Ekipa filma „Lepa sela, lepo gore“ otkriva kako im je Ratko Mladić pravio pakao od života

Prošlo je više od 20 godina od kako je snimljen film „Lepa sela, lepo gore“ u režiji Srđana Dragojevića, a prema motivima priče Vanje Bulića.

Film je u našoj zemlji stekao instant popularnost, a čak i dve decenije nakon premijere postoje mnogi interesantni i ne baš prijatni detalji sa snimanja, koji su bili nepoznati široj javnosti, donosi portal 6yka.

Nenormalno snimanje, nenormalne glave

– Vojnici koji se pojavljuju u filmu nisu statisti, već su bili prava uniformirana lica. Jednom od vojnika produkcija je ostala dužna dnevnicu, pa se on pojavio na setu s kašikarom i pretio da će se razneti ako mu se njegov novac ne isplati. Dnevnica je bila 20 maraka.

– Nikola Pejaković Kolja je pauze na snimanju provodio s deminerima koji su išli na svaku lokaciju pre ekipe, kako bi proverili da li ispred ima mina.

– Teško je govoriti o tome danas, to nije bilo normalno snimanje. Glave nam nisu bile normalne. Nije bila normalna situacija, glave nam nisu bile iste kao ove danas. Nikome od nas – rekao je Nikola Pejaković Kolja, koscenarista i glumac.

Prijem na Palama

Pre snimanja, ekipa je bila na Palama, gde ih je primio Radovan Karadžić, pa zatim i Ratko Mladić. Bjelogrlić se prisetio tog susreta:

„Primio nas je u jednom bunkeru i odmah rekao: ‘Bjelogrliću, jesi li ti iz Gacka? Pa Gačani su svi kršni ljudi a ti si neki gatački patuljak’. Svi njegovi oficiri prasnuše u smeh, a ja mu dobacim: ‘Pa generale, nisi ni ti neki jablan’. Nastade muk. Tišina koju prekida Mladić koji se nasmejao, a za njim i svi ostali. Bili smo tri sata kod njega, i to na sedam spratova ispod zemlje. Rakija, meze, ćevapi… Pitam ga: ‘Jeste li čitali scenario?’ ‘Čitao sam… Ali šta će vam ovi četnici u tunelu? Gdje ovde ima četnika?“

Dragojević i Bjelogrlić se prisećaju kako ih je nakon toga odbio Nikola Koljević čak i za malu pomoć, i RS nije želela da učestvuje u snimanju ovog filma.

Ekipa govori, „zamislite kako bi bilo užasno da smo morali da napišemo – zahvaljujemo Karadžiću i Mladiću“.

Višegrad kao „sigurna luka“

Inače, film je sniman na području Višegrada.

– Jedan tip iz Višegrada, ne sećam mu se imena a i ne želim da se setim, u vreme dok smo snimali film, jedne večeri u kafani je pričao kao šaljivu, jednu odvratnu priču kako su se muslimanske izbeglice – žene i deca, krili u tunelima. I oni su gađali iz topova te tunele da pogode što više ljudi.

To je bilo vreme kada su se takve priče pričale kao anegdote. I taj isti tip nešto kasnije ispriča kako je išao Titu peške na sahranu.

Taj isti zločinac koji je pucao na tunel u kome se kriju žene i deca ispriča to o Titovoj sahrani i ja zabeležim priču za kafanskim stolom, a Bata Živojinović to izgovori u filmu – rekao je Dragojević za Nedeljnik.rs.

Dosadili domaćinima

Ipak, kako tvrdi, u Višegradu nije snimljen čitav film.

– Planirali smo da ceo film snimamo u Višegradu i okolini, ali u jednom trenutku smo domaćinima „dosadili“.

Od početne fascinacije glumcima, naročito Batom Živojinovićem, odjednom smo im postali suviše bliski, a svi ti domaćini bili su pretežno naoružani, pa smo odlučili da je dve nedelje dovoljno za snimanje u Višegradu i otišli.

Tunel iz filma nije snimljen kod Višegrada gde se dogodila ta epizoda iz novinskog teksta Vanje Bulića, već kod Prijepolja, kod manastira Mileševa. Ceo film je splet okolnosti.

Priča sa drekavcem nije postojala odmah. Ona je nastala nakon što smo našli tunel kod Prijepolja, serija tunela gde nikada nije napravljen put.

U socijalizmu su otvarali tunele, presecali crvenu traku, a nisu napravili put.

Popularnost – ludost

On je za taj list takođe jednom rekao i šta je uticalo na popularnost tog filma.

– Kada posle svih ovih godina razmišljam, jasno je da je bila ludost snimati film na teritoriji gde se rat i dalje odvija.

Ne znam nijedan primer u istoriji filma da se film o konkretnom ratu snima u isto vreme i na lokaciji na kojoj se pravi rat i odvija. Očigledno je sve to uticalo na film.