Društvene mreže vas zatupljuju, zombirani ste, poručuje nam film „Pljačka“ sa premijere u Ravnom Selu

Inspisan nedostatkom saosećanja ljudi koji će tuđu nesreću pre i po svaku cenu snimiti, umesto pomoći, Parižanin, Marko Crnovršanin, snimio je u Srbiji kratki igrani film „Pljačka”. Misao vodilja filma je – za lajkove ću život dati, za “srca” na društvenim mrežama ću i umreti. Kompozitor muzike je njegov brat, Željko Đanković. Njih dvojica naizgled dihotomijski, podeljenost celine na dva nepreklapajuća dela povezuju u skladnu celinu koja komunicira sa gledaocem. Delo nosi društvenu poruku koju svi treba da osvestimo, a to je da su društvene mreže i tehnologije generalno, preuzele kontrolu nad našim zivotima. Imaginarna stvarnost i imaginarno ja u nama, sve česce ima prednost spram onoga što nam se zaista dešava u realnom vremenu i prostoru i to je zabrinjavajuće.

Rediteljski debi pariskog đaka

Reditelj Marko Crnovšanin se već 15 godina bavi režijom koja je rezultirala mnogim objavljenim dokumentarcima, spotovima i radom na raznim projektima. Međutim, njegova velika želja je bila da se bavi filmskom režijom. Kratki igrani film “Pljačka”, ujedno i njegov prvenac, nastao je zahvaljujuci toj želji ali i odličnoj saradnji sa prijateljima koje ima u Srbiji. Inače živi u Francuskoj, ali su mu roditelji poreklom iz Ravnog Sela.
– Svaki raspust sam dolazio u Srbiju, a sada dolazim bar jednom godišnje, svaki godišnji odmor. Kako sam upoznavao srpski mentalitet i ambijent ove zemlje kroz godine, tako sam shvatao da će moji prvi koraci ka ostvarenju tog sna morati da počnu u Srbiji. Naša nacija ima senzibilitet i harizmu koju sam tražio. Upravo zbog toga je ovaj film na srpskom jeziku, sa domaćim glumcima i saradnicima, sa kojima je bilo veliko zadovoljstvo raditi. Željko, moj brat od tetke je kompozitor muzike za film, takođe iz Ravnog Sela, kao i veliki broj moje rodbine i prijatelja, te mi činjenica da je moje prvo autorsko ostvarenje ugledalo svetlost dana baš u Ravnom Selu pričinjava neopisivo zadovoljstvo – objašnjava Marko.

Žestoke akcione scene uz evoluciju tamburice na platnu

Željko Đanković se već tri decenije bavi tamburaškom muzikom i upoznao ju je u svim njenim izdanjima, od kafanskog konteksta do kulturnih manifestacija gde ona doživljava svoj tradicionalni maksimum.
– Sa sigurnošću mogu da kažem da je bio veliki izazov ali i uživanje raditi na ovom filmu. Prvenstveno zbog toga što je tambura nosilac svih numera u filmu, što predstavlja retkost, jer nikad do sad u ovom žanrovskom tipu tamburaška muzika nije imala glavnu ulogu u prenošenju emocije. Kombinacijom moderne tehnologije, tematike i tradicionalnog zvuka tambure napravili smo korak dalje u odnosu audio-vizuelnog doživljaja. To je ono na šta smo želeli da stavimo akcenat, jer je tematika same muzike van tradicionalnog muzičkog konteksta. Nadam se da smo u tome uspeli i da je ovo samo početak evolucije upotrebe tambure u filmskim ostvarenjima – kaže Željko Đanković, kompozitor muzike za film.

Premijera pred Lazarom Ristovskim, glavna uloga Marko Vasiljević

Prvobitna ideja bila je da se i film snimi u Ravnom Selu, ali se Marko ipak odlučio da snima u Beogradu, s obzirom da urbanija i žešća atmosfera grada više prati akcionu priču. Ekipu čine glumci iz Novog Sada i Beograda, a tu je i Vrbašanin Marko Vasiljević, zvezda serije “Tajna vinove loze”.
Premijera je održana u subotu na filmskom festivalu u Ravnom Selu, čiji je idejni tvorac Lazar Ristovski, a realizatori svi žitelji sela. U budućnosti Crnovšanin namerava da realizuje i dugometražnu verziju filma, takođe u Srbiji. Film je snimljen iz sopstvenih sredstava.

Kroz pojedine morbidne scene skrenuli su pažnju da društvene mreže nekritičkim pristupom uništavaju međuljudske odnose, a šire posmatrano ukazali i na druge nuspojave koje iste nefiltriranjem i selektovanjem sadržaja na pogrešan način nose, dok su odsustvom statičnosti kamere izmestili gledaoce u suštinu dešavanja filma.
Ovakva tematika bitna je da bi se osvestili mladi, koji predstavljaju budućnost sveta, da se otrgnu onome što se nameće u cilju zatupljivanja i da počnu da koriste svoje kapacitete u punoj snazi, jer svaki neiskorišćen mladi um znači poraz.
A, ako ne razumete značenje umetničkog dela, ne pitajte se šta je sa umetnicima, već šta je sa vama. Živimo paralelne živote dok nam stvarnost i stvarni život izmiču. Ne budite zombirani.