih veza i brakova, ponekad može doveti do velikog kraha. Međutim, sve je više prevarenih žena, pa ako se to uzme u obzir, ljubomora je i opravdana. Kažu da je ženska intuicija veoma izražena, te da nežniji pol uvek može da oseti kada joj partner nije veran.
Međutim, postavlja se pitanje „Kako prebroditi prevaru?“. Mnoge žene nisu dovoljno jake da se nose sa partnerovom izdajom, a ono što je od ključnog značaja jeste sačuvati zdrav razum.
Gospođa Ljiljana iz Zemuna, gotovala je u emisiji RTS Ordinacija i otkrila kako je uspela da se izdigne iz situacije nakon saznanja da ju je suprug godinama varao, prenosi Stil.
Ona mu je prvi put oprostila prevaru i nastavila normalno da živi sa njim, a onda je došlo do velikih problema koje je na kraju uspela da prevaziđe i da spasi sebe.
– Moj bivši suprug, bio je večiti ljubavnik, Veliki Getsbi, i dok smo se zabavljali i u braku. Problem je bio u meni, u principu, ja sam patološki volela tog čoveka, s kojim imam dvoje dece i tri prelepe unuke, i za mene u životu nije postojao nijeda drugi muškarac.
– Varao me je, uglavnom… Pošto smo bili privatnici, imali smo naše samostalne trgovinske radnje, varao me je sa našim radnicam koje su bile mlađe čak i od naše ćerke. Dolazile su situacije da kad se ćerka vraća sa dečkom iz noćnog života, sretne tatu u kolima sa koleginicom sa posla.
Pa priča se: „videli smo ti tatu ovde, videli smo ti tatu onde“, i tako dalje. Problem je u stvari bio taj što sam ja tog čoveka stvarno toliko volela da sam nažalost, veliku žalost moje dece, dozvolila da moja deca trpe tu moju ljubav, patološku. Jer, ustanovila sam, da ja sebe nisam ni volela, ni poštovala, čak mi je muž bio i pre dece, što je jako velika greška.
– Ja sam prestala… Bila sam, ajde da kažem, i zgodna, i lepa i mlada – jedna od lepših Zemunki. Ja sam prestala da se šminkam, prestala sam da idem kod frizera, prestala sam da se oblačim onako kako sam se oblačila… Znači, sve ono što je trebalo, u stvari, da poboljšam, ja sam spuštala na sve niži nivo – sebe sam spuštla na sve niži nivo, jer nisam imala volje da se više dokazujem.
– Pokušala sam da se ubijem. Više nisam našla nikakav izlaz, ja sam pokušala i da idem na psihoterapije, na koje mi on nije davao da idem – to sam morala da prekinem, svi moji izlasci i sva moja odlaženja bilo gde, bila su zabranjena. Kuća – posao, kuća – posao, kontrola do besvesti.
Psihičko zlostavljanje, sa psihičkog na fizičko, i to kad je psihičko krenulo u baš neku beskonačnost da ide, nisam našla nikkvo drugo rešenje, nego da uradim to što sam pokušala da uradim.
Bila sam tri dana u komi, jedva su me spasili, lečila sam se, i dan danas se lečim na Institutu za psihijatriju, kod dr Maje Ivković koja me je naučila da živim, da volim sebe, da sam ja ta koja više vredi, da sam ja ta koja je mnogo više uložila, da sam ja ta koja može sama.
I evo sad sam nekih 15 godina sama, dobila sam, hvala Bogu, i stan. Sama, a ispunjena i dobro sam.
Dodaj komentar