Pored karakterističnog mirisa koji odaju tek ispečeni mekani hleb, sveža peciva i masni burek, pekarama Srbije se u poslednje vreme širi i aroma solidarnosti.
Od početka epidemije korona virusa svedočimo raznim vidovima podrške i pomoći ugroženima, a poslednjih meseci je nekoliko pekara širom Srbije pokrenulo sopstvene akcije solidarnosti.
„Za svakog ko ne može sebi da priušti hleb, kod nas je besplatan“ kaže za BBC na srpskom Milan Šajin, vlasnik pekare Klasa iz Vrbasa.
Na ovu ideju došao je kada ga je pekar jedne večeri pozvao oko ponoći da mu kaže da je neki čovek pokucao na vrata i tražio „pola vekne starog hleba“.
„Našao sam se u čudu.
„Sutradan sam sačekao majku koja je trgovac u našoj prodavnici, popričao sa njoj i onda smo se odlučili na taj korak“, dodaje Šajin, profesionalni igrač rukometa i bivši reprezentativac Katara.
- Ko pomaže gladnima u Srbiji tokom epidemije korona virusa
- Solidarnost u doba korone: Kad građani Srbije misle jedni na druge
- „Mnogi se neće vratiti na tezge“: Volonteri menjaju način prodaje hrane u Srbiji
Na ovakav vid podrške opredelilo se još nekoliko pekara u različitim delovima Srbiji, a pored hleba dele se i peciva, pite, pice i ostali pekarski proizvodi.
„Ovo nije pomoć, već podrška ljudima“
„Dragi sugrađani, za osobe koje ne mogu da plate hleb i koje sebi ne mogu da priušte, HLEB JE BESPLATAN!“.
Pisalo je na obaveštenju koje je 28. februara 2021. godine objavila mala porodična pekara Klasa iz Vrbasa.
Odluka je stupila na snagu odmah i trajaće, kako piše, sve dok traje „borba protiv Kovida-19″.
Vlasnik pekare Milan Šajin kaže da je dan posle ove objave po besplatan hleb došlo dva, tri Vrbašanina, dok trenutno ovu pomoć koristi desetak porodica, što je oko dvadesetak podeljenih vekni dnevno.
Takođe, pekara od maja dnevno daje šest hlebova devetočlanoj porodici iz Vrbasa.
„To su klinci od 14,15 godina koji dođu na biciklu, nasmejani, kulturno se jave, uzmu hleb, izađu, zahvale se… Ne možeš da veruješ koja je to sreća“, vidno uzbuđen objašnjava 27-godišnji Šajin.
- Život u doba korone u gradu piva i gitare
- Korona virus i Šabac: „Svi sa maskama, napolju nikoga ne prepoznaješ – kao da si u tuđem gradu“
- Korona virus u Valjevu: „Treba imati sreće da se sačuvamo i pored zaštite“
Pored besplatnog deljenja hleba, ova pekara, osnovana krajem januara prošle godine, organizuje i druge humanitarne akcije.
Tako su na primer neko vreme celokupnu desetodnevnu zaradu od određenog pekarskog proizvoda uplaćivali ili odnosili siromašnim porodicama širom Vojvodine, kao i pojedinim udruženjima.
Prethodnog meseca su odvajali pet dinara od svakog kupljenog jogurta, a potom taj novac uplatili Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka – NURDOR.
Trenutno za humanitarne svrhe odvajaju 10 dinara od svakog prodatog sendviča.
Takođe, njihove mušterije neretko ostavljaju kusur od kupovine, koji pekara odvaja sa strane, a onda taj novac prosleđuje onima kojima je potrebno.
Šajin kaže da „nasumično“ bira porodice kojima će pomoći i lično im uručuje prikupljeni novac jer je skeptičan prema pojedinim humanitarnim organizacijama.
Sumnja u to, kaže, gde uplaćeni novac „završava“.
„Daš kroz prozor vrati ti se na vrata“
Predrag Gavrilović iz Čačka jedan je od vlasnika pekare „Bakina pogača“ koja od osnivanja besplatno deli peciva i hleb trudnicama i socijalno ugroženim sugrađanima.
Na takav vid pomoći odlučio se prilikom razgovora sa ćerkom.
„Cela ekipa ‘Bakine pogače’ je imala, pa nemala i bila ugrožena i dokle god budemo radili, tako ćemo imati – kad neko nema da jede, da dođe da mu se da“, govori za BBC na srpskom 66-godišnji Gavrilović.
Pekarske proizvode, za koje kažu da ih prave po „starinskom receptu i oklagijom“, dele uglavnom posle zatvaranja radnje, a ponekad i tokom radnog vremena.
„Sve što ostane mi delimo ljudima, ili dolaze ovde, ili nosimo na adresu.
„Sa kojom god pričom da dođe, nikog nismo vratili, uvek smo ga ispratili dobro i dali mu da pojede nešto i ponese“, dodaje pekar koji je zanat ispekao pre 40 godina.
Po hranu dolaze porodice sa više dece, trudnice i drugi.
- Korona virus i Čačak: „Odjednom je širom grada krenuo talas povišenih temperatura i upala pluća“
- Zaboravljena sela istočne Srbije u vreme epidemije korone
- Novi Pazar i Tutin u paklu korone: „Svako malo čuješ umro ovaj, umro onaj“
Gavrilović ističe da im se „sve to dobro vraća“.
„Jedna naša starija radnica kaže – daš kroz prozor, vrati ti se na vrata.“
Navodi da su im neki ljudi davali i novčanu pomoć, a iz Beograda su stizale i tegle ajvara, zimnice, slatki kremovi, kao i garderoba koju su dalje prosleđivali.
„Jednom se namestilo da je dolazila jedna televizija, a čovek parkira kola i iznosi nam džak brašna, pa posle doneo još jedan“, prepričava Gavrilović osmehujući se.
Njegov kolega, Aleksandar Simeunović koji od 15 godine radi kao pekar, kaže da se Čačanima dopala ova ideja i da ih svakim danom sve više i više posećuju
„Pročulo se, pa svaki dan sve više i više ljudi dolazi i nudi pomoć“, govori on za BBC na srpskom.
Šta kaže struka?
Klinički psiholog i profesorka na Fakultetu političkih nauka Tamara Džamonja Ignjatović smatra da su solidarnost i altruizam – nesebična briga za dobrobit drugih, izuzetno važni „pogotovu u kriznim vremenima“.
„Altruizam pomaže onima kojima je pomoć potrebna da se osećaju prihvaćeno, uključeno, da neko obraća pažnju na njih i da im olakšava teškoće koje imaju u životu i naravno da nisu sami u nevolji.
„A sa druge strane ima i povratno dejstvo na onoga ko čini taj altruistički čin jer i sama osoba koja pomaže nekom drugom se bolje oseća, dakle dobrobit je obostrana“, govori Džamonja Ignjatović za BBC na srpskom.
Profesorka kaže da pojedina psihološka istraživanja potvrđuju da je epidemija korona virusa na neki način pospešila solidarnost i altruizam među ljudima, što je česta pojava u „kriznim vremenima.
„Osim što je humani motiv, altruizam predstavlja zreo mehanizam odbrane od lošeg stanja ili dobar mehanizam kako unapređujemo sopstvenu dobrobit, ne zarad lične koristi, nego se prosto bolje osećamo da kada je i nama teško da pomognemo nekome kome je teže.“
Ovakva inicijativa je takođe dobra, kaže profesorka, jer u vremenu kada se mnogo hrane završi u kontejneru, ona stiže direktno do onih kojima je potrebna.
- Šta sa viškom hrane: Aplikacija pomaže gladnima u Srbiji
- Kako hrana sa srpskih pijaca stiže do vas u doba korone
- Zašto u Srbiji u doba virusa korona stoka jede hranu za ljude
Karantinska solidarnost
Prvi talas solidarnosti sa ugroženima nastupio je odmah po objavljivanju vanrednog stanja marta prošle godine.
Tada je besplatne sendviče delila picerija „Pica Hot 7″ iz Zemuna čiji je vlasnik Miloš Belegišanin.
„Bilo je to instiktivno, da izađemo u susret sugrađanima koji nisu imali sredstava za vreme karantina, dok je bilo najgore i najteže“, navodi on za BBC na srpskom.
Dodaje da je u tom periodu bilo manje posla i da je ostajalo mnogo neiskorišćenog materijala – šunke, pršute, slanine, pa su rešili da od toga naprave sendviče za ugrožene ljude.
Pomagali su im i pojedini zemunski restorani koji su im dopremali još sastojaka, a bilo je i onih van Beograda koji su im donosili neobeležene proizvode jer „nisu hteli da reklamiraju radnju“.
Zajedno sa komšijama pravili su oko stotinak sendviča dnevno.
Belegišanin kaže da su po sendviče najviše dolazili penzioneri i penzioneri-invalidi, pa su komšije počele i da nose im nose hranu.
„Komšije su i nas održavale, jer sami ne bismo mogli tolike količine da iznesemo – kao prvo nemamo finansije za to, kao drugo nemamo ni toliko robe.
„Svi smo zajedničkim snagama to izneli“, naglašava Belegišanin koji je ovu piceriju otvorio pre pet godina.
Pored penzionera, dolazile su i samohrane majke, što ih je „najviše motivisalo da nastave sa radom“.
„Imali smo primer sa jednom gospođom koja je došla sa dvoje dece i kolima i rekla da je ostala bez posla, da kod kuće ima 30.000 ušteđeno i ako nije problem da uzima sendviče jer ne zna koliko će ovo da traje.
„Naravno, nikakav problem nije bio.“
Picerija u Zemunu, bravo 👏 pic.twitter.com/Ap6d2ooiRg
— Uros Vasiljevic (@uros_vasiljevic) March 22, 2020
Picerija je usred akcije zatvorena na 15 dana, ali Belegišanin kaže da to nije imalo veze sa besplatnim sendvičima i da su inspektori bili pre početka epidemije.
Međutim, ni zatvaranje lokala ih nije omelo da nastave.
„Nismo mogli da kažemo: ‘E sada smo zatvorili i sad nema ni za vas’, već dok bude za nas biće i za njih i obrnuto, uostalom ne treba čoveku puno da preživi.“
Belegišanin kaže da akcija zapravo još uvek traje i da je jedina razlika što im izlog nije izlepljen natpisima koji obaveštava sugrađane „koji nemaju novca za hranu“ da mogu tu da dobiju besplatan sendvič.
Svakodnevno još uvek svraća oko dvadesetak ljudi.
„Mi to radimo već desetak godina i ne pada nam ni sada na pamet da prestanemo.
„To je solidarnost, pomoć – bože moj, svi smo ljudi.“
Besplatan obrok su početkom prošlog aprila u zaječarskoj pekari Kika imali zdravstveni radnici i vojnici koji su čuvali bolnicu koja se nalazi odmah pored.
Vlasnik pekare Mark Duljaj je na ideju došao sa ćerkom i radnicom, želeći da medicinskim sestrama i doktorima makar malo pomogne tokom epidemije korona virusa.
„Šta god da nam treba ti ljudi su tu, uvek su fer prema meni i to su moje mušterije“, govorio je za BBC na srpskom Duljaj, koji je, nažalost, nedavno preminuo.
Krajem prošle godine ispred radnje Pite ispod sača u Zrenjaninu postavljena je „drvena kućica“ gde ostavljaju njihove proizvode za ugrožene sugrađane.
„Ko je gladan, a nema novca neka se poslužuje besplatno.
„Niko ne treba da bude gladan“, piše na njoj.
Dok traje epidemija, a i duže
Iz pekare Bakina pogača u Čačaku kažu da planiraju da nastave da pomažu sugraćane na ovaj način.
„Tako ćemo da nastavimo da radimo, ako budemo mogli da izdržimo, a nadam se da možemo“, ističe Gavrilović.
Pekara Klasa iz Vrbasa nastavlja da pruža podršku u vidu besplatnog hleba za sugrađane dok traje epidemija, dok će ostale akcije, kaže Šajin, „prorediti“ da bi mogli da „izdrže ritam“.
„Potičem iz siromašne porodice i nisam navikao da uzimam, a ne mogu da ne dam. To me ispunjava i prija mi“, zaključuje Šajin levi bek drugoligaša Jugovića iz Kaća.
Profesorka Džamonja Ignjatović misli da će i posle pandemije „potreba za tom vrstom pomoći sigurno još dugo biti prisutna“.
„Kad prođe kriza gledate da zaboravite sve i idete dalje napred, ali pošto će potreba za tim dugo trajati, bilo bi jako bilo dobro podsticati ljude da se i toga sete i kad im bude bolje“, zaključuje psihološkinja.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Dodaj komentar