Neumoljivi rast broja slučajeva zaraženih u Indiji stvario je novu vrstu vanredne situacije – ozbiljne probleme sa mentalnim zdravljem među pacijentima obolelim od Kovida-19, piše BBC novinar Vikas Pandej.

Radžeš Tivar (42) razvio je fobiju prema bilo kom ekranu većem od mobilnog telefona. On veruje da su veliki ekrani, naročito TV uređaji i kompjuterski monitori, džinovska stvorenja koja mogu da ga napadnu.

Tivari je počeo da halucinira nakon dugog boravka na odeljenju za intenzivnu negu. Početkom juna bio je pozitivan na testu za korona virus i primljen je u privatnu bolnicu kad mu se stanje pogoršalo.

Pet dana kasnije stavljen je na respirator.

• Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah
• Korona virus: Odgovori na sva vaša pitanja
• Korona virus: Kakvi su simptomi i šta radi telu

Tivari se oporavio posle gotovo tri nedelje u bolnici. Ali uskoro je shvatio da njegov oporavak nije završen.

„Bolje mi je sada zato što sam zatražio pomoć, ali prvih nekoliko nedelja posle izlaska iz bolnice bilo je veoma teško“, kaže on u intervjuu.

Tivarijeva porodica bila je presrećna kad ga je dovela kući, ali posle nekog vremena shvatila je da nešto s njim nije u redu.

Jednog dana počeo je samo da viče na TV aparat i pokušao je da ga razbije.

Porodica je morala da prestane da gleda televiziju i niko nije smeo da koristi laptop kod kuće.

Tivari je rekao da se muči da zaboravi slike ekrana koji stalno pište i trepću brojkama na odeljenju za intenzivnu negu.

Pogledajte: Pandemija korona virusa – koliko mozak trpi

Amit Šarma i njegova porodica imali su slično iskustvo. Šarma (49) je proveo 18 dana na odeljenju za intenzivnu negu i svaki dan viđao ljude kako umiru.

Mladi i stari, muškarci i žene – sve vrste pacijenata sa Kovidom-19 umirale su oko njega.

„Jednog dana je umrlo dvoje pacijenata pored mene i njihova tela su ostala tamo nekoliko sati“, kaže on.

„Ne mogu da izbijem te slike iz glave. I dalje se plašim da bi Kovid mogao da me ubije.“

Njegov stris kaže da Šarma ima problema da zaboravi to traumatično iskustvo.

„Postao je veoma tih kod kuće posle oporavka“, kaže Šarmin stric.

„I kad god bi nešto rekao, uvek bi to bilo nešto o pacijentima koje je viđao kako umiru na odeljenju za Kovid“, dodaje on.

Mnogi pacijenti koji se oporavljaju od virusa u Indiji imaju problema sa mentalnim zdravljem, kaže doktor Vasant Mundra, viši psihijatar u bolnici PD Hindudža u Mumbaju, naročito oni koji su bili na respiratoru ili su proveli dugo vremena na intenzivnoj nezi.

„Mozak vam je već izmučen kad stignete u bolnicu. I onda haos na odeljenju za Kovid preoptereti vaša čula“, kaže doktor Mundra.

Pacijenti sa Kovidom-19 ne smeju da sretnu članove svoje porodice, a ne mogu ni da vide lica svojih lekara i sestara, koji sve vreme nose zaštitne maske.

To onemogućava pacijente da uspostave poverenje sa lekarima, kaže doktor A. Fatahudin, šef odeljenja za intenzivnu negu na Medicinskom koledžu Ernakulam u južnoj Indiji.

A to, dodaje, ometa njihov oporavak.

Oporavak od korona virusa ume da bude usamljeničko iskustvo i lekari kažu da kad pacijent još iskusi i događaj opasan po život šanse za postraumatski stresni poremećaj time se samo povećavaju.

Simptomi uključuju depresiju, anksioznost, flešbekove i halucinacije, kaže doktor Mundra.

A opet, problemi sa mentalnim zdravljem kod pacijenata od korona virusa ne dobijaju dovoljno pažnje, upozoravaju lekari.

Slabo se pominju na vladinim konferencijama za štampu ili u medijima.

• Testiranje na korona virus u teoriji i praksi: Šta sve treba da znate
• Korona virus: Kolike su šanse da ću umreti ako se zarazim
• Imate korona virus snove? Niste jedini

Istaknuti ekspert za mentalno zdravlje doktor Sumitra Patare kaže da nije iznenađen.

„Ono što vidite tokom pandemije odraz je loših ulaganja u ustanove za očuvanje mentalnog zdravlja u Indiji“, kaže on.

Indija nema dovoljno ustanova, niti eksperata za lečenje pacijenata sa narušenim mentalnim zdravljem, a situacije je još gora u manjim mestima, gde ljudi često ne umeju čak ni da prepoznaju simptome.

Većina indijske infrastrukture za lečenje mentalnih bolesti skoncentrisana je u gradovima, što ostavlja 80 do 90 odsto populacije sa malo ili nimalo pristupa specijalistima za mentalno zdravlje, kaže doktor Patare, dodajući da jaz postaje sve očigledniji tokom pandemije.

Ukoliko vlada ne prizna postojanje problema i ne počne uskoro da ga rešava, Indija će se suočiti sa „pandemijom mentalnih bolesti“, kaže on.

Dobro polazište bilo bi kad bi se ljudima ukazalo na simptome, kaže doktor Patare.

A sledeći korak bio bi unapređenje ustanova za zaštitu mentalnog zdravlja, naročito u manjim mestima.

„Svestan sam da se to neće desiti preko noći, ali moramo odnekud da počnemo“, kaže on.

Kamna Čiber, šefica odeljenja za zaštitu mentalnog zdravlja u bolnici Fortis u Delhiju, kaže da je broj ljudi koji traže pomoć tokom pandemije naglo skočio.

Duga izolacija, neizvesnost u vezi sa budućnošću, kao i potreba da budete konstantno na oprezu učinili su ljude anksioznijim i više njih sada dolazi u bolnicu da se požali na teskobu i depresiju, kaže Čiber.

Problem „svakim danom postaje sve ozbiljniji“, kaže ona.

Pogledajte: Psihološkinje koje su bile uz nas u jeku pandemije

Lekari sada pozivaju na bavljenje mentalnim zdravljem u sklopu protokola nakon lečenja od Kovida.

Svaka bolnica mora da uradi nešto, kaže doktor Fatahudin, ili „ćemo možda spasti ljude od Kovida, ali ćemo ih zato izgubiti zbog depresije ili PTSP-a“.

***Imena pacijenata su izmenjena kako bi im se zaštitili identiteti.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]