Neljudski uslovi rada u fabrici „Leoni“ u Kraljevu, uprava bez komentara

Uslovi rada u kraljevačkom ogranku fabrike za proizvodnju kablova „Leoni“ nisu nimalo zadovoljavajući, kaže za Luftiku jedan od radnika koji je želeo da zadrži anonimnost. Ova firma trenutno ima četiri fabrike u Srbiji: u Kraljevu, Prokuplju, Malošištu i Nišu, a radnici u njima nisu zadovoljni uslovima rada, kao ni higijenskim i bezbednosnim uslovima. Žale se na predugačke smene sa premalo pauza i neplaćen prekovremeni rad, kao i probleme kada je u pitanju njihova bezbednost i njihovo rešavanje.

Nemačka fabrika „Leoni“ je globalni dobavljač proizvoda i rešenja za upravljanje energijom i podacima prvenstveno u automobilskoj industriji, ali i u drugim industrijskim sektorima. Funkcioniše u 30 država, a najveća grupa klijenata dolazi iz globalne industrije automobila, komercijalnih vozila i industrije snabdevanja sastavnim delovima. Njihova fabrika u Prokuplju spada u tri najveća izvoznika prema podacima Ministarstva finansija. Međutim, uprkos uspesima, mnogi radnici nisu zadovoljni uslovima, pogotovo kada je u pitanju kraljevačka fabrika, odakle se javlja naš izvor.

Bajkovita obećanja

Zbog loših i neljudskih uslova u fabrici „Leoni“ u Kraljevu Luftici se javio nezadovoljan radnik koji je želeo da ostane anoniman. Kaže da je pre zapošljavanja u trening centru rečeno kako se radi o fabrici koja brine o svojim radnicima, sa dobrim uslovima rada i da je posao lak. S obzirom da u fabrici trenutno rade i naš anonimni sagovornik i njegov bračni prijatelj rečeno, kaže da su ih ubeđivali da supružnike ne stavljaju u istu smenu, što je njima bitno zbog deteta koje treba da vode u vrtić, ali da se situacija posle nekog vremena promenila i sada oboje rade istu.

„Supružnik je radio prvu ili drugu smenu i sve je bilo ok dok nisu rekli da naša linija nema usaglašene smene. Na moje pitanje da me stave na liniju koja ima dve smene, kazali su da ne postoji takva linija što nije istina. Na pitanje da me prebace kod supružnika na liniju gde bi me šef stavio u suprotnu smenu, rekli su da ne može jer Evi 297 fali radnika. Neka bračni prijatelj vidi da se uklapa i da menja smene, kako mi radimo“, rekao je anonimni sagovornik Luftike.

Prvi ugovor se potpisuje na 3 meseca, a potom na još 3, 6 ili godinu dana u zavisnosti koliko su zadovoljni pojedincem. Početna plata je minimalac, ali se, kako im je rečeno, potom povećava i dobijaju se bonusi, koji su najčešće ukinuti bez bilo kakvih objašnjenja.

Nezadovoljni radnik kaže da su sa radom počeli čim su se spustili u pogon, bez ikakvog treninga. Zbog toga su ih uveravali da im se s početka neće beležiti greške. „Rečeno nam je u trening centru da smo mi ‘žuti’ i da imamo imamo žute kartice, a dok ne  ‘pobelimo’ neće nam se pisati greške niti skidati bonus od plate, a tri meseca treba da prođe da bi se dobila bela kartica”, kaže ova osoba za Luftiku, i dodaje da treneri ne znaju ni engleski, niti šta tačno radnici rade, te da oni sami moraju novima da pokazuju čime se bave.

Neizvodljivi ciljevi i tortura tokom radnog vremena

Radnik fabrike “Leoni” koji je odlučio da anonimno govori za Luftiku kaže da su nakon obećanja sjajnih uslova rada od početka ustanovili da to nije slučaj. Kaže da se target koji moraju proizvesti povećava svaki dan za četiri kabla, a da će se u septembru očekivati 50 dnevno. “Target se iz dana u dan povećava za 4 kabla, do prošle nedelje smo izbacivali svaki dan 25 kablova, a plan im je kada u septembru krene serijska proizvodnja 50 kablova”.

Takođe govori u premalom broju radnika na određenom korako koji su uzrok loših uslova, te je broj uvek za nekolicinu manji, ako ne i duplo više. “Trebalo je na svakom koraku da bude osam do deset radnika. Ali zbog loših uslova, povreda na radu i ventilacije koja ne radi, obično je 5 ili 6 žena na koraku.”

Takođe su svakodnevno izloženi grđenju, javnim prozivkama i požurivanju uz pretnje da će raditi prekovremeno ili da će ih zameniti radnicima iz Rumunije. “Žene rade 7 i po sati u polusavijenom položaju nad tablom, i samo čuju viku ‘ubrzajte ili ostajete do pola jedan noću da radite’, ‘ubrzajte se ili ćete raditi i subotom i nedeljom’. A od tog ‘ubrzajte’ ako se nešto pogrešno upinuje javno te pozovu i pišu tvoj broj kartice na tabli koja se nalazi ispred svakog koraka. Kažu ako nećete da radite, dovešće Rumune da rade za manju platu nego što mi imamo”, kaže ovaj nezadovoljni radnik za Luftiku.

Takođe, prekovremeni rad vikendom nije plaćen uz izgovor da radnici dobiju jedan neradni dan tokom nedelji zbog nedostatka materijala, što nije njihova krivica već isporuka ili kasni, ili nije naručena na vreme. Sagovornik kaže i da zbog preraspodele radnog vremena uvode obavezan rad od 10 sati bez prava na godišnji odmor, koji im zakonski pripada. Ovaj anonimni radnik dodaje i da ljude u drugoj smeni obaveste o radu subotom tek sat ili dva pre početka smene.

Zdravlje, bezbednost i higijena

Kada su u pitanju zdravstveni uslovi u fabrici Leoni, situacija nije ništa bolja, a sagovornik kaže da žene padaju u nesvest na dnevnom nivou, a i da se lekari i medicinske sestre u ambulanti čude zbog broja radnika koji dolazi odatle. „U ambulanti komentarišu sestre i doktori da rade za Leoni samo, i pitaju se šta rade onim ženama tamo”, kaže sagovornik Luftike i dodaje da će Leoni uskoro imati svog doktora, jer se žene navodno “foliraju i nisu navikle da rade”.

Dalje govori o situaciji u kojoj se pronašla jedna koleginica koja je polimila rame, te je kasnije samostalno morala da se snalazi za prevoz do bolnice. “Koleginica koja je nedavno počela polomila je rame jer je papučica na platformi koja se okreće bila polomljena. Žena je zapela i sedela od pola 9 do pola 11 da potpiše izjavu, a zatim otišla taksijem u hitnu. Njihov komentar je bio da joj nije ništa, nego je smotana pa zapela jer ne pazi”, kaže Luftikin sagovornik dodajući da ta radnica još uvek ne radi zato što nosi utege da bi joj se rame vratilo u dobar položaj.

Što se tiče ishrane, iako imaju pauzu za hranu, anonimni sagovornik govori o tome da postoji jedna kantina na 1500 radnika i većina nema mesta gde da sedne. Sa druge strane napolju nema klupa, a radnici se kažnjavaju ako sednu na pločnik kod ograde jer je to, prema rečima uprave “nekulturno i ruži ugled fabrike”.

Dalje ovaj nezadovoljni radnik govori o uslovima u toaletima gde “ima jedan tečni sapun i jedan ubrus, za celu smena, dok u ženskom nema čak ni svetla”. Takođe, kaže da se tokom semene u njega sme ući samo jednom. Slična je situacija i sa zaštitnim rukavicama. “Rukavice koje bi trebalo da obezbede se dobijaju na tri nedelje, a one se zbog žica i svega posle petog dana pokidaja”.

Raniji problemi

Portal „Južne vesti“ ranije je pisao o problemima u fabrikama firme „Leoni“ koje funkcionišu na teritoriji Srbije. U pogonima u Prokuplju, Malošištu i Nišu 2019. je obustavljen rad zbog plata koje su smanjene za 5.000 do 10.000 dinara. Tokom epidemije virusa Covid-19, ovaj portal je pisao o tome da se u ovoj fabrici ne puštuju bezbednosne mere te da radnici „rade jedni preko drugih u desetočasovnim smenama“. Takođe je bilo reči da je „trećina od ukupnog broja stanovnika Toplice zaraženih koronavirusom dolazilo iz fabrika „Leoni“ i „BizLinka“.

Bez odgovora iz uprave

Na pitanja Luftike na osnovu svedočenja izvora o uslovima, iz kompanije „Leoni“ niko nije odgovorio, uprkos obećanju da će dati izjavu povodom ove teme.