Korona virus i vakcinacija: Šta znamo o prvoj vakcini, kako deluje i koliko je efikasna

Vest da je razvijena prva vakcina na svetu protiv korona virusa koja je, tvrde proizvođači, 90 odsto efikasna, ohrabruje, saglasni su vodeći svetski zdravstveni stručnjaci i državnici, ali upozoravaju i da je još veliki put pred nama u toj borbi.

Kompanije Fajzer i Biontek (Pfizer and BioNTech) objavile su da da su preliminarne analize pokazale da je njihova vakcina „90 odsto efikasna“, uz komentar da je ovo „sjajan dan za nauku i čovečanstvo“.

Vakcina je testirana je na 43.500 ljudi u šest zemalja i do sada nije bilo razloga za zabrinutost u pogledu bezbednosti.

Kompanije planiraju da podnesu zahtev za hitno odobrenje za upotrebu vakcine do kraja meseca.

Vakcina se smatra najboljim načinom borbe protiv pandemije i izlaska iz nametnutih ograničenja koja danas proživljavamo.

Trenutno je u finalnoj fazi testiranja – trećoj – desetak vakcina, a ova je prva koja je dala neke rezultate.

Rusi, pak, tvrde da je i njihova vakcina Sputnjik V takođe pokazala da je efikasna 90 odsto.

Pročitajte sva pitanja i odgovore u vezi sa vakcinom koju su razvile kompanije Fajzer i Biontek.

Pogledajte video: Kada ćemo imati vakcinu protiv Kovida-19?

Trenutno se radi na više od 150 vakcina širom sveta.

Kako radi ova vakcina?

Ova vakcina ima eksperimentalni pristup – ubrizgavanje dela genetskog koda virusa kako bi ojačao imuni sistem.

Prethodna ispitivanja pokazala su da vakcina vežba telo da stvara antitela i drugi deo imunološkog sistema koji se naziva T-ćelije za borbu protiv korona virusa.

Potrebne su dve doze u razmaku od tri nedelje.

Ispitivanja u Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj, Brazilu, Argentini, Južnoj Africi i Turskoj pokazuju da je zaštita tela od 90 odsto postignuta sedam dana posle ubrizgavanja druge doze.

Dr Albert Burla, predsedavajući kompanije Fajzer je rekao: „Značajan smo korak bliže pružanju ljudima širom sveta toliko potrebnog otkrića koji će pomoći da se okonča ova globalna zdravstvena kriza“.

Profesor Ugur Sahin, jedan od osnivača kompanije Biontek, opisao je rezultate kao „prekretnicu“.

Da li je ova vrsta vakcine nekada ranije korišćena?

Ne postoje RNK vakcine koje su odobrene za upotrebu kod ljudi.

Koncept je prethodno istražen i ljudima su davane u kliničkim ispitivanjima drugih bolesti.

Regulatorne agencije širom sveta razmotriće vakcinu i odlučiće da li može da bude odobrena za upotrebu.

Ko će prvi dobiti vakcinu i za koliko brzo?

Zavisi koliko godina imate, jer je starost najveći faktor rizika za zaražavanje korona virusom.

Za sada još nije napravljena globalna strategija ko bi mogao da bude prvi vakcinisan.

Jedni kažu da bi najpre trebalo vakcinisati zdravstvene radnbike, pre svega bolničko osoblje, a potom starije ljude koji su najpodložniji virusu.

U Velikoj Britaniji su stariji štićenici domova i osoblje domova za negu na vrhu liste prioriteta.

Prate ih zdravstveni radnici.

Ljudi su potom rangirani prema starosti, a ljudi ispod 50 godina su na dnu liste.

Ako vakcina bude odobrena, Fajzer veruje da će do kraja ove godine moći da isporuči 50 miliona doza, a do kraja 2021. oko 1,3 milijarde.

Međutim, postoje logistički izazovi jer se vakcina mora čuvati u vrlo hladnom skladištu na temperaturi ispod minus 80 stepeni Celzijusovih.

Da li će vakcina pružiti trajnu zaštitu?

Sada je to nemoguće znati, a na odgovor ćemo morati da sačekamo.

Ako imunitet ne jača, možda će biti potrebno imati vakcinu svake godine, na isti način kao i protiv gripa.

Podaci nisu pokazali da li je zaštita od Kovida-19 bila ista u svim starosnim grupama.

Međutim, ranije studije sugerišu da bi mladi i stari mogli da stvore imuni odgovor.

Takođe će biti nekih ljudi – poput onih sa slabim imunološkim sistemom – koji neće moći da dobiju vakcinu.

Da li bi vakcina mogla da izazove dugoročne zdravstvene posledice?

Ništa u medicini nije 100 odsto sigurno – čak i nešto što uzmemo bez razmišljanja, poput paracetamola, predstavlja rizik.

Dosadašnji podaci ohrabruju – ispitivanja na 43.500 ljudi nisu otkrila nikakve probleme, iako su zabeleženi blagi neželjeni efekti.

Da je ova vakcina imala opasne i uobičajene posledice, onda bi se one pokazale.

Međutim, ređi neželjeni efekti mogu da se pojave kako se vakcinišu milioni ljudi.

Da li će to značiti da nam ne treba zaključavanje/karantin?

Nadamo se tome, ali moraćemo da sačekamo bar neko vreme.

Ako je dovoljno ljudi imuno, virus bi prestao da se širi i ne bi nam bile potrebne druge mere da bi se kontrolisao.

Pravi izazov, međutim, tek sada nastupa.

I dalje postoji monumentalni izazov proizvesti dovoljno vakcina, distriburati je i dati je ljudima.

Sve će potrajati i do tada nam treba nešto za kontrolu virusa.

Dakle, testiranje, zaključavanje, fizičko udaljavanje i nošenje maski još će neko vreme biti deo našeg života.

Pogledajt video: Kako radi naš imuni sistem

Imunitet: Koje su tajne imuniteta i kako nas štiti od bolesti

Šta ako virus mutira?

Virusi mutiraju sve vreme, to je ono što oni rade. Pitanje je da li će oni mutirati na način koji menja njihovo ponašanje?

Za sada nema znakova da se to dešava, ali moguće je da će se virus u budućnosti promeniti, pa će vakcina postati manje efikasna.

Ako se to dogodi, možda će biti potrebno razviti novu vakcinu protiv korona virusa.

Ovo nije neobično.

Svake godine se razvija nova vakcina protiv gripa koje treba da odgovore na nove sojeve gripa koji mutiraju.

A tehnologiju RNK vakcine je vrlo lako prilagoditi, tako da ovo ne bi trebalo da bude glavni problem.

Zašto ovu vakcinu može da napravi samo Fajzer?

Vakcinu su napravili i razvili Fajzer i Biontek i oni polažu pravo na intelektualnu svojinu.

Oni već imaju proizvodni kapacitet da proizvedu 1,3 milijarde doza do kraja sledeće godine, ali bi mogli da se udruže sa drugima da bi povećali proizvodnju.

Šta još treba da znamo o vakcini?

Ne znamo da li vakcina sprečava hvatanje i širenje virusa ili vas samo sprečava da se razbolite.

Takođe ne znamo koliko vakcina štiti različite starosne grupe.

Oni će biti ključno za razumevanje načina na koji će se koristiti.

Šta još treba da se desi da bi vakcina bila prihvaćena?

Svetski regulatori, pre svih Svetska zdravstvena organizacija, treba da odobre vakcinu pre nego što ona može da bude upotrebljena.

Postojaće veliki logistički izazov stvarne imunizacije većine svetskog stanovništva.

Koliko ljudi treba da se vakciniše?

Teško je znati, a pritom se sada ne zna koliko će vakcina biti efikasna.

Smatra se da 60-70 odsto svetskog stanovništva mora da bude ili postane imuno na virus kako bi se sprečilo njegovo lako širenje – drugim rečima, milijardama ljudi.

Da li vakcina može da zaštiti sve?

Ne reaguju svi isto na vakcinaciju.

Pažljivo že biti praćeni rezultati starijih ljudi, jer su oni najviše izloženi riziku od virusa.

Ali istorija takođe sugeriše da bi bilo koja vakcina mogla biti manje uspešna kod starih ljudi, jer ostareli imuni sistem ne reaguje dobro na imunizaciju.

To vidimo svake godine sa talasom sezonskog gripa.

To je moguće prevazići davanjem višestrukih doza ili davanjem uneke dodatne terapije koja pospešuje imunološki sistem.

Zašto nam je potrebna vakcina?

Ako želite da vam se život vrati u normalu, onda je vakcina potrebna.

Čak i sada je velika većina ljudi i dalje osetljiva na infekciju korona virusom.

Samo zahvaljujući ograničenjima sprečava se da više ljudi umire.

Ali vakcine su siguran način da naša tela nauče da se bore protiv virusa.

Može da pomogneda ne zapatimo korona virus ili bar da učini da Kovid-19 bude manje smrtonosan.

Vakcina je, zajedno sa ostalim merama, „glavna“ strategija izlaska iz trenutne situacije.

Šta ovo znači za druge vakcine?

To su dobre vesti. To pokazuje da je moguća vakcina protiv korona virusa, a to nismo znali do pre nekoliko dana.

Kako mnoge vakcine ciljaju isti deo virusa – ono što je poznato kao spajk protein – budi nadu da će i one delovati.

U završnoj fazi kliničkog razvoja je desetak vakcina.

Nijedna vakcina nije prešla put od početne ideje do stadijuma da se pokaže izuzetno efikasnom u tako kratkom vremenskom periodu.

Još čekamo potpune podatke, ali ovi rezultati su čak i bolji nego što su se ljudi nadali.

Dobra vakcina protiv gripa štiti oko polovinu stanovništva, pa je zato 90 odsto efikasnosti vakcine protiv korone u prvom eksperimentu – trijumf.

Rusi tvrde: I naša vakcina Sputnjik V je efikasna 90 odsto

Direktorka istraživačkog instituta pri Ministarstvu zdravlja, Oksana Drapkina navela je da je ovakav zaknjučak izveden na osnovu podataka prikupljenih prilikom analiza ljudi koji su primili vakcinu.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da su „sve ruske vakcine protiv Kovida-19 efikasne“ i da će „Rusija ubrzo registrovati treću vakcinu protiv virusa korona“, javila je agencija RIA.

„Već postoje dve registrovane vakcine. Studije su već pokazale i potvrdile da su, pre svega, ove vakcine bezbedne i da nemaju ozbiljne sporedne efekte.

I drugo, sve su efikasne“, rekao je Putin.

Rusija počinje upotrebu vakcine „Sputnjik pet“ na svojoj teritoriji iako završna faza testiranja još nije gotova.

Reagovanja iz sveta – obradovali se i Tramp i Bajden, SZO upozorava da je prerano za radost

Novoiazabrani i odlazeći predsednik SAD, Džo Bajden i Donald Tramp, pozdravili su vest o vakcini Fajzer/Biontek.

Uz čestitke „briljantnim ženama i muškarcima koji su pomogli razvoj vakcine“, Bajden je upozorio Amerikance da bitka protiv Kovida-19 još nije završena.

Naglasio je da će biti potrebni meseci da vakcina bude široko dostupna i pozvao je sve Amerikance da nastave da nose maske „potentno oružje protiv virusa“, da održavaju fizičku distancu i da nastave da peru ruke.

Tramp je na Tviteru napisao da je ovo „sjajna vest“.

STOCK MARKET UP BIG, VACCINE COMING SOON. REPORT 90% EFFECTIVE. SUCH GREAT NEWS!

— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) November 9, 2020

Iako je svet donekle odahnuo, jer se rodila nada, stručnjak iz Svetske zdravstveneorganizacije (SZO) dr David Nabaro istakao je da je vakcina ipak neće biti „igrač koji će potpuno promeniti igru“.

On je naglasio da je važno da ljudi i vlade država, nastave da se ponašaju na način koji je pomogao da se virus širi i da to nastave da čine i kad vakcina bude dostupna.

Dodao je da vakcina tek treba da prođe ceo regulatorni proces i da treba da se napravi još mnogo koraka pre nego što vakcina bude proglašena za bezbednu i efikasnu, prognoziravši da će za to biti potrebno još nekoliko meseci.

Dr Sofi Harman, zdravstvena stručnjakinja sa Univerziteta Kvin Meri u Londonu, kaže da su vesti iz kompanije Fajzer „neverovatno uzbudljive“ i da bi mogle da budu „velika promena igre“ u odgovoru na Kovid-19.

„Međutim, pre nego što se previše zanesemo, zaista moramo biti oprezni oko bezbednosti i efikasnosti vakcine“, kaže ona i dodaje:

„Ovo može da nam podigne samopouzdanje, ali mislim da nećemo moći da se vratimo u normalu do Božića ili Nove godine, a verujem da su se svi nadali tome“.

Ukazala je da treba početi izgradnjz poverenja u svetu oko vakcina, jer je došlo do jačanja antivakcinaškog raspoloženja i pokreta.

„Rekla bih i da postoji tendencija da vakcinu doživljavamo kao srebrni metak. Ali ona ne može da zameni isprobane metode praćenja, kontrole i menjanja našeg ponašanja“, ukazala je stručnjakinja.

Velika Britanija je već naručila 30 miliona doza ove vakcine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je krajem oktobra da se u narednih dva do tri dana očekuje potpisivanje ugovora o nemačko-američkoj vakcini.

On je tada rekao je da će do marta Srbija dobiti 350.000 doza američko-nemačke „Fajzer“ vakcine i da će to biti tek dovoljno da pokrije zdravstveni sistem i veći deo policije i vojske.

Posle sednice Predsedništva Srpske napredne stranke, čiji je predsednik, Vučić je novinarima rekao da će pokušati da probaju da pre nove godine Srbija nabavi vakcine za najugroženije građane.

„Prvu vakcina koja dođe u Srbiju ja ću da primim, Ana će od drugog (proizvođača), neko treći će od trećeg“, rekao je Vučić.

Dodao je da će najviši predstavnici vlasti primiti vakcinu kako bi građanima pokazali da je važno da ih prime i da je ona dobra.

Pratite Džejmsa na Tviteru.