Mnogi od nas se očajnički nadaju da će nam nove i efikasne vakcine protiv korona virusa uskoro vratiti naše živote pre Kovida. Ali mnogi naučnici upozoravaju da njihov dolazak ne znači da ćemo u dogledno vreme moći da bacimo zaštitne maske u smeće.

Skrolujte dole ↓ da biste saznali kako funkcionišu vakcine i zašto moraju da stignu da ogromnog broja ljudi da bi došao kraj našim socijalno distanciranim životima.

• Kratka istorija vakcina
• Kako će svet vakcinisati sedam milijardi ljudi
• Vakcina za kovid: U oskudici činjenica bujaju glasine

Kako funkcionišu vakcine?

Vakcine se naširoko smatraju jednim od najvećih medicinskih dostignuća savremenog sveta.

Svake godine one spreče procenjenih dva do tri miliona smrti, zaustavivši više od 20 smrtonosnih bolesti, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Dečje bolesti koje su bile česte pre svega manje od jedne generacije danas su sve ređe. A velike boginje – koje su ubile stotine miliona ljudi – danas su potpuno iskorenjene.

Ali za ove uspehe bile su potrebne decenije – a mnogi od nas sada očekuju da efikasne vakcine protiv korona virusa donesu slične rezultate za radikalno kraći vremenski rok.

Vest da su neke od novih vakcina efikasne više od 90 odsto – što znači da bi oko 9 od 10 ljudi koji ih prime bili zaštićeni od dobijanja Kovida-19 – navela je mnoge da poveruju da bismo uskoro mogli da se odreknemo distanciranjem i odbacimo zaštitne maske.

U SAD i Velikoj Britaniji, gde se odobrenja za vakcine ubrzano izdaju i izrađuju programi masovne imunizacije, neki su čak sugerisali da bi život mogao da se vrati u normalnu do proleća.

Ali mnogi naučnici i stručnjaci za globalno zdravlje upozoravaju da je malo verovatno da će nas vakcine, s ograničenim prvobitnim snabdevanjem i davanjem odabranim grupama, vratiti našem starom načinu života u doglednoj budućnosti.

Tedros Gebrejesus, šef SZO, i sam je izjavio nešto slično.

„Vakcine će služiti kao dopuna alatkama koje već imamo na raspolaganju, a ne zameniti ih“, rekao je on.

„Vakcina sama za sebe neće okončati pandemiju.“

A vaccine on its own will not end the #COVID19 pandemic. We will still need to continue:
-Surveillance
-Testing, isolating & caring for cases
-Tracing & quarantining contacts
-Engaging communities
-Encouraging individuals to be careful #ACTogether #EB147

— Tedros Adhanom Ghebreyesus (@DrTedros) November 16, 2020

Objašnjenje za ovaj jaz u očekivanjima – između optimizma nekih političara i javnosti s jedne strane i rezervisanosti mnogih naučnih profesionalaca sa druge – mogao bi, makar delimično, da se objasni neprihvatanjem činjenice koliko je veliki zadatak dovesti dovoljan broj vakcina do dovoljnog broja ljudi.

Ono čega mnogi od nas nisu svesni je da kad govorio o zaraznim bolestima – onima koje prelaze s osobe na osobu – da bismo istinski zaštitili sve ljude, moramo da ih vakcinišemo u ogromnim brojevima.

To je zato što moć vakcine nije samo u njenoj sposobnosti da nas zaštiti kao pojedince, već i u njenoj mogućnosti da zaštiti ljude oko nas i zajednice u kojima živimo.

Uzmite za primer Šonu.

Kako vakcine štite nas – i druge

Problem za Šonu, nas i naše zajednice jeste taj što nijedna vakcina nije 100 odsto efikasna.

Vakcina protiv malih boginja jedna je od najboljih, a ona štiti 95-98 odsto ljudi.

Efikasnost nedavno razvijenih vakcina protiv Kovida-19 Fajzera/Bionteka i Moderne takođe ne idu do kraja, a mi još uvek ne znamo da li će taj procenat opadati – vremenom ili van uslova kliničkih ispitivanja.

To znači da jedan od 10 ljudi neće biti zaštićen protiv Kovida-19 – čak i ako uspemo da vakcinišemo sve ljude.

Bez pokrivenosti od 100 odsto, koja ja malo verovatna u bilo kom programu vakcinacije, broj ljudi u riziku biće viši.

Oni bi mogli da se nađu među najugroženijima – već znamo da stariji obično imaju slabiju reakciju na vakcinu, iako su vakcine protiv korona virusa pokazale ohrabrujuće rezultate u tom pogledu.

Uz sve ovo, neki ljudi u našim zajednicama, iz zdravstvenih razloga, kao što su oni koji primaju neku vrstu terapije za rak, možda neće uopšte moći da budu vakcinisani.

To znači da će značajan kontingent ljudi oko nas ostati stalno ugrožen. Među njima će možda biti neki od naših prijatelja i članova porodica.

Ali i dalje postoji način da se osiguramo da ćemo posredno zaštititi svakoga – a to je da do maksimuma iskoristimo moć masovne vakcinacije.

Ukoliko vakcinišemo dovoljno ljudi u okviru naših zajednica, počinje da se dešava neverovatna stvar.

Stvaramo višestruke nevidljive štitove koji ometaju lanac prenošenja bacila i indirektno štitimo naše ugrožene prijatelje i članove porodice.

To se ponekad naziva zaštitom populacije ili kolektivnim imunitetom.

Evo kako on funkcioniše.

Kako vakcinisanje mnogo ljudi štiti ugrožene

Koliko nas će onda morati da se vakciniše protiv korona virusa?

Ono što još ne znamo – a to je ključno za istraživanje stepena imuniteta krda – jeste koliko aktuelni pretendenti za vakcinu protiv Kovida-19 mogu da tačno spreče prenošenje virusa ili obezbede imunitet od njega.

Možda ćemo morati da sačekamo još neko vreme da bismo ovo znali zasigurno, ali naučnici koji stoje iza Fajzerove/Biontekove vakcine sugerišu da postoji šansa da bi najmanje jedna od njih mogla da pomogne da se smanji rizik.

Ali čak i ako pretpostavimo da one pomažu da se zaustavi prenošenje, broj ljudi koji će morati da primi vakcinu da bi se do kraja zaštitili ugroženi veoma je visok.

To je zato što čak i sa značajnim nivoom vakcinacija efikasnom vakcinom, veliki broj ljudi i dalje ostaje izložen virusu, kaže profesor Dejvid Solsberi, bivši direktor imunizacije pri britanskom Ministarstvu zdravlja i vanredni saradnik ekspertske grupe Četam Haus.

A to se svodi na prostu matematiku, objašnjava on.

Zašto ljudi ostaju nezaštićeni – čak i sa visokim nivoom vakcinacije

Zbog toga naučnici ističu da sve dok ne budemo imali dovoljno vakcina da pređemo na šire vakcinisanje od rizičnih grupa protiv Kovida-19 i stignemo da velike proporcije stanovništva, nećemo doživeti kraj fizičkog distanciranja.

„Ako samo zaštitite ugrožene, zaustavićete smrti koje se dešavaju među ugroženima i smanjićete opterećenje među bolničkim slučajevima, ali to neće sprečiti prenošenje“, kaže profesor Solsberi.

Prenošenje će se nastaviti između ljudi koji nisu vakcinisani, koji potom mogu da je prenesu nevakcinisanim ugroženima i ugroženima koji su vakcinisani, ali još nisu razvili zaštitnu imunu reakciju, kaže on.

To neizbežno znači da, ukoliko želimo da izbegnemo stvaranje džepova prenošenja i izlaganja virusu ugroženih prijatelja i članova porodice u okviru naših zajednica, moramo da postignemo visok stepen vakcinacije u svim starosnim grupama na svim geografskim lokacijama.

Imajući u vidu koliko je svet međusobno povezan po pitanju kretanja ljudi i robe, to takođe znači da isto mora da se uradi u svakoj zemlji na svetu.

„Ovo je globalna pandemija, ovo nije nacionalna epidemija, tako da morate da zaustavite virus svuda i, sve dok to ne uradite, nigde neće biti bezbedno“, kaže profesor Solsberi.

Aktuelni globalni plan za vakcinisanje znači da će najugroženiji i zdravstveni radnici prvi primiti ograničeni broj dostupnih vakcina.

• Vakcina za kovid: U oskudici činjenica bujaju glasine
• Oksfordska vakcina: Kako su je napravili tako brzo

Ali neke zemlje, uključujući Veliku Britaniju i SAD, već su nagovestile da planiraju da pređu na šire vakcinisanje od ugroženih grupa čim zalihe to budu dozvolile.

Šef britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS) rekao je da bi moglo da potraje do aprila pre nego što svi ugroženi dobiju svoje doze – ali vladin krajnji cilj je da vakciniše onoliko starijih od 16 godina koliko je to moguće.

Sveukupno gledano, SZO procenjuje da će između 65 i 70 odsto ljudi morati da bude imuno pre nego što se prekine prenošenje, postigne imunitet krda i svi svuda budu proglašeni bezbednim.

Profesorka Azra Gani, epidemiološkinja sa Imperijalnog koledža u Londonu specijalizovana za matematičke modele zaraznih bolesti, smatra da moramo da dostignemo 70 odsto da bismo „bili baš sigurni“.

Ona veruje da će postizanje ovoga, na kraju, povratiti naše živote u normalu, ali postići to biće težak proces, čak i bez usputnih nepredviđenih prepreka.

„Vakcina će okončati pandemiju, samo je pitanje kad, a taj deo je najteže predvideti, zato što je najveći izazov pustiti ovu vakcinu u svet.“

• Ruska vakcina: Od Putinove ćerke do nepoverenja u efikasnost prve vakcine protiv virusa korona
• Sva pitanja i odgovori o prvoj vakcini – novi podaci
• Sve tajne vakcina – kako nas štite od bolesti

Kako, dakle, vakcinisati milijarde ljudi?

Imunizacija velikog segmenta britanskog stanovništva koji broji 68 miliona biće ogroman zadatak, a kamoli stizanje do većeg dela 7,8 milijardi stanovnika planete.

Nikad pre nije pokušano ništa ovih razmera.

Vakcine i njihova propratna oprema – kao što su bočice u kojima će se čuvati – moraju da se proizvedu u masovnim količinama.

Ponuda vakcina možda neko vreme neće uspevati da pokrije potražnju.

Vakcine potom moraju da budu transportovane iz fabrika i isporučivane u zdravstvene centre – uključujući one u izolovanim zajednicama do kojih se teško stiže u svim delovima sveta.

Neke od vakcina takođe će zahtevati čuvanje na hladnom, Fajzerova vakcina na primer mora da se čuva na temperaturi od -70 stepeni Celzijusa.

Britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS) već je organizovala mrežu centara za masovnu vakcinaciju kako bi ispunila ovaj logistički zadatak, nakon što je zemlja postala prva na svetu koja je odobrila Fajzerovu injekciju.

Ali za druge će izazov biti još veći.

Nemački logistički gigant DHL upozorio je da veliki delovi Afrike, Azije i Južne Amerike nemaju dovoljno rashladnih postrojenja u fazi isporuke zvanoj „poslednja milja“, kao ni dovoljno prostora za skladištenje, što će „predstavljati najveći izazov“ pri isporuci vakcine stanovništvu.

Kako vakcinisati 7,7 milijarde ljudi?

Pridobijanje stanovništava

A tu je još jedna prepreka koja bi mogla da uspori zadatak dopremanja vakcine do dovoljno ljudi da bi se zaštitili ugroženi.

Zdravstveni zvaničnici moraće da pobede narastajuću plimu sumnje u vakcinu – sve veći broj ljudi nije spreman da se vakciniše, što SZO smatra jednom od deset najvećih pratnji po globalno zdravlje.

U Velikoj Britaniji, oko 36 odsto ljudi reklo je da nije sigurno ili da je malo verovatno da će pristati da budu vakcinisani, otkriveno je u izveštajima naučnih ustanova Britanska akademija i Kraljevsko društvo.

Slične cifre zabeležila je anketa JuGova iz prošlog meseca.

Ovo oklevanje da se ljudi vakcinišu, zajedno sa porastom dezinformacija u vezi sa vakcinama – takozvani antivakcinaški pokret – moglo bi da oteža postizanje imuniteta krda vakcinacijom u mnogim zemljama.

Profesorka Gani sugeriše da će razuveravanje ljudi koji bi se inače vakcinisali ali se trenutno osećaju „pomalo nervozno“ zbog toga koliko su brzo izrađene vakcine protiv Kovida-19 biti ključno za masovno vakcinisanje u Velikoj Britaniji.

Zadatak pridobijanja populacija i navođenja ljudi da se pojave za zakazane termine mogao bi da znači da ćemo se kretati ka nivoima imuniteta krda „sporijim tempom“, kaže ona.

• Vakcina protiv Kovida-19: Da li je neobično što se zaustavlja kliničko istraživanje
• Korona virus: Šta donose izmene zakona o zaraznim bolestima u Srbiji
• Zašto ljudi ne veruju u vakcine?

Može li, dakle, vakcina da nas vrati u normalu?

Uprkos naučnim i praktičnim izazovima isporučivanja efikasne vakcine širom Velike Britanije ali i sveta, dobra vest je da izgleda vrlo verovatno da će prva generacija vakcina imati značajan efekat na globalnu bitku protiv Kovida-19.

Na kratke staze one će pomoći da sprečimo da najugroženiji u našim zajednicama dobiju teške oblike bolesti i umru, naročito stariji ljudi sa hroničnim stanjima i zdravstveni radnici na prvoj liniji fronta.

Saopštenje Fajzera/Bionteka da izgleda kao da njihova vakcina štiti 94 odsto odraslih osoba starijih od 65 godina važan je podsticaj za ove napore.

Loša vest je da će možda morati da prođu meseci ili moguće čak godine da bismo vakcinisali dovoljno globalne populacije kako bi čitav međusobno povezani svet postao bezbedan i da stignemo da tačke kad ćemo moći potpuno da se vratimo u normalu.

Era „vakcine plus“

Sugestije da će vakcine uspeti da nas vrate tamo gde smo bili pre Kovida-19 do Uskrsa sledeće godine dale su ljudima nerealna očekivanja, kaže profesor Solsberi, a takav ishod, u odsustvo zaustavljanja prenošenja, „malo je verovatan“.

Čak i zemlje sa jakom zdravstvenom infrastrukturom i iskustvom u programima masovne vakcinacije – kao što je Velika Britanija – imaće problema da stignu do dovoljnog broja ljudi da bi prekinuli lanac prenošenja, kaže on.

I dok će izgledi ugroženih grupa „nesumnjivo izgledati blistavije“ sledeće godine, profesor Solsberi kaže da ćemo mi ostali verovatno još neko vreme morati da preduzimamo dodatne mere predostrožnosti, koje on naziva „vakcinom plus“.

Profesorka Gani slaže se s tim i procenjuje da će biti potrebne još dve godine „da se čitav svet vrati u normalu“, ali da će taj proces verovatno biti brži u zemljama sa visokim prihodima kao što je Velika Britanija.

Ali ona upozorava da iako će vakcine na kraju okončati pandemiju, one se neće „ratosiljati virusa“ i svet će morati da „nastavi da se vakciniše“ baš kao što to radi sa drugim bolestima.

I tako, u novoj eri „vakcine plus“ koja se verovatno trenutno rađa u borbi protiv Kovida-19, 2021. godina verovatno će od nas zahtevati da se duboko ukopamo još neki broj meseci – a verovatno i duže od toga.

Autori

Tekst i produkcija: Lusi Rodžers, animacija i ilustracije: Sandra Rodrigez Čilijada, dodatni dizajn: Irena De La Tore Arenas, razvoj: Evisa Terziu.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]