BBC

Korona virus i vakcinacija u Srbiji: Od vola na ražnju, preko uskršnjih bonusa do 3.000 dinara

Slika

Vladimir Zivojinovic
Vakcinacija u Srbiji počela je u decembru 2021. godine, a zaključno sa 5. majem obe doze primilo je više od 1,3 miliona građana Srbije

Dok u Srbiji deo ljudi i dalje okleva da se vakciniše, država apeluje da što veći broj primi neko od dostupnih cepiva kako bi se živeo što pre vratio u uobičajene tokove.

Vlasti u Srbiji obećale su poklon od 3.000 dinara svima koji prime bar jednu dozu vakcine do 31. maja.

Tokom proteklih nedelja, i pojedini preduzetnici su nudili vakcinisanima besplatan ručak, kolače, piće, ali i novčanu stimulaciju za zaposlene.

„Ovi napori su za opšte dobro svih nas, a ljudi vole da poklone – tako smo naučeni od detinjstva i uopšte nije bitna vrednost, nego ljudima znači pažnja“, kaže specijalista za komunikacije Marko Marjanović za BBC na srpskom.

U Srbiji je do 5. maja 2021. godine dato 3.661.516 doza vakcina protiv korona virusa, objavljeno je iz eUprave.

Obe doze vakcine primilo je 1.604.760 građana Srbije.U Srbiji su dostupne kineska vakcina Sinofarm, ruska Sputnjik V, američka Fajzer i britanska AstraZeneka.

Po vakcinu u omiljenu kafanu

Poslednji dan uskršnjih i prvomajskih praznika 4. maj doneo je mnogo posla radnicima poznate kragujevačke kafane „Biblioteka kod Milutina“ – samo tog dana kroz kafanu je, prema rečima vlasnika, prošlo „između 600 i 700 ljudi“.

Gosti su, u svojoj omiljenoj kafani, mogli da prime vakcinu, ali i da dobrovoljno daju krv.

Zauzvrat su dobili pravi domaćinski poklon – „vola na ražnju, gulaš od divljači, piće i druženje“.

„Naša kafana ima sedmogodišnju tradiciju da odabere jedan dan u maju, koji nije fiksan, i tada organizuje dobrovoljno davanje krvi.

„Ove godine smo zbog pandemije odlučili da ljude ujedno pozovemo da se vakcinišu“, kaže vlasnik kafane Stavro Rašković.

Iako se ugostiteljski sektor tokom pandemije našao pod velikim finansijskim pritiskom, iz kafane su odlučili da ni ove godine ne odustaju od akcije.

„Nismo hteli da kvarimo tradiciju, a akciju su pomogli naši sponzori i saradnici, pa nam nije bio mnogo veliki trošak“, objašnjava Rašković.

Zakazivanja nije bilo, a gosti su mogli da biraju između kineske vakcine Sinofarm i američko-nemačke vakcine proizvođača Fajzer-Biontek.

Rašković navodi da se u sredu u kafani vakcinisalo „šezdesetak ljudi, a krvi je dalo njih oko 170″.

Tako je vakcinu, „potpuno neplanirano“, primio i jedan od stalnih gostiju kafane – penzioner Vladimir Jajić.

„Nisam se bio ni prijavio za vakcinaciju, jer dugo nisam mogao da odlučim da li da se vakcinišem“, priča on.

Dodaje kako mu je „atmosfera kafane gde su bili prijatelji“ pomogla da prelomi i primi prvu dozu.

„Verovatno bih se ja svakako vakcinisao ovih dana, ali postoji i taj faktor da kad zakažeš treba da čekaš u redu, pa te mrzi, a ovde sam došao na druženje i onda rešimo zajedno – ajde da se vakcinišemo u kafani fore radi“, kaže Jajić, koji ovu anegdotu već uveliko prepričava prijateljima.

Dan otvorenih vrata za davanje krvi u „Biblioteci“ pokrenut je 2015. godine, po ideji glumca Petra Božovića, koji je u to vreme posećivao Kragujevac zbog snimanja domaće serije „Moj rođak sa sela“.

„Kafana nije samo mesto za jelo i piće“, kaže Božović za BBC.

„To je mesto slobode, gde se sastavljaju vlade i dogovaraju velike stvari, supružnici se upoznaju, vole i razvode.

„U kafanama se odvija život i drago mi je što kod ljudi postoji svest da mesto u kojem uživaju može da pruži nešto korisno i humano za čitavo društvo, naročito usred katastrofe zbog pandemije“, kaže poznati glumac.

Novac i kolači

Vlasnik „Biblioteke kod Milutina“ nije jedini preduzetnik iz Srbije koji je dao vlastiti doprinos kampanji vakcinacije.

Jedan beogradski kafić od sredine aprila svakoga ko dođe sa potvrdom o vakcinaciji i naruči obrok časti besplatnim kolačem.

Sličnih inicijativa ima i u privredi.

Jedna privatna firma za projektovanje i izvođenje građevinskih projekata iz Paraćina zaposlenima starijim od 40 godina poklonila je po 4.000, a mlađima po 6.000 dinara da se vakcinišu.

Nešto slično je u aprilu pokrenula i Valjaonica bakra Sevojno, koja zaposlenima poklanja po 10.000 dinara u zamenu za cepljenje.

Prošlog meseca, posebnu pažnju izazvala je odluka vlasnika privatne firma za proizvodnju kartona iz Šapca, koji ne samo da je obećao nagradu od 30.000 dinara za vakcinisane, već je zaposlenima koji ne žele da se vakcinišu uskratio uskršnji bonus na platu.

„U strahu smo od masovne transmisije i mislio sam da mogu da na takav način skrenem pažnju.

„Ali ljudi su to primili loše i više se nasekirali zbog gubitka nagrade nego gubitka posla ili kolege – zato mi je palo na pamet da ne dodelim nagradu za kolektivni rezultat, već za kolektivnu odgovornost u borbi protiv pandemije“, rekao je vlasnik Zoran Petković za Tanjug.

Njegova preduzimljivost dala je rezultat, a za vakcinaciju se prijavilo 30 odsto više zaposlenih, preneo je novosadski portal 021.

„Sjajno je što se ljudi sami organizuju, to može mnogo da znači na mikroplanu“, poručuje specijalista za komunikacije Marko Marjanović.

„Nedostaje nam pozitivna kampanja za vakcinaciju, a drago mi je kada vidim da se ljudi dovijaju kako da marketinškim trikovima podstaknu druge da se vakcinišu“.

Inicijativu da novčano nagradi vakcinisane građane pokrenula je i država.

Svim starijim od 16 godina koji do 31. maja prime barem jednu dozu vakcine sleduje 3.000 dinara, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u sredu, 5. maja.

Rešenje o dodeli finansijske pomoći, na kojem rade Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo finansija, tek treba da bude usvojeno.

„Rok za prijavu će biti 15. jun, dok će pravo prijave imati svi građani Srbije stariji od 16 godina“, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

Predstavnici vlasti i zdravstveni stručnjaci ponavljaju da je „vakcinacija jedini put do povratka životu kakav pamtimo pre 2020. godine“.

Penzionerka Vesna Jovanović iz Beograda saglasna je sa tom porukom.

„Vakcinisala i bez tih 3.000 dinara zato što verujem da je to način da se završi pandemija“, kaže ona za BBC na srpskom.

Međutim, kako smatra, možda bi bilo bolje „da su taj novac uložili u edukaciju ljudi, da zdravstveni radnici idu po Srbiji i objašnjavaju da su vakcine korisne“.

„Penzionerima je teško, penzije nisu velike, tako da nam svaki dinar znači, a opet svi mi inače plaćamo lekove stalno i na to ću i potrošiti novac“, objašnjava.


Kovid vakcine: Zašto ih neki ljudi neće dobiti do kraja 2022. godine

Kovid vakcine: Trka nije ista za sve
The British Broadcasting Corporation

Kakvi su pokušaji motivisanja građana u drugim zemljama?

Nagrađivanje vakcinisanih posebno je popularno u Americi – sve je više restorana i prodavnica gde je uz potvrdu o vakcinisanju, moguće ostvariti popuste ili dobiti besplatan obrok, kafu ili dezert.

Lanac supermarketa Lidl je u januaru svojim zaposlenima u Sjedinjenim Državama ponudio nagradu od 200 dolara ako se vakcinišu, a slično rade i druge američke firme.

Među njima je i lanac brze hrane Mekdonalds, koji će zaposlenima platiti dodatna četiri sata rada ako prime vakcinu.

U Izraelu, koji u svetu prednjači po broju vakcinisanih, građanima koji prime zaštitu od Kovida-19 delili su se hrana i sok.

Kampanja je sprovedena u konzervativnoj jevrejskoj zajednici, među čijim pripadnicima je bilo najviše onih koji su, iz religijskih ubeđenja, odbijali da se vakcinišu.

U izraelskim školama organizuju se „takmičenja u vakcinaciji“.

Đaci mogu da osvoje karte za kulturne i sportske događaje koje će moći da iskoriste kada restriktivne mere budu ukinute, dok se za Palestince organizuje lutrija na kojoj vakcinisani mogu da osvoje tablet-računare.

korona virus

BBC
Banner

BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Čitajte Luftiku na Google vestima

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
Share via
Copy link