Kada se Blagica Kostić, preduzetnica iz Beograda, razbolela od korona virusa u njoj se nešto prelomilo – rešila je da promeni život.

Dva dana posle 54. rođendana sebe je počastila stadom ovaca.

„Bila sam počastvovana da sam imala blaži oblik korone.

„Pošto sam dobila na toj lutriji nekako mi se osladio život ovde“, kaže za BBC Blagica Kostić dok se sprema da iz mioničkog sela Rakari u zapadnoj Srbiji krene za 90 kilometara udaljeni Beograd.

• Zašto se ljudi u Srbiji sele iz grada u selo i šta rade u Vrmdži
• Mladić sadi novu šumu u selu kod Čačka da bi „proizvela kiseonik za sve nas“
• Beg iz grada kao spas od pandemije korona virusa i povratak prirodi

Ova direktorka firme za prodaju nekretnina svakog dana dolazi u glavni grad i vraća se na selo kad završi posao.

„Mama mi živi u Rakarima, to je naša srpska Toskana“, kaže ponosno.

Povukla ručnu

Otkad je krenula epidemija korona virusa i Blagica se vratila u rodni kraj.

„Ovaj sistem je organizovan tako da čovek treba da radi do smrti da zaradi neku penziju, a možeš sam to da uradiš kad god hoćeš.

„Sebi kažeš ‘e dosta’, povučeš ručnu i odlučiš da sve radiš potpuno drugačije“, kaže Kostić.

Deo posla prebacila je i na mionički kraj – prodaje gazdinstava i placeve u Banji Vrujci.

„Tako mogu da organizujem i život i čuvanje ovaca“, kaže kroz osmeh.

Trudi se da komšijska imanja proda ljudima koji imaju plan – hoće da gaje borovnice, vinograde, lešnike, kako bi se zapošljavalo lokalno stanovništvo.

Stado od devet ovaca i 11 jagnjadi treba da joj stigne u martu, a kupila ih je od čoveka koji ne može više da brine o njima.

Sa ovcama, kaže, ume, jer ih je čuvala do odlaska na studije.

„Znam sa njima i kako da ih naučim da idu za mnom, a ne ja da idem za njima.

„Jeste videli kako su mi pozirale, to su moje gospođe i njihova deca“, ističe Blagica kroz osmeh.

Kada je ovu vest objavila na Tviteru, dobila je brojne poruke podrške.

Koliko puta ste rekli – ne mogu više, kupiću ovce i otići u planinu!
E, pa, ja danas kupila ovce. pic.twitter.com/91IRKOxCPo

— Blagica Kostic (@BlagicaKostic) February 10, 2021

Nema nameru da ih gaji, pa da ih daje „ljudima koji će da im oduzimaju živote“.

Reč je o rasnim ovcama koje nisu umatičene – to znači da nemaju pravo na subvencije od države.

„Ne planiram da ih umatičim, jer ako bi se nešto desilo nekoj od njih lakše je razvesti se od bračnog druga, nego tu ovcu skinuti sa stanja“.

Stado je kupila za približno 1.000 evra, a dobila je i dosta hrane od bivšeg vlasnika.

„Imamo veliko imanje i to je kompromis između kupovine kosilice za travu i toga da imam prirodne kosioce“, kaže Blagica.

Porodica i dalje u Beogradu

Porodica i dalje živi u Beogradu, a vikende provode svi zajedno na selu.

Deca su joj velika i kako kaže, nije neophodno da ona bude u Beogradu.

„Ja to prikazujem kao životnu premiju, imate opciju da s godinama postanete tromi i imate opciju da budete živahni i svima dobri.

„Mojoj porodici ništa ne manjka što sam ja prihvatila dvadesetak nezbrinutih ovčica“, ističe ona.

• Kako je Nišlija osmislio robota pastira
• Upoznajte prvog „sajber pastira“ iz Srbije
• Tamo gde magarci uživaju i isceljuju

U selu postoji dobra internet veza, kao i svi uslovi za život.

Njena porodica je, dok joj je otac bio živ, imala veliku farmu bikova, kao i krave za mužu.

I ovce su gajili do pre nekoliko godina, ali su ih prodali kad joj je mama doživela moždani udar.

„Korona tad nije bila prisutna, pa ja nisam videla ono što sad vidim.

„Ovo sad je ispravka te greške“, dodaje ona.

Blagica Kostić ima dve sestre, jedna živi u Americi, druga u Beogradu, pa im je izdaleka bilo neizvodljivo da one brinu o imanju.

Šta dalje?

Namera joj je da zaposli mladog momka koji bi svakodnevno brinuo o ovcama i da proširi farmu.

„Poručila sam i 35 šarenih kokica, koje uskoro treba da se izlegnu.

„I one stižu u martu sa ovcama i tad kreće moja organizacija“, zaključuje Blagica.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]