Dok se zahuktava globalna trka za nabavkom vakcina protiv Kovida-19, deluje da Kina prednjači sa dve različite koje već pronalaze put na strana tržišta – Sinovak i Sinofarm.

Upravo je Sinofarm vakcinu 18. januara odobrila Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS).

Kontigent od milion Sinofarm vakcina stigao je u Srbiju dva dana pre nego što je izdato odobrenje, a pošiljku je na beogradskom aerodromu dočelao predsednik države Aleksandar Vučić.

Ali šta znamo o kineskim vakcinama i kakve su u poređenju sa konkurencijom.

• Pitanja i odgovori o vakcinaciji protiv korona virusa u Srbiji
• Sva pitanja i odgovori o Fajzerovoj vakcini
• Sve tajne vakcina – kako nas štite od bolesti
• Kineska vakcina uspešno prošla drugu fazu testiranja

Sinofarmovo cepivo je već raspodeljeno za skoro milion ljudi u Kini u okviru programa za vanredne situacije.

Kontroverzu je izazvalo to što je Sinofarm korišćen pre nego što su saopšteni rezultati treće faze ispitivanja.

„Normalno je sačekati analizu rezultata treće faze pre nego što se proširi program vakcinacije pod velom vanredne situacije“, profesor Dejl Fišer sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru ranije je rekao za Si-En-Bi-Si.

Profesor Fišer kaže da je ovakav potez „neuobičajen“, dodajući da bi bio „neprihvatljiv“ na Zapadu.

Koja je razlika između kineskih i drugih vakcina?

Koronavak deluje tako što koristi ubijene virusne čestice da izloži imunološki sistem organizma virusu bez rizika da izazove ozbiljni odgovor na bolest.

Vakcine kompanija Moderna i Fajzer su mRNK vakcine – što znači da se deo genetskog koda korona virusa ubrizgava u orgnizam i u njemu izaziva proizvodnju virusne proteine, ali ne i ceo virus, što je dovoljno da se imuni sistem istrenira da napadne.

„Koronavak je tradicionalnija metoda [pravljenja vakcine] koja se uspešno primenjuje u mnogim poznatim vakcinama poput besnila“, rekao je za BBC profesor saradnik Luo Dahai sa Tehnološkog univerziteta u Nanjangu.

„mRNK su nove vrsta vakcina i [trenutno] nema primera njihove uspešne primene na stanovništvu“, dodaje profesor Luo.

Šta je sa Sinofarm vakcinom?

Sinofarm je kineska državna kompanija koja razvija dve vakcine protiv Kovida-19 i one funkcionišu poput Sinovaka.

Pretposlednjeg dana decembra 2020. Sinofarm je saopštio da su ispitivanja u trećoj fazi pokazala da ova vakcina ima učinkovitost od 79 odsto, što je manje nego Fajzerova ili modernina.

Ipak, vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata koje su početkom 2021. odobrile Sinofarm vakcinu saopštile su da učinkovitost iznosi 86 odsto, na osnovu prvih rezultata treće faze testiranja.

Portparolka Sinofarma odbila je da objasni ovu razliku u rezultatima i navela da će detaljni podaci biti objavljeni kasnije tokom januara, navodi se u izveštaju agencije Rojters.

Ali čak i pre testova u trećoj fazi, ova vakcina bila je distribuirana za skoro milion ljudi u Kini po hitnom programu.

Sredinom decembra prošle godine u Peruu su obustavljena testiranja Sinofarm vakcine zbog „izrazito nepovoljnog događaja“ koji je uticao na jednog od učesnika.

Pauza kliničkih testiranja nije neobična stvar u industriji lekova.

U septembru je Velika Britanija pauzirala testiranje druge vakcine pošto je jedan od učesnika imao negativnu reakciju.

Testiranje je nastavljeno kada je utvrđeno da reakcija nema veze sa vakcinom.

Kina je uglavnom uspela da zaustavi širenje zaraze korona virusom, a život se polako, ali sigurno vraća u nove normalne tokove.

Šta je sa Sinovak vakcinom?

Klinička ispitivanja Sinovak vakcine obavljana su i u Turskoj i Brazilu.

Tvrdi se da je jedna od glavnih prednosti Sinovak vakcine to što može da se čuva na standardnoj temperaturi frižidera, između dva i osam stepeni Celzijusa, kao i oksfordska vakcina, koja je napravljena od genetski modifikovanog virusa koji uzrokuje prehladu kod šimpanzi.

Vakcina Moderne mora da se čuva na -20 stepeni, a Fajzerova na čak -70 stepeni Celzijusovih.

To znači da su i kineska i vakcina Oksford-AstraZeneka mnogo podobnije zemljama u razvoju koje možda neće moći da skladište velike količine vakcine na tako niskim temperaturama.

Koliko je delotvorna?

U ovom trenutku je teško reći.

Prema naučnom časopisu Lanset, trenutno imamo podatke samo o prvoj i drugoj fazi ispitivanja Koronavaka.

Džu Fengcai, jedan od autora rada, kaže da ti rezultati – koji se zasnivaju na 144 učesnika u ispitivanju prve faze i 600 u ispitivanju druge faze – pokazuju da je vakcina „pogodna za hitnu upotrebu“.

• Ne, vakcina protiv korona virusa neće promeniti vaš DNK
• Sva pitanja i odgovori o prvoj vakcini – novi podaci
• Prva osoba primila Fajzerovu vakcinu u Britaniji

U septembru je Jin iz kopanije Sinovak rekao da su ispitivanja obavljena na više od 1.000 dobrovoljaca, od kojih su „pojedini ispoljili samo manji umor ili nelagodnost … ne više od 5 odsto“.

Početkom oktobra u Brazilu, koji ima najveći broj umrlih od korona virusa posle SAD, počela je završna faza ispitivanja.

Nakratko su obustavljena u novembru posle smrti jednog dobrovoljca, ali su nastavljena nakon što je utvrđeno da smrt nije povezana sa vakcinom.

Profesor Luo objašnjava da je u ovom trenutku teško proceniti učinkovitost vakcine „s obzirom na ograničenost dostupnih podataka“.

„Na osnovu preliminarnih podataka… Koronavak se čini delotvornom vakcinom, ali moramo sačekati rezultate ispitivanja faze tri“, rekao je.

„Ova ispitivanja su nasumična, slepa za posmatrače, kontrolisana placebom … sa hiljadama učesnika. Ovo je jedini način da se dokaže da je vakcina sigurna i delotvorna na nivou čitavog stanovništva

Pogledajte video: Kako vakcinisati 7,7 milijardi ljudi?

Koliko doza mogu da proizvedu godišnje?

Sinovak će moći da proizvede 300 miliona doza godišnje u novoizgrađenom proizvodnom pogonu od 20.000 kvadratnih metara, rekao je predsednik kompanije kineskim državnim medijima.

Potrebne su, kao i kod svih drugih vakcina, dve doze, što znači da trenutno mogu da vakcinišu samo 150 miliona ljudi godišnje – nešto više od desetine ukupnog stanovništva Kine.

Međutim, kompanija je već isporučila doze Indoneziji, a ugovorila je i isporuke za Tursku, Brazil i Čile.

Analitičari ukazuju na želju Kine da pobedi u diplomatskoj trci oko vakcina na globalnom nivou.

Tome u prilog ide i navodna izjava kineskog predsednika Sija Đinpinga da će za afrički kontinent izdvojiti dve milijarde dolara, a zemljama Latinske Amerike i Kariba ponuditi zajam od milijardu dolara za kupovinu vakcina.

Nije poznato kakvi bi uslovi tog zajma mogli biti.

„Peking … će sigurno iskoristiti vakcinu koja spasava živote za komercijalnu i diplomatsku pobedu“, rekao je Džejkob Mardel, analitičar iz MERIKS-a, za Ej-Bi-Si njuz.

„[Peking] poseduje nešto što je zemljama preko potrebno i nastojaće da isporuke vakcina predstavi kao dobrotvorni čin.“

Cena vakcine se ne zna, ali je ranije ove godine kineski grad Đijasing ponudio dve doze vakcine za 200 juana (29,75 USD; 22 £) po dozi.

Bio Farma, državna firma u Indoneziji, rekla je da će koštati oko 10 evra.

To je i dalje daleko više od oksfordske vakcine, koja košta četiri dolara po dozi, ali niže od Modernine, koja iznosi 33 dolara po dozi.

Moderna je saopštila da namerava da isporuči 500 miliona doza tokom 2021. godine, a AstraZeneka je najavila proizvodnju 700 miliona doza do kraja prvog tromesečja 2021. godine.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• STRES Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]