Prošle nedelje je 38-godišnja Hejling Hekni raspakovala poslednji test lateralnog protoka koji je imala u kuhinjskom kredencu.

„Osećala sam se umorno, ali realno uvek se osećam umorno“, kaže ona.

„Videla sam se sa najboljom prijateljicom za Božić, a njen sin je bio pozitivan na testu, pa sam pomislila da nije zgoreg da proverim.“

Kao i mnogi drugi ljudi širom Velike Britanije, ona se iznenadila kad je počela da se pomalja bleda crta na belom štapiću za testiranje.

Kasnije iste večeri počeli su njeni simptomi – blaga glavobolja i curenje nosa.

• Testiranje na korona virus u teoriji i praksi: Šta sve treba da znate
• Da li je potrebno proveravati koliko imamo antitela
• Kako da znam da li sam zaražen omikron sojem korona virusa

Hejling drži salon za manikir u Njuton Ajklifu, u okrugu Daram.

Imala je čitav spisak mušterija koje joj dolaze na tretman posle Nove godine i morala je brzo da im zakaže za nove termine.

„Testiram se dvaput nedeljno zato što u sklopu posla viđam mnogo ljudi“, kaže ona.

„Samo sam imala sreće što sam saznala toliko brzo.“

Čitava poenta masovnog testiranja kao što je ovo jeste da se prekinu lanci prenošenja bolesti – da zadrži Hejling podalje od njenih mušterija u vreme kad je možda zarazna, ali nema vidljivih simptoma.

„Ozbiljna sam kad kažem da su oni ubedljivo najkorisnija alatka u smanjenju prenošenja virusa“, kaže Ajrin Pitersen, profesorka epidemiologije sa Univerzitetskog koledža u Londonu.

Ideja za testiranje ovih razmera na kovid među svim stanovnicima prvi put je obelodanjena u procurelim dokumentima u jesen 2020. godine.

Plan je bio da se koriste milioni jeftinih, jednokratnih testova lateralnog protoka koji mogu da vam daju rezultat za 15 minuta, umesto osetljiviji PCR testovi koji moraju da se šalju na obradu u laboratorije.

Ali Operacija Munšot – kako ju je nazvala britanska vlada – imala je neslavan početak.

Naime, digla se galama oko navodne cene od 100 milijarde funti, dok su neki od ranih rezultata na velikom probnom uzorku u Liverpulu postavili pitanje tačnosti samih testova.

Kad je pokrenuto korišćenje brzih testova dvaput nedeljno u srednjim školama u proleće 2021, vladala je zabrinutost da bi velikom broju đaka bilo netačno saopšteno da imaju virus – tzv. „lažni pozitivan test“ – i da bi oni bili poslati kući.

Neki naučnici su rekli da bi školski program od toga mogao da ima „više štete nego koristi“, a u procurelim mejlovima tvrdilo se da bi sve to moglo da se smanji.

Ali podaci sada ukazuju na to da je najveći deo te zabrinutosti bio neosnovan.

Od marta, u Engleskoj je na testu lateralnog protoka kod kuće bilo testirano pozitivno 183.939 đaka, a potom je njihov uzorak poslat u laboratoriju na dodatnu PCR analizu.

Ukupno 89 odsto tih briseva vratilo se sa istim pozitivnim rezultatom.

Procenat lažnih pozitivnih rezultata povećava se kad se smanji raširenost bolesti u društvu.

Ali nedeljni procenat tih pozitivnih testova lateralnog protoka koje je kasnije potvrdio PCR nikad nije pao ispod 50 odsto, a nalazio se stalno iznad 84 odsto od početka školske godine u septembru.

Nijedan medicinski test – čak ni oni sprovedeni u laboratoriji – ne može da bude 100 odsto tačan.

Neki odlasci u školu su bili nepotrebno prekinuti, ali – sveukupno gledano – ti rezultati iz stvarnog sveta bili su bolji nego što su se isprva neki pribojavali.

Aleksandar Edvards, vanredni profesor iz biomedicinske tehnologije sa Univerziteta u Redingu, kaže da je „brzo postalo jasno“ da ako se testovi koriste kako se savetuje, „ne dobijate veliki broj lažnih pozitivnih rezultata“.

• Sojevi korona virusa: Da li su nam potrebne nove vakcine
• Da li delotvornost vakcina protiv kovida vremenom slabi

Jeftino izvlačenje?

Postepeno su ti isti testovi lateralnog protoka postali sastavni deo svakodnevnog života.

Isprva su se sprovodili u zdravstvenim ustanovama, na radnim mestima i sportskim događajima.

Potom je u aprilu program proširen na čitavo stanovništvo.

Kutije sa sedam testova mogle su besplatno da se isporuče na kuću ili da se pokupe u apoteci.

Ali lažni pozitivni rezultati nisu jedina moguća negativna strana masovnih testiranja ovih razmera.

Neki naučnici su zabrinuti zato što je javnost često suviše bezbrižna kad njihov test lateralnog protoka ispadne negativan.

„To apsolutno nije jeftino izvlačenje i morate da nastavite da se pridržavate mera predostrožnosti kao što su nošenje maski i fizičko distanciranja“, kaže profesorka Šila Berd iz Biostatitičke jedinice sa Univerziteta u Kembridžu.

„To pomaže da se otkriju neki pravi pozitivni rezultati, ali svakako ne i svi.“

Na društvenim mrežama tokom Božića nije bilo teško pronaći objave ljudi koji su govorili da su bili negativni na više brzih testova urađenih kod kuće – čak i sa simptomima kovida – samo da bi dobili pozitivan rezultat na PCR testu obrađenom u laboratoriji.

Analiza pribora za test lataralnog protoka u Liverpulu pokazala je da on otkriva svega oko polovine ljudi bez simptoma koji su – istog dana – bili pozitivni na PCR testu.

Ali ti PCR testovi mogu da detektuju stari genetski materijal iz virusa koji je ostao u telu čak i nakon zaraznog perioda.

Profesorka Pitersen kaže da su brzi testovi lateralnog protoka mnogo bolji u prepoznavanju slučajeva koji bi najverovatnije preneli kovid na nekog drugog.

Studija čiju su recenziju uradili stručnjaci sprovedena u oktobru pokazala je da su oni 80 odsto efikasni u otkrivanju bilo kog nivoa aktivne kovid infekcije a da su čak bolji u otkrivanju najzaraznijih pojedinaca.

Koliko dobro testovi lateralnog protoka zapravo funkcionišu protiv omikrona nije još najjasnije.

Eksperimenti su pokazali da su glavni brendovi koji se koriste u Velikoj Britaniji uspešno otkrili svih 15 uzoraka zaraženih novom varijantom.

Ali mala studija zasnovana na različitim priborima korišćenim u SAD, dovela je do nove zabrinutosti – otkrivši da neki slučajevi omikrona mogu da budu zarazni nekoliko dana pre nego što ih otkriju brzi testovi uz pomoć brisa iz nosa.

Naučnici kažu da je lekcija – ako je to moguće – da testirate pre nego što izađete među ljude i da negativni test lateralnog protoka doživite kao solidnu smernicu umesto kao nešto što može potpuno da isključi infekciju kovida.

• Koliko je efikasna treća doza vakcine protiv korona virusa
• Da li je davanje treće doze bacanje vakcina protiv Kovida-19
• Ne možemo da vakcinišemo sve ljude na svakih nekoliko meseci – kaže britanski stručnjak

Da li je vredelo?

Zdravstvene vlasti su izdvojile budžet od 4,7 milijardi funti ove fiskalne godine za masovno testiranje u Engleskoj, od čega većina odlazi dobavljačima pribora za testiranje – od kojih se većina proizvodi u Kini.

Da li je sav taj novac vredan toga nešto je oko čega će se lomiti koplja među epidemiolozima verovatno još mnogo godina.

Razdvojiti efekte brzog testiranja od svih drugih anti-kovid mera – od nošenja maski do samo-izolacije – ekstremno je teško i otvoreno za razna tumačenja.

Nedavna analiza prvog liverpulskog probnog testiranja, čiju stručnu recenziju još nisu uradili drugi naučnici, pokazala je da je rano sprovođenje masovnog testiranja u gradu bilo povezano sa padom od 32 odsto bolničkih lečenja od kovida i da je u značajnoj meri smanjilo pritisak na zdravstvo.

Deo tog prvog probnog programa sada je postao politika vlade – na primer, korišćenje dnevnih brzih testova kao alternativa karantinu za neke ljude.

Neki naučnici bi voleli da vide da ministri odu još dalje i da koriste testove lateralnog protoka kao potpunu zamenu za skupe PCR laboratorijske testove – i za ljude sa i za ljude bez simptoma kovida.

„PCR program je ogromno traćenje resursa. On još postoji zato što je to bila jedina stvar koju smo imali u početku.

Biće bolje izbaciti ga pre nego kasnije“, kaže profesorka Irena Pitersen sa UCL-a.

Drugi smatraju da je, kad prođe talas omikrona, vreme da se potpuno ukine program masovnog testiranja.

Nadim Zahavi, ministar obrazovanja, za BBC je rekao da trenutno ne postoje planovi da se od ljudi traži da plaćaju za testove lateralnog protoka, usled spekulacija da bi ova besplatna usluga mogla da bude ukinuta ako zaražavanje omikronom opadne.

On je rekao da će ovog meseca postati dostupno dodatnih 425 miliona testova, a posle toga se očekuju nove pošiljke.

Alison Polok, profesorka javnog zdravlja sa Univerziteta u Njukaslu, kaže da testovi treba da postanu deo kliničke dijagnoze ili usmereni na mesta kao što su domovi za staranje o nemoćnima i bolnice, gde ljudi rade sa ugroženim grupama.

„Troškovi masovnog testiranja su ogromni“, kaže ona.

„Najbolji savet je, ako imate simptome, da prosto ostanete kod kuće dok vam ne bude bolje i na taj način izbegnete širenje kovida, gripa i velike grupe drugih viralnih infekcija.

„Svi testovi imaju neku negativnu stranu.

Testovi s jedne strane mogu da pruže lažnu sigurnost, ali s druge strane mogu da dovedu do lažnih uzbuna i nepotrebne izolacije.“

• Ljudi prirodno otporni na korona virus ključ za novu taktiku vakcinacije
• Koji lekovi najbolje funkcionišu protiv kovida
• Za istoriju – Britanija prva u svetu odobrila pilulu za lečenje korona virusa

Da li će testiranje ostati za stalno?

Šta god da se desi sa pandemijom, međutim, naučnici misle da je masovno testiranje možda otvorilo vrata za druge efikasnije načine otkrivanja bolesti u bliskoj budućnosti.

U proizvodnju ulazi nova generacija testova lateralnog protoka – pravljenih tako da istovremeno otkrivaju ne samo kovid već i razne druge oblike influence i drugih viralnih bolesti.

Neki naučnici misle da bismo svi uskoro mogli da u ormarićima za lekove držimo zalihe brzih testova ili „viralnih toplomera“ koji bi nam pomogli da mnogo brže postavljamo dijagnozu bolesti.

„Imamo lekove koji mogu da smanje težinu influence, na primer, ali oni moraju da se uzmu veoma brzo posle zaražavanja“, kaže profesor Aleks Edvards.

„Možda ćete moći da imate i sistem u kom će ugrožena osoba moći da se testira i odmah dobije lekove.

„Bilo bi sjajno kad bismo mogli da vidimo jedan takav pozitivan ishod od ove veoma negativne pandemije.“

Pogledajte video – šta je zakočilo vakcinaciju širom sveta

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]