„Mi, ako bude bilo potrebe, možemo da uradimo vakcinu i za korona virus, a možemo da pomognemo, ako to bude interes Kine ili nekog drugog.“

Ovu izjavu dao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar u februaru 2020. godine, dok korona virus još nije ni stigao u zemlju.

Dodao je i da bi za pravljenje vakcine Srbiji trebalo nekoliko meseci.

Bilo je potrebno da prođe više od godinu dana do vesti Ruskog fonda za direktna ulaganja da u Srbiji počinje proizvodnja ruske vakcine Sputnjik V.

Ipak, ono u čemu je ministar Lončar bio u pravu jeste da Srbija „može da pomogne“, a u proizvodnji ruske vakcine upravo to i radi.

„Objavljeno je da će Torlak proizvoditi vakcinu Sputnjik V, ali to nije sasvim tačno“, kaže za BBC Radmilo Petrović, epidemiolog u penziji, koji je čitav radni vek proveo na Institutu Torlak.

„Proizvodnja antigena i vakcine će se i dalje odvijati u Rusiji, a u Srbiji će se vakcina puniti u individualne bočice. To se zove finalno pakovanje.“

• Ruska vakcina Sputnjik: Delotvorna 92 odsto
• Vakcina Sputnjik V: Od skepticizma do diplomatije
• Da li će i ruska i kineska vakcina biti karte za Evropsku uniju

Torlak je za gotovo vek rada proizveo 11 različitih vakcina, a razvojni put ove institucije bio je trnovit u zavisnosti od političke situacije u zemlji u kojoj je radio.

Od dečije paralize od sezonskog gripa

Torlak je, objašnjava epidemiolog Radmilo Petrović, do sada bio najpoznatiji po proizvodnji vakcine protiv dečije paralize, odnosno protiv polio virusa.

Originalne sojeve polio virusa za proizvodnju vakcine je 1960. godine Institutu Torlak poklonio doktor Albert Sejbin, poljsko-američki istraživač.

Sejbin je većinu radnog veka proveo u SAD, a zapravo je izumitelj vakcine protiv polio virusa.

„Torlak je ovom vakcinom snabdevao sve kontinente sveta“, kaže Petrović.

„Bila je to živa vakcina, što znači da je imala deo aktivnog virusa u sebi i napravila je neverovatnu promenu u lečenju obolelih“.

• Kako je Tito vodio bitku sa variolom verom
• Vakcinacije u Srbiji – od variole vere, preko svinjskog gripa do kovida
• Spomenik kugi u Irigu – „Vreme kad su živi zavideli mrtvima“

Tadašnja Jugoslavija je vakcinu protiv dečije paralize, kaže za BBC virusološkinja u penziji Ana Gligić, izvozila u 35 zemalja sveta.

Ipak, Torlak je kasnije došao u situaciju da ne proizvodi ni vakcinu protiv sezonskog gripa.

Prva vakcina protiv gripa je u ovoj ustanovi napravljena 1962. godine, ali je 2004. godine zvanično prestala da se proizvodi.

Konačno je nova vakcina proizvedena tek 2019, a počela je da se daje 2020. godine.

U pitanju je projekat Svetske zdravstvene organizacije, a trenutni kapacitet je 150.000 doza.

„Glavni problem sa Torlakom se dogodio tokom 1990-ih jer nije više bilo novca za proizvodnju i nadogradnju vakcina protiv gripa zbog političke situacije“, kaže Gligić.

„Proizvodile su se jako male doze, a većina se kupovala, da bi u jednom trenutku potpuno prestalo pravljenje leka.“

Vakcine preko kukuruznih polja

Kako Srbija zbog sankcija nije mogla da kupuje vakcine krajem prošlog veka, epidemiolog Petrović opisuje kako su zaposleni u Torlaku morali „da se dovijaju“.

„Nije bilo fer, Svetska zdravstvena organizacija nam je sve uskratila, pa i stručne časopise“, kaže on.

„Tako smo vakcine i druge lekove nabavljali preko prijatelja, a puno nam je pomogao i Unicef“.

Primer dovijanja Petrović daje u nabavci vakcine za MMR.

„Iz Italije je vakcina dolazila preko Slovenije, a onda su je isporučivali u Skoplje“, kaže on.

„Mi smo išli kaminom u Skoplje i plaćali seljacima da nam dopuste da uđemo u njihovo polje kukuruza.

„Iz aviona su se spuštale vakcine na to polje, pa smo ih mi pokupili. Primeri su brojni i neverovatni, ali šta smo drugo mogli ako smo hteli da vakcinišemo decu?“

Torlak i vakcine kroz godine

• 1927. Počela proizvodnja BCG vakcine
• 1930. Počela proizvodnja vakcine protiv difterije po Ramonu i seruma protiv difterije i tetanusa
• 1934. Počela proizvodnja vakcine protiv tetanusa po Ramonu
• 1958. Proizvedena vakcina protiv velikog kašlja, od domaćih izolata
• 1959. Počela proizvodnja suvih bakterioloških podloga
• 1960. dr Albert Sejbin poklonio Institutu „Torlak“ originalne sojeve polio virusa za proizvodnju OPV-a i iste godine počela proizvodnja žive, oralne vakcine protiv dečje paralize (OPV)
• 1962. Počela proizvodnja celovirusne inaktivisane vakcine protiv gripa
• 1965. Počela proizvodnja alergena
• 1968. Počela proizvodnja laktopreparata
• 1995. Počela proizvodnja seruma protiv zmijskog otrova.
• 2020. Počela proizvodnja vakcine protiv gripa, splitovane, inaktivisane – TorVaxFlu®

*Izvor: Torlak

Da li možemo da pravimo rusku vakcinu?

Srbija je, navode iz Ruskog fonda, postala prva država u južnoj Evropi koja proizvodi Sputnik V, a dodaju da „Srbija zadovoljava najbolje standarde u proizvodnji vakcina“.

Vakcina bi se, kažu, kasnije mogla izvesti u druge zemlje regiona.

Do danas je Sputnjik V registrovan u 60 zemalja širom sveta sa ukupnom populacijom od tri milijarde ljudi sa efikasnošću od 91,6 odsto.

Ipak, treba razlikovati celokupnu proizvodnju i punjenje vakcine.

„Torlak ima mašine za punjenje i pakovanje vakcina u individualne bočice i te mašine treba da se iskoriste“, kaže Petrović.

„Treba znati da to nije proizvodnja već pakovanje vakcine, što se zove i konfekcioniranje.“

Vakcina se, objašnjava on, pravi tako što se „virus namnoži i napravi antigen, što će se i dalje odvijati u Rusiji“.

„Proizvodnja je mnogo komplikovanija, treba videti da li Srbija ima kapacitete za to“, dodaje on.

Iz Ministarstva za inovacije i tehnološki razvoj Srbije Nenada Popovića u martu su još objavili da je ovaj posao dogovoren sa Rusijom.

Popović je tada istakao da će u prvoj fazi Rusija isporučivati „supstancu“ koja će se transportovati i puniti u Srbiji.

„Nakon uspostavljanja prve faze proizvodnje, započinjemo izradu Studije izvodljivosti o proizvodnji u takozvanom punom ciklusu, koja podrazumeva proizvodnju supstance u Srbiji“, rekao je Popović.

„To će zahtevati nabavku složene tehnološke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta Torlaka, ali verujemo da proizvodnja u punom ciklusu može da bude započeta do kraja ove godine“.

• Ko ne bi trebalo da primi vakcinu protiv korona virusa – 10 pitanja i odgovora
• Kako i ko sve u Srbiji može da se prijavi za vakcinu protiv korona virusa
• Vodič kroz vakcine protiv korona virusa u Srbiji

Ipak, virusološkinja Ana Gligić misli da Torlak „poseduje pogone i prostor i za dalje faze, odnosno punu proizvodnju“.

„Mi sada možemo da punimo vakcine i kontrolišemo proces, ali paralelno sa tim bi trebalo i da dopremamo opremu i obučavamo kadar za pravljenje vakcine“, kaže Gligić.

„Verovatno bi deo opreme prilagođene za izradu vakcine Sputnjik V trebalo da se kupi ili dobije iz Rusije, a bilo bi dobro i da pošaljemo deo kadra tamo ili da oni dođu u Srbiju.“

Pogledajte video: Kako vakcinisati 7,7 milijardi ljudi

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]