Ada T. je majka učenika sedmog razreda jedne beogradske škole koji je tokom korona virusa pohađao onlajn nastavu.

„Deca se ne snalaze, misle da su u nekoj igrici, ne gledaju na školu kao na obrazovnu ustanovu“, rekla je majka sedmaka koji pohađa Osnovnu školu „Karađorđe“.

Pristup onlajn nastavi prethodnoj školskoj godini nije imalo 10 odsto đaka, pokazalo je interno istraživanje Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS).

„Prema prikupljenim podacima, najveći broj učenika u Republici Srbiji je u drugom polugodištu prethodne školske godine bio uključen u realizaciju nastave na daljinu“, rekli su za BBC na srpskom iz Ministarstva prosvete, razvoja i tehnološkog.

• Šta je problem onlajn nastave u vreme korona virusa
• Izolacija izolovanih: Kako u zabačenim selima Srbije izgleda učenje na daljinu
• Šta je đacima u Srbiji donela škola sa televizije

Predsednica Unije prosvetnih radnika Srbije (USPRS) kaže da je epidemija pokazala da digitalizacija neće ići onako kako je nadležno ministarstvo planiralo 2016. godine.

„Epidemija Kovida-19 je đake iz školskih klupa prebacila za pisaće stolove, a učitelje iz nastavničkih kabineta u njihove domove“, kaže se Janković.

Kada je 15. marta proglašeno vanredno stanje, prosvetari i đaci imali su svega nekoliko dana da se pripreme i nauče šta tačno znači onlajn nastava.

„Propusti su bili vidljivi od samog početka“, dodaje sagovornica.

„Od digitalizacije ostala samo ideja“

„Te 2016. godine obećana je digitalizacija škola, brz internet za sve obrazovne ustanove, uvođenje elektronskih dnevnika i Informatike kao obaveznog predmeta u petom razredu“, kaže Janković.

Ističe da je od digitalizacije ostala samo ideja koja nije primenjena na pravi način.

„Dobili smo samo elektronske dnevnike, brz internet nismo, a pitanje je i da li ga ima u svim školama.

„Takođe, kuburimo i za brojem tehničkih aparata preko kojih deca mogu da pristupaju internetu u školi, ali i kod kuće“, dodaje ona.

• Balkanska zbornica: mesto podrške i šansa za promenu obrazovnih sistema
• Škola i korona: Nastavnicima teško, roditeljima teže, prvacima najteže
• Korona virus: Da li je Kovid-19 prilika da unapredimo škole

Šta kažu iz Ministarstva prosvete?

Sa onlajn nastavom nisu se susrela samo deca iz glavnog grada Srbije, već i iz čitave zemlje, manjih gradova i zabačenijih, siromašnijih sredina u kojima je internet jako spor, ili ga čak i nema.

„Već do kraja marta ove godine dobila sam informaciju da veliki broj dece po Srbiji ne može da prati onlajn nastavu, jer nemaju mogućnost da pristupe internetu“, kaže predsednica USPRS.

Dodaje da ima i đaka koji imaju internet, ali da njihovi roditelji nemaju novčanih sredstava kako bi im priuštili laptopove ili računare.

„Unija sindikata prosvetih radnika Srbije je u martu mesecu sprovela interno istraživanje koje je pokazalo da na kraju drugog polugodišta prethodne školske godine 10-12 odsto dece apsolutno nije moglo da pristupi onlajn nastavi“, navela e Janković.

„Dece ima 850.000, pa vi sami izračunajte koliko je to učenika“, dodaje predsednica USPRS.

Napominje da su u tih 10-12 odsto deca koja potiču iz pasivnih, siromašnih delova Srbije, koji žive u domaćinstvima bez struje, televizora, kompjutera i pametnih telefona.

Poseban slučaj bili su đaci koji nisu imali potrebnu tehničku opremu, pa su morali da dolaze u školu po neophodne materijale za nastavu, a kad ih urade, ponovo su morali da se vraćaju u školu kako bi im nastavnici pregledali urađene zadatke.

„U pandemiji korone se pokazalo kao neistina da je obrazovanje jednako za svu decu“, tvrdi Janković.

• Srbija: Kako bi izgledao školski dan da su ispunjena sva obećanja ministra

Iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za BBC na srpskom, međutim, navode da su gotovo svi đaci bili uključeni u onlajn nastavu.

„Prema prikupljenim podacima, najveći broj učenika u Republici Srbiji je u drugom polugodištu prethodne školske godine bio uključen u realizaciju nastave na daljinu što podrazumeva praćenje TV časova i korišćenje onlajn platformi za učenje, kao i korišćenje alternativnih oblika nastave na daljinu“, navedeno je u dopisu iz Ministarstva.

Kako oni navode, u osnovnim i u srednjim školama nekim od navedenih oblika nastave na daljinu obuhvaćeno je bilo 99 odsto učenika.

Sa druge strane, u nastavu preko onlajn platformi su bili uključeni gotovo svi učenici srednjih škola, dodaju iz nadležnog ministarstva.

„Za učenike osmog razreda koji nisu imali uslove da prate nastavu na daljinu i pristupe onlajn probnom završnom ispitu, obezbeđeni su iz donacija internet i/ili tehnički uređaji (tablet i mobilni)…“, istakli su iz Ministarstva.

„Deca misle da su u igrici“

U drugom polugodištu nastale su rupe koje su nenadoknadive, kaže za BBC Ada T. majka učenika sedmog razreda u beogradskoj Osnovnoj školi „Karađorđe“.

Dodala je da te rupe mogu da se zakrpe jedino uz veliki trud roditelja i privatnih profesora.

„Deca se ne snalaze, misle da su u nekoj igrici, ne gledaju na školu kao na obrazovnu ustanovu. Po svemu sudeći, nemaju predstavu kao da idu u školu“, rekla je ona.

Dodaje da mnogo dana prođe kako njeno dete uopšte ne pipne knjigu, a i kada sedne za sto uči ne više od dva sata.

Da nastavnici smatraju da je kvalitetnije i bolje držati nastavu u školu, potvrđuje i učiteljica S. M. koja skoro dve decenije radi u jednoj školi na Lionu, Zvezdari.

„Bolja je živa reč, nego onlajn časovi, jer je svako dete priča za sebe i drugačije je kada se u školi posvetiš svakom đaku, nego kada se časovi obavljaju putem Gugl učionice.

„Mnogi roditelji se slažu sa nama“, kaže ona.

Sva deca su bila presrećna što su ponovo na časovima i što se druže, dodaje.

Pogledajte video: Gemnijalci iz Matematičke gimnazije

Koji su sve problemi?

Majka sedmaka, Ada T, misli da deca nemaju podršku nastavnika u čitavoj zbrci onlajn nastave, jer se, kako ona kaže, ni oni ne snalaze najbolje u tome, a samim tim ne mogu ni deci da pomognu na pravi način.

„Njima je potrebna pomoć psihologa, pedagoga, nekog ko će da im pruži motivaciju i da ozbiljno da sa njima popriča na temu škole“, smatra Ada.

Dodaje da većina dece i roditelja ima istu priču kao i ona – malo je dece koja se ponašaju kao da idu u školu.

„Sa jedne strane imamo nastavnike koji, čak ni u ovoj situaciji, ne popuštaju kad je u pitanju njihova strogoća, a s druge strane imamo i one koji su blaži, pa idu u krajnost da mnogo popuštaju. „Sredine nema, te ne mogu da pomognu deci na adekvatan način“, rekla je Ada.

Najveći problemi, smatra ona, pojavljuju se kod najtežih predmeta – matematike, fizike i hemije.

„Te predmete treba pojašnjavati, deci strašno fali znanja i ukoliko roditelj ne zna da mu objasni gradivo i nema novca za privatne časove, dete će imati rupe u obrazovanju i loše ocene“, napominje majka sedmaka.

Drugi predmeti, kako ona kaže, mogu lako da se nauče, ali je problem jer deca ne znaju da uče, te sve bubaju napamet kao pesmicu.

„Mnogo je naporan period i za roditelje i za decu.

„Ako želiš da ti dete postane nešto i da se opismeni roditelji moraju u ovom da učestvuju 120 posto, a kako će kada i oni rade po ceo dan.

„Nažalost, mislim da će ove generacije biti jako nepismene“, smatra sagovornica.

• Studentkinja provela noć na drvetu kako bi uhvatila bolji internet signal tokom ispita

Kako su se prosvetari snalazili za opremu za nastavu?

Predsednica USPRS smatra da je mnogo izgubljeno u drugom polugodištu, kao i da se Ministarstvo najgore snašlo u pandemiji.

„Ministarstvo je jedan intertan sistem, koji ne prihvata probleme i kojeg je jako teško pokrenuti“, rekla je ona za BBC.

Janković podvlači da su se prosvetari 17. marta, kada su za 24 sata morali da pređu na onlajn nastavu, osećali kao da ih je neko gurnuo iz aviona i doviknuo: „Imaš ručku negde na padobranu!“.

„Bili smo prepušteni sami sebi.

„Još letimo, neko je napipao ručicu na padobranu brzo, a neko je još traži. Naravno, ima i onih koji su se predali jako brzo“, rekla je ona.

Prosvetari su, dodaje, morali da nabavljaju opremu iz svog džepa.

„Našli smo se u velikom čudu gde su svi očekivali da imamo sopstvene laptopove, pametne telefone i desktop računare.

„Mi, koji imaju najniže plate u javnom sektoru, morali smo sami sebi da kupujemo opremu, jer nismo imali na čemu da radimo“, ističe Janković.

• Džepni kompjuteri ulaze u školske klupe u Srbiji
• E-dnevnik: Prednosti, problemi i začkoljice digitalizacije u školama
• Mogu li naše škole bez mobilnih telefona

Njeno mišljenje deli i učiteljica koja radi u školi na Lionu.

„Mnoge škole, kao i roditelji nisu u potpunosti tehnički opremljeni – nemaju dovoljno laptopova, nemaju dobar internet, ali i nisu potkovani znanjem da bi koristili nove tehnologije.“

„Postoje i roditelji koji nisu u stanju deci da pruže tehničku opremu, pogotovo ako imaju više od jednog deteta“, smatra učiteljica.

Predsednica USPRS kaže da se problem sa nedostatkom tehničke opreme stvorio još u martu.

„Očekivala sam da će ovo da se desi, ali nekako smo iz crne rupe izašli u junu mesecu.

„Svi koji su razmišljali o septembru nabavili su opremu. Ipak, mnogo je izgubljeno u drugom polugodištu“, tvrdi Janković.

Ona ističe da su nastavnici bili prepušpteni sami sebi što je stvorilo dodatni stres, pogotovo u vreme zaraze.

„Ljudi su se razboljevali ili su zaraženi članovi njihovih porodica, a mnogi, nažalost, nisu više sa nama.“

Da mart mesec nije bio najbolji kako za nastavnike, tako ni za đake, potvrđuje i S. M. koja smatra da i dalje postoji veliki broj tehnički needukovanih prosvetara.

„Kad je uvedeno vanredno stanje, većina nas je koristila mejl i vajber preko koga smo bili u kontaktu sa decom, slali materijal, pregledali domaće zadatke.

„Ove godine u oktobru smo imali i edukativan seminar, u trajanju od sat vremena, gde smo naučili kako da koristimo Gugl učionicu, preko koje smo počeli da šaljemo deci zadatke i materijal za rad.

„Mnogi nastavnici koji nisu uspeli tehnički da se edukuju, niti su u mogućnosti sebi da nabave kompjuter su prinuđeni da koriste pomoć rodbine ili prijatelja“, kaže učiteljica iz beogradske škole.

„Od digitalizacije smo udaljeni dve svetlosne godine“

Kako digitalizacija treba da izgleda to se pita čitav svet, kaže predsednica USPRS.

„Što se Srbije tiče, mi smo od digitalizacije udaljeni jednu ili dve svetlosne godine, prvenstveno zbog toga što je ona shvaćena vrlo površno.

„Da bismo mogli da govorimo o njenim uspesima prvo moramo da opremimo sve škole i nastavnike, i naravno, svu decu, a bez opremanja ne možemo ni da počnemo digitalizaciju.

„To je kao kada ste u prvom razredu osnovne škole i učitelji vas prvo uče slovo A, a ne slovo Š“, poredi sagovornica.

Kao primer, zasad, dobre primene digitalizacije sagovornica navodi zemlju Hrvatsku, koja je u potpunosti reformisala obrazovanje.

„Prvo su reformisali prvi i treći razred, pa drugi i četvrti, i tako su opremali decu tabletima, a nastavnike laptopovima.

„Uprkos tome, Hrvati su ponovo tražili dodatno opremanje, jer su shvatili da to nije dovoljno za onlajn nastavu“, zaključila je predsednica USPRS Jasna Janković.

Koliki je broj zaraženih učenika i nastavnika?

Povodom epidemiološke situacije u školama, premijerka Republike Srbije Ana Brnabić u novembru je izjavila da su deca najbezbednija u obrazovnim ustanovama, kao i da je u Srbiji 39 učenika zaraženo.

Pored nje, po pitanju zatvaranja škola i bezbednosti đaka oglasio se i Sindikat radnika u prosveti Srbije koji je 17. novembra uputio dopis Vladi Republike Srbije, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Kriznom štabu u kojem su zahtevali da se obustavi neposredna nastava kako bi sačuvali zdravlje zaposlenih i dece.

„Podaci koje je premijerka zvanično iznela u javnost 15. novembra 2020. i koji se odnose samo na broj zaraženih učenika, ne poklapaju se sa podacima o broju zaraženih koje dobijamo sa terena.

„Prema našim izvorima, broj obolelih učenika je višestruko veći, a broj inficiranih nastavnika je izuzetno visok.

„Ako uzmemo u obzir da u proseku svaka škoa ima do tri inficirana, a imamo 1.750 škola, onda je broj zaraženih oko 5.000″, piše u dopisu Sindikata.

Takođe, Sindikat je upitio dopis da i niži razredi pređu na onlajn nastavu.

„Radi zaštite života i zdravlja, i zbog velikog broj zaraženih (i dece i zaposlenih), zahtevamo da i predškolske ustanove i zaposleni, kao i deca u nižim razredima osnovnih škola pređu na onlajn nastavu“, saopštili su oni.

Kakvo je stanje u regionu

Srednje škole u Hrvatskoj su od 14. decembra vraćene na na onlajn nastavu zbog kontinuirano visokog broja zaraženih korona virusom.

Zbog pogoršane epidemiološke situacije, škole u gradovima u Crnoj Gori poput Podgorice, Budve, Ulcinja i Mojkovca prešle su na onlajn rad nastave.

Isti potez je napravila i Rumunija, koja je zatvorila sve škole, i gde je rad od kuće postao norma, naveo je AFP.

Takođe, u Mađarskoj su studenti i srednjoškolci prešli na nastavu od kuće.

Švedska je jedna od retkih zapadnih država koje su izbegavale potpuno zatvaranje u borbi protiv pandemije, a koja je početkom decembra prešla na školovanje na daljinu.

„Svi učenici od 14 i 16 godina će se u švedskoj prestonici prebaciti na školovanje na daljinu do kraja ove godine kako bi se zaustavilo širenje drugog talasa zaraze korona virusom“, objavile su tamošnje vlasti, a prenela je HINA.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]