Nina preživela masakr talibana, osvajala najviše svetske vrhove i prejedrila Atlantik (FOTO)

Srpska alpinistkinja Kristina Nina Ađanin (40), postala je zanimljiva domaćim i svetskim medijima kada je pukom srećom izbegla masakr u noći između 22. i 23. juna 2013. prilikom koje su talibani pobili 11 planinara u kampu na pakistanskoj strani Himalaja, samo 500 metara udaljenog od kampa u kom je ona bila.

Odgovarajući na pitanja Magazina Luftika da li je gledajući smrti u oči postala duboko religiozna i shvatila da ju je sam „Demijurg“ ili tvorac sveta spasao, budući da je prošle godine bila u neobičnoj naučnoj „avanturi“ u srcu Visokog Arktika, na norveškom arhipelagu Svalbard (poslednjem netaknutom glečeru) s ciljem podizanja svesti o klimatskim promenama sa još pet devojaka, što je samo po sebi kuriozitet (Dr. Heïdi Sevestre, Alia Khan, Silje Smith-Johnsen, Anne Elina Flink, Dorothee Vallat) Nina odgovara da je od tog dogadjaja prošlo gotovo devet godina i kad sve sabere i oduzme, misli da je napad talibana preživela srećnom igrom sudbine.

Gledajući smrti u oči

– Dobar moj prijatelj koji je nastradao te noći, bio je odličan alpinista ali je dobio stomačnu bakteriju koja ga je naterala da pije anibiotike, miruje i bude bliže improvizovanom toaletu. Ta okolnost ga je na kraju koštala glave, jer se zadesio da bude baš na mestu koje su napali talibani. Mislim da sam se u tom momentu posvađala sa svim bogovima, religijama, energijama i zapitala se zašto? Kad se čovek nađe u takvoj opasnosti, prorade neke misli, sposobnosti i mogućnosti kojih nismo ni svesni da ih imamo, da li je u pitanju neka hemija koja počne da se luči u organizmu, ili je u pitanju kosmička energija, ne znam – kaže Ađanin i ističe da se u nama probudi „zver“ koja se bori za sopstveni, ali i živote drugih.

Smatra da nauka neke stvari jos uvek pokušava da objasni i da je u tome je njena čar.

– Svi mi imamo podjednaku važnost na ovoj planeti, koja je sve manje plava. Svi smo mi delovi jedne velike slagalice i igramo važnu ulogu. Ako je jedan deo slagalice izgubljen, slika nije potpuna. Penjući se na planine tragajući za glečerima, sebe vidim kao važan deo makrokosmosa, poput Nikole Tesle, ali istovremeno i poput mog bratića Vladimira, koji je upravo završio osnovnu školu i ispred kog je veliki, neizvestan životni put – kaže Nina, dodajući da dok god vidimo taj tračak plavetnila ne smemo gubiti nadu da možemo zajedno da sačuvamo planetu za generacije koje dolaze i da je tužno to što uvek upiremo prstom u nekog drugog umesto da upremo prstom u sebe same i priznamo da upravo mi doprinosimo globalnom zagrevanju, da smo mi ti koji možemo da ga usporimo i nađemo bolja rešenja…

Imajući u vidu da je naša sagovornica „renesansna ličnost“ budući da kombinuje ekstremne sportove, ali i virtuelnu edukaciju, potom, streličarstvo, motociklizam, kik boks, a da ju je život vodio na sve najviše vrhove sveta, da je ronila u najlepšim morima, jedrilicom prešla Atlanski okean… interesovalo nas je koje su psihološke i fizičke pripreme neophodne za takve podvige.

Ključ uspeha

Smatra da je najvažnije iskustvo i svesnost da neće biti lako, da će biti kritičnih situacija i da je moguće da ćemo sebe dovesti do ivice svih svojih mogućnosti kako psihičkih tako i fizickih.

– Ključ svakog uspeha je dobar tim, jer tim nadopunjuje nedostake i pomaže da idemo zajedno u željenom pravcu – kaže Ađanin, skromno dodajući da bez pravog timskog rada ništa ne bi mogla da postigne.

Priseća se da je u aprilu 2021. bila deo ženskog multidisciplinarnog naučnog tima (inženjera, glaciologa, polarnih vodiča, alpinista, strastvenih edukatora, biogeohemičara) koji je vršio istraživanja na Arktiku, na kom su provele 35 dana na terenu krećući se na skijama i prikupljajući podatke.

– U tih mesec dana bile smo svedoci dramatičnog uticaja globalnog zagrevanja na Arktiku, i rapidnom topljenju glečera. Porast temperature vazduha donosio je velike oluje, i obilne padavina, koje nisu dobre za taj deo planete. Ono sto je izvesno jeste da topljenje glečera i porast temperature donosi nedostatak vode. Samim tim opada kvalitet života, jer je voda ključni element. Sve to otežava održavanje opšte higijene stanovništva, sto može prouzrokovati varijacije i mutacije virusa koji i sad uveliko haraju i sa kojim se jedva borimo. Porast nivoa mora će primorati mnoge da se sele i napuštaju svoje domove – priča Ađanin u ističe da će se svet nažalost uskoro suočiti s velikim brojem izbeglica, ne od rata vec od globalnog zagrevanja.

Sa poznatom naučnicom Dr. Heidi Sevestre iz Francuske trenutno razvija program koji pomaže edukaciju široke javnosti o topljenju glečera a istovremeno pomaže lokalnim naučnicima koji proučavaju glecere u tropskom podrucju.

– Tropski glečeri se mogu naći na visokim planinama Centralne i Južne Amerike, Centralnoj Africi i poslednji glečer koji se nalazi u Indoneziji. Program smo pokrenule 2018. , prošle godine smo bile u Kolumbiji i postavile kamere za posmatranje glečera koje smo ostavili lokalnim naučnicima na koriščenje. Sledeće gde planiramo da idemo jeste Paupa Nova Gvineja u Indoneziji da zabeležimo i prikupimo sto više podataka kao i digitalnih informacija, jer za taj glečer je predviđeno da ce nestati u naredne dve do tri godine – kaže Nina i dodaje da će se ti glečeri pamtiti kao sto se pamte dinosaurusi.

Politička scena je veći problem nego Rio Tinto

Iako je veoma malo upoznata sa dešavanjima u našoj zemlji, recimo kad je „Rio Tinto“ u pitanju, nedvosmisleno tvrdi da moramo da zaštitimo naše reke i prirodnu okolinu, jer to drugi neće učiniti umesto nas samih.

– Uvek me je ljutilo kad vidim da neko izbaci papir ili smeće kroz prozor auta, u fazonu „ima ko je plaćen da to čisti“. Nema! Mi smo ti koji moramo da čistimo i sačuvamo. Koliko mi čuvamo prirodu, toliko ce priroda nas da sačuva. Svesna sam i to da „Rio Tinto“ i slične firme donose dosta novaca i da mnogi mogu naći posao, ali ako idemo u pravcu da se štite prirodna bogatstva, moramo dovoditi kompanije koje ne štete a mnogo doprinose – izričita je naša sagovornica, koja dodaje da geoinženjering, edukacija, proizvodnja energije od vetra i sunca i slično, mogu da zaposle isto toliko ljudi, ako ne i više od „Rio Tinta“.

Misli da je ovde veći problem politicka scena zemlje nego slucaj „Rio Tinto“ i da treba rešavati uzrok a ne posledicu.

Njena domovina je ceo svet

Rođena je u Nemačkoj, ali nakon sto joj je otac preminuo, kada je imala dve godine, s majkom se preselil kod babe i dede na Grmeč planinu u Bosni, gde su bili do rata. Početkom rata došle su u Beograd, u očevu kuću, gde je završila Fakultet za sportski menadžment, a zatim dobija stipendiju „Ohajo Univerziteta“ za magistarske studije iz sporta i rekrecije. Nakon toga upisuje doktorat na istom univerzitetu – smer Moderne tehnologije u edukaciji, gde je proučavala kako virtualna stvarnost može biti upotrebljena u učenju. Istovremeno je magistrirala i statistiku. Trenutno je vanredni profesor na univerzitetu „Nortwest Missuri State University“ u Americi, gde predaje metodologije istraživanja i evaluacije.

Izvršila je niz alpinističkih uspona u suvoj steni, snegu i miksu na Prokletijama, Durmitoru, Prenju, Romaniji, Biokovu, Velebitu, a kao visokogorac, popela se na nekoliko referentnih alpskih vrhova u Sloveniji, Austriji, Nemačkoj, Italiji i Francuskoj.

Nina nosi i laskavu titulu prve Srpkinje koja je osvojila Denali, najviši vrh Severne Amerike u državi Aljasci.
Osvojila je i neke od najtežih vrhova Himalaja (Manaslou 8164 m).

Udata je za Slovenca, tako da u kući pričaju slovenački i srpski, a kad se ne razumeju sporazumevaju se na engleskom.

– Ono za sta mogu reći da imam sreće u životu jeste da imam ogromnu podrsku supruga – kaže Nina ističući da je podrška porodice ključ uspeha na bilo kom polju.

Izuzetno je vezana za braću i njihove porodice, koji žive u Zrenjaninu, tako da svaki godišnji odmor provodi sa njima.

Kaže da se, da bi bila tu gde jeste odrekla loših navika, ružnih psovki i brze hrane:

– Nije da sam to skroz izbacila ali ne jedem i ne pijem onoliko koliko bih htela, a psovke mogu biti zamenjene lepšim rečima koje neće doliti vodu na ulje, i umesto da opsujem ili prećutim, kažem nesto pametnije, što se kasnije ispostavilo kao odličan potez u „šahu“ zvanom život.