To je izuzetno pozitivno dostignuće usred baražne vatre negativnih događaja tokom globalne pandemije.

Od otkrivanja novog smrtonosnog virusa i proglašenje pandemije, u rekordnom vremenu smo stigli do pravljenja dve milijarde doza kako bi se sprečilo njegovo dalje širenje.

Dobra vest je, pod pretpostavkom da se predviđanja ostvare, da će biti dovoljno doza da se do kraja godine potpuno vakciniše 5,8 milijardi odraslih ljudi.

Loša vest je da geografski koncentrisana proizvodnja, zajedno sa malim brojem zemalja koje gomilaju vakcine, ugrožava ideju da vakcine svi ravnopravno koriste.

• Kako napreduje vakcinacija u svetu i gde je Srbija
• Vakcine protiv Kovida-19 smanjuju rizik od težeg oblika za 80 odsto
• Ko ne bi trebalo da primi vakcinu protiv korona virusa – 10 pitanja i odgovora

Kako trenutno izgleda situacija?

Evo nekih ključnih faktora koji utiču na dostupnost vakcine u svetu.

Lokacija je važna

Posle klimavog početka, očekuje se da proizvodnja vakcina poraste u trećem i četvrtom kvartalu godine, prema prognozama.

Ove godine moglo bi da se proizvede 12 milijardi doza, prema Djukovom Globalnom zdravstvenom inovacionom centru (GHIC).

A Erfiniti, analitičarska firma koja nadgleda proizvodnju vakcina i njihovo snabdevanje, predviđa da će proizvodnja 2021. godine dostići više od 11,1 milijardi doza.

To bi bilo sasvim dovoljno da se obezbedi 10,82 milijarde doza neophodnih da se vakciniše 75 odsto globalne populacije starije od pet godina, ističe Erfiniti.

Ali pandemija pokazuje da „nemamo zdravu, dobro raspoređenu mrežu proizvodnje širom planete“, kaže za BBC Andrea Tejlor, pomoćnica direktora programa u Djukovom GHIC-u.

„Lokacija proizvodnje je zaista važna.

„Većina naših proizvodnih kapaciteta je koncentrisana u SAD-u i Evropi, a to su mesta koja dobijaju doze prva – zato što ih oni proizvode i mogu da koriste sredstva kao što su ograničavanja izvoza, kako bi se osigurale da će njihove populacije stići na red pre svetskog tržišta.“

Izazovi lanca snabdevanja

Lanac snabdevanja proizvodnje vakcina ima problema kad je u pitanju pristup sirovinama, kao i vreme potrebno da se podeli tehnologija i ekspertiza među zemljama.

Kao posledica toga, mnoga mesta koja bi trebalo da proizvode nove doze trenutno su neaktivna.

A same vakcine pogođene su tim ograničenjima na različite načine.

Erfiniti predviđa da će tri vakcine dominirati globalnim snabdevanjem ove godine: Fajzer/Biontek sa 2,47 milijarde doza, Oksford/AstraZeneka sa 1,96 milijardi doza i Sinovak sa 1,35 milijardi doza.

Do sada su Fajzer i Sinovak uspevali da održe korak sa prvobitno zacrtanim ciljevima.

Ali AstraZeneka je prvobitno objavila planove da ove godine proizvede tri milijarde doza.

Da bi se to desilo, kompanija se oslanjala na partnere koji bi proizvodili vakcine na više lokacija, što zahteva transfer tehnologije i ekspertize.

Tejlor kaže da je „AstraZeneki trebalo mnogo više vremena da razreše te probleme“.

„I mislim da to počinjemo da viđamo i kod drugih vakcina koje pokušavaju da rade preko transfera tehnologije i globalnih partnera.

„Prosto je potrebno više vremena da se to pokrene.“

Fajzer i Sinovak, za razliku od njih, proizvode svoje vakcine sami od početka do kraja.

• Kako funkcioniše crno tržište vakcina i Kovid pasoša
• Vuk Jeremić: „’Vakcinska diplomatija’ – polje rivaliteta Kine i Zapada“
• Kako sprečiti bacanje vakcina

Zadržavanje doza kod kuće

Ograničavanja izvoza takođe utiče na geografsku raspodelu vakcina.

Met Linli, viši analitičar Erfinitija, kaže za BBC da se problemi posebno utiču na zemlje u razvoju.

„Od Fajzera se očekuje da proizvede najviše doza, ali sve vakcine odlaze bogatim zemljama koje ih kupe.

„AstraZeneka se u velikim brojevima proizvodi u Evropi i Indiji, ali te doze ostaju tamo“, kaže on.

Prema Erfinitiju, samo Kina masovno izvozi vakcine, poslavši 263 miliona doza u inostranstvo – što daleko nadmašuje program deljenja vakcina Ujedinjenih nacija Kovaks.

„Kina svakako ima ogroman uticaj“ na distribuciju, dok je Rusija „obećala mnogo, ali nije to ostvarila“, kaže Linli.

Prema Erfinitiju, do 17. maja proizvedeno je više od 42 miliona doza ruskog Sputnjika V, a izvezeno je 13 miliona.

Vakcina Sputnjik V suočava se s istom onom vrstom ograničenja kao posledica sporazuma o razmeni tehnologije: Rusija je prvobitno sklopila ugovore sa 18 proizvodnih lokacija širom sveta, ali samo jedna – u Kazahstanu – zapravo proizvodi doze izvan Rusije.

Indijske vlasti najavile su da će se Sputnjik V proizvoditi u Indiji od avgusta, sa ciljem da bude proizvedeno 850 miliona doza.

„Bez rezervnog plana“

Veliki deo zemalja u razvoju računao je na zalihe AstraZenekinih vakcina iz indijskog Instituta za serum, koja pravi 60 odsto svetskih vakcina svake godine mimo pandemije.

Ali Indija je počela da ograničava izvoz vakcina kako bi se izborila sa vlastitim smrtonosnim talasom Kovida-19, otkazavši doze koje su bile namenjene zemljama sa niskim i srednjim primanjima.

„Preterano oslanjanje na Indiju veoma je ugrozilo svetsko snabdevanje“, kaže Tejlor.

„Neuspeh ovog plana je očigledan, a prosto nema rezervnog plana.

„Ne postoji neki Institut za serum negde drugde na svetu koji to može da preuzme.“

Ovaj prekid je uticao i na Kovaks, koji je trebalo da opskrbi siromašnije zemlje i uravnoteži distribuciju vakcina širom sveta.

Kovaks planira da isporuči oko dve milijarde doza do kraja 2021. godine, omogućivši da bude vakcinisano najmanje 20 odsto stanovništva svake zemlje učesnice, sa rizičnim grupama kao što su zdravstveni radnici kao prioritet.

Ali do sada je isporučeno svega 72 miliona doza u 125 zemalja, prema podacima UNICEF-a.

• Jedna doza AstraZeneke ili Fajzera smanjuje rizik od obolevanja od kovida-19 u svim uzrastima
• AstraZeneka vakcina i retki tip trombova – sve što treba da znate
• Nuspojave od vakcine su me patosirale – šta to znači

Deljenje vakcina

Uprkos priči o „vakcinalnoj diplomatiji“ i „vakcinalnoj solidarnosti“, nije mnogo zemalja bilo voljno – ili sposobno – da šalje vakcine u inostranstvo.

Ako isporuke budu sledile planove, Erfiniti procenjuje da će do kraja 2021. godine biti 2,6 milijardi doza viška po zalihama širom planete – što je količina koja premašuje Kovaksov ukupni cilj distribucije za 2021. godinu.

Evropska unija i pet drugih zemalja (SAD, Japan, Velika Britanija, Brazil i Kanada) imaće više od 90 odsto tog viška.

Linli kaže da bi deljenje tih doza preko Kovaksa značajno pospešilo inicijativu i osiguralo da najugroženiji u svakoj zemlji budu zaštićeni.

Međutim, on kaže da je teško znati šta će se desiti, zato što vlade nekih zemalja sa visokim primanjima već razmišljaju o davanju „buster“ doza svojim populacijama i proširivanju pokrivenosti vakcinama tako da obuhvate tinejdžere.

„Mnoge zemlje koje su daleko ispred u pogledu vakcinisanja populacija sklopile su bilateralne sporazume za viškove u odnosu na njihove populacije“, kaže za BBC preko imejla En Otosen, viša menadžerka Vakcinalnog centra pri UNICEF-ovom Odeljenju za snabdevanje.

Zaključno sa 21. majem, zemlje sa visokim primanjima izvršile su 54 odsto svih narudžbi, iako čine samo 19 odsto svetskog stanovništva, prema Djukovom GHIC-u.

„Zemlje sa višim primanjima moraju hitno kratkoročno da podele svoje doze sa zemljama sa nižim primanjima kako bi se popunile rupe u snabdevanju“, kaže Otosen.

Zemlje su bile spore u odgovaranju na ovaj poziv.

SAD su najavile da će podeliti 60 miliona doza AstraZenekine vakcine, koja još nije odobrena za upotrebu kod njih.

Američki predsednik Džo Bajden izjavio je da će biti podeljeno dodatnih 20 miliona doza vakcina odobrenih u SAD.

Francuska je saopštila da će donirati 500.000 doza Kovaksu do kraja juna.

„Nalazimo se usred najvećeg i najbržeg omasovljavanja izrade, proizvodnje i isporuke vakcina u istoriji.

„Pristup zalihama vakcina još uvek je najveći izazov sa kojim se suočavamo“, kaže Otosen.

Iako se lideri globalnog zdravlja dogovaraju oko toga kako proširiti proizvodnju – naročito u zemljama sa niskim i srednjim primanjima – kako bi namirili potrebe svetske distribucije, kratkoročno preostaje manje opcija.

„Da bi se zaustavila pandemijska faza, ograničeno snabdevanje vakcinama u ovom trenutku mora biti bolje distribuirano da bi se postigla ravnopravnost“, kaže Otosen.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]