Kovid-19 se pojavio krajem 2019. godine, ali već postoje naznake da kod nekih pacijenata može da prođe mnogo vremena pre nego što potpuno ozdrave.

Vreme oporavka zavisi od toga koliko se neko uopšte ozbiljno razboleo. Neki ljudi će se ratosiljati bolesti brzo, ali drugima može da napravi trajne probleme.

Starost, pol i hronični zdravstveni problemi mogu da povećaju rizik od ozbiljnog oboljevanja od Kovida-19.

Do kraja avgusta 2021, u svetu je korona virusom ukupno zaraženo više od 219 miliona ljudi, a preminulo je više od 4,54 miliona.

• Može li se korona virus uništiti UV zracima
• Korona virus: Kolike su šanse da ću umreti ako se zarazim
• Korona virus: Zašto se u nekim zemljama nose maske, a u drugim ne

Što je invazivnije lečenje koje primate i što duže ono traje, verovatno će i oporavak duže trajati.

Godinu dana pošto se pojavio nova korona virus naučnici su stekli nova saznanja i utvrdili da Kovid-19 može da ostavi ozbiljne posledice na neke ljude koji su se zarazili i oporavili.

Prema nekim studijama, ovaj virus može da ostavi dugotrajne posledice na razne organe – srce, pluća, bubrege.

Ali da može da ima i ozbiljne posledice po mentalno zdravlje.

Takođe, bilo je primera u svetu da su se pojedini oporavljali mesecima i još nisu potpuno izlečeni.

Prema jednoj studiji o takozvanom „Dugotrajnom Kovidu“ u koju je BBC imao uvid, procenjuje se da je svaka dvadeseta osoba bolesna najmanje osam nedelja.

Šta ako imam samo blage simptome?

Većina ljudi koji se zaraze Kovidom-19 verovatno će razviti glavne simptome – kašalj ili temperaturu. Ali mogli bi da osećaju i bol u telu, iscrpljenost, upalu grla i glavobolju.

Kašalj je ispočetka suv, ali neki ljudi vremenom počnu da iskašljavaju sluz sa mrtvim ćelijama pluća koje je ubio virus.

Ovi simptomi leče se ležanjem, uz mnogo tečnosti i lekovima protiv bolova kao što je paracetamol.

Ljudi sa blagim simptomima trebalo bi dobro i brzo da se oporave.

Temperatura bi trebalo da spadne za manje od nedelju dana, mada kašalj može duže da potraje. Analiza koju je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izvršila na kineskim podacima kaže da je u proseku za oporavak potrebno oko dve nedelje.

Šta ako imam ozbiljnije simptome?

Bolest za neke može da postane mnogo ozbiljnija. To se obično desi oko sedmog do 10 dana otkako je osoba zaražena.

Transformacija ume da bude nagla. Disanje postane otežano i dolazi do upale pluća. To je zato što iako imuni sistem tela pokušava da pruži otpor – on zapravo pretera u reakciji i telo pretrpi kolateralnu štetu.

Neki će morati u bolnicu na terapiju kiseonikom.

„Može da prođe dosta vremena pre nego što se čovek oporavi od otežanog disanja… telo pokušava da preboli ožiljke i upalu“, kaže lekarka opšte prakse Sara Džarvis kaže:

Ona kaže da bi oporavak u tom slučaju mogao da potraje od dve do osam nedelja, a umor i duže od toga.

• Zašto se neki ljudi ne oporavljaju od korona virusa
• Šest meseci kasnije i dalje bolesna od korona virusa
• Dugotrajni Kovid: Ko ima najveće šanse da oboli
• „Od dugotrajnog Kovida iscrpljena sam već sedam meseci“

Šta ako mi je potrebna intenzivna nega?

SZO procenjuje da će svakoj dvadesetoj osobi biti potrebno lečenje na intenzivnoj nezi, što bi moglo da podrazumeva anesteziju i stavljanje na respirator.

Potrebno je vreme da biste se oporavili od boravka na intenzivnoj nezi, bez obzira na to o kojoj bolesti se radi.

Pre nego što se puštaju kući, pacijenti se prebacuju na obično odeljenje.

Doktorka Alison Pitard, dekanka Fakulteta medicine za intenzivnu negu, kaže da može da prođe od 12 do 18 meseci pre nego što se čovek vrati u normalu nakon što je proveo bilo koji vremenski period na intenzivnoj nezi.

Dug boravak u bolničkom krevetu dovodi do gubitka mišićne mase. Pacijenti su slabi i trebaće im vremena da im se ponovo izgrade mišići. Nekim ljudima će biti potrebna fizikalna terapija da bi ponovo prohodali.

Zbog onoga kroz šta prođe telo na intenzivnoj nezi, postoji mogućnost i delirijuma i psiholoških poremećaja.

„Čini se da kod ove bolesti postoji dodati elemenat – viralna iscrpljenost je definitivno ogroman faktor“, kaže Pol Tvous, fizioterapeut intenzivne nege iz Univerzitetskog zdravstvenog odbora za Kardif i Vejl.

Postoje izveštaji iz Kine i Italije o slabosti u čitavom telu, kratkom dahu posle bilo kakvog napora, upornom kašlju i neuravnoteženom disanju. Plus potrebi za mnogo sna.

• Korona virus i imuni sistem – zagonetka za naučnike
• Odgovor odbrambenih T-ćelija „traje šest meseci posle infekcije Kovidom-19“
• Korona virus: Antitela „ubrzano opadaju nakon infekcije“

Šta je dugotrajni Kovid?

Analiza podataka koju je sproveo Kraljevski koledž u Londonu sugeriše da otprilike svaka dvadeseta osoba koja se zarazila Kovidom-19 u Velikoj Britaniji pati od dugotrajnih simptoma.

Svaki deseti boluje tri nedelje ili duže.

Tim Spektor, profesor genetske epidemiologije na Kraljevskom koledžu i lider aplikacije Studija simptoma Kovida, kaže da je oko 300.000 ljudi u Velikoj Britaniji prijavilo da im simptomi traju duže od mesec dana – što je takozvani dugotrajni Kovid.

Podaci pokazuju da je oko 60.000 ljudi bilo bolesno duže od tri meseca. On kaže da što više saznajemo o Kovidu, „on postaje sve neobičniji“.

Vlada sve veća zabrinutost zbog posledica post-viralnih upala i dugotrajne štete po organe i kardiovaskularni sistem.

Oboleli opisuju različite simptome, poput ostajanje bez daha, temperature, srčane palpitacije, gastrointestinalne probleme, glavobolje, upalu grla, hroničnog umora i gubitak kose.

Mnogi od njih su nekada bili zdravi, u svojim tridesetim, četrdesetim i pedesetim godinama, aktivni i ne uklapaju se u grupu ljudi za koje nam je rečeno da su potencijalno najviše ugroženi od virus.

Šta znamo o prvim vakcinama, kako deluju i koliko su efikasne

Kompanije Fajzer i Biontek (Pfizer and BioNTech) objavile su da da su preliminarne analize pokazale da je njihova vakcina „90 odsto efikasna“, uz komentar da je ovo „sjajan dan za nauku i čovečanstvo“.

Vakcina je testirana je na 43.500 ljudi u šest zemalja i do sada nije bilo razloga za zabrinutost u pogledu bezbednosti.

Kompanije planiraju da podnesu zahtev za hitno odobrenje za upotrebu vakcine do kraja meseca.

Ova vakcina ima eksperimentalni pristup – ubrizgavanje dela genetskog koda virusa kako bi ojačao imuni sistem. Prethodna ispitivanja pokazala su da vakcina vežba telo da stvara antitela i drugi deo imunološkog sistema koji se naziva T-ćelije za borbu protiv korona virusa.

Potrebne su dve doze u razmaku od tri nedelje.

Pogledajte video: Sve o prvoj vakcini za koju kažu da je delotvorna

O ruskim vakcinama protiv Kovida-19, predsednik Vladimir Putin kaže da su „efikasne“ i da će „Rusija ubrzo registrovati treću vakcinu protiv virusa korona“.

„Studije su već pokazale i potvrdile da su, pre svega, ove vakcine bezbedne i da nemaju ozbiljne sporedne efekte.

I drugo, sve su efikasne“, rekao je Putin.

Rusija počinje upotrebu vakcine „Sputnjik pet“ na svojoj teritoriji iako završna faza testiranja još nije gotova.

Najnovije predstavljena vakcina koja štiti od Kovida-19 i za koju tvrde da je gotovo 95 odsto delotvorna je vakcina američke kompanije Moderna.

Rezultati koje je vakcina pokazala slični su onima koje je dala vakcina kompanija Fajzer i Biontek.

U istraživanju je učestvovalo 30.000 ljudi u Americi pri čemu je polovini dato dve doze vakcine, u razmaku od četiri nedelje.

Ostali su dobili lažne injekcije. Analiza je zasnovana na prvih 95 slučajeva koji su razvili simptome Kovida-19.

Samo pet slučajeva sa Kovidom-19 dobilo je vakcinu, a 90 je dobilo lažnu terapiju.

Iz kompanije kažu da vakcina štiti 94,5 odsto.

Podaci pokazuju i da je tokom istraživanja bilo 11 slučajeva teškog stanja zbog Kovida, ali da oni koji su dobili vakcinu nisu bili ozbiljno ugroženi.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• STRES: Kako da očuvate mentalno zdravlje

„Znamo da je pacijentima potreban popriličan vremenski period, potencijalno čitavi meseci, da se oporave.“

Ali teško je generalizovati. Neki ljudi provedu relativno kratke vremenske periode na intenzivnoj nezi, dok neki provedu na respiratorima čitave nedelje.

Hoće li korona virus uticati na moje zdravlje na duže staze?

Ne znamo zasigurno, pošto ne postoje dugoročni podaci, ali možemo da pogledamo neka druga stanja.

Akutni respiratorni distres sindrom (Ards) razvija se kod pacijenata čiji imuni sistem pređe u preteranu aktivnost, izazvavši oštećenje na plućima.

„Postoje mnogi podaci koji ukazuju na to da, čak i pet godina kasnije, ljudi mogu i dalje da imaju stalne fizičke i fiziološke poteškoće“, kaže Tvous.

Doktor Džejms Gil, lekar opšte prakse i predavač u Školi za medicinu Vorik, kaže da je ljudima potrebna podrška čak i za mentalno zdravlje da bi im se poboljšao oporavak.

„Disanje vam postane otežano, potom vam lekar kaže: ‘Moramo da vas stavimo na respirator. Moramo da vas uspavamo. Želite li da se oprostite od porodice?’.“

„Ne iznenađuje prisustvo post-traumatskog stresnog poremećaja kod tih najtežih bolesnika. Mnogi će ostati sa veliki psihološkim ožiljcima.“

Postoji mogućnost da čak i neki blaži slučajevi ostave pacijente sa dugoročnim zdravstvenim problemima – kao što je iscrpljenost.

Pogledajte video: Nove pandemije prete svetu

Koliko ljudi se oporavilo?

Doći do preciznih brojki je teško.

Zaključno sa 17. novembrom, Univerzitet Džons Hopkins je saopštio da se oporavilo oko 35,4 miliona ljudi.

Ali zemlje koriste različite metode evidentiranja. Neke ne objavljuju podatke o oporavcima a mnoge blage infekcije se ne beleže.

Matematički modeli procenjuju da će se oporaviti između 99 i 99,5 odsto ljudi.

Mogu li ponovo da dobijem Kovid-19?

Postoje brojne spekulacije, ali ima vrlo malo dokaza, o tome koliko je trajan imunitet. Ukoliko su se pacijenti uspešno izborili sa virusom, sigurno su izgradili nekakvu imunu reakciju.

• Korona virus: Možete li da se zarazite dvaput
• Ko je izmislio karantin, zaštitne maske i vakcine
• Migranti nude pomoć Srbiji i šiju maske: „Uz vas smo u borbi protiv korone”

Izveštaji o pacijentima koji su se zarazili dvaput mogli bi da se svedu na to da su testovi pogrešno pokazali da su se oni rešili virusa.

Pitanje imuniteta ključno je za razumevanje da li ljudi mogu ponovo da budu zaraženi i koliko bi efikasna vakcina mogla da bude.

Pratite Džejmsa naTviteru.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]