Strah od novog zaključavanja doveo je do panične kupovine u Pekingu pošto su zvaničnici naložili većini stanovnika u kineskoj prestonici da se testiraju na kovid.

Kina insistira na sprovođenju jedne od najstrožih politika suzbijanja virusa, a milioni građana još uvek žive u delimičnom ili potpunom karantinu.

Ali mogućnost uvođenja drakonskih mera preplašila je građane u prestonici.

Šta se, dakle, dešava?

• Muke zaključanih zbog kovida u Šangaju: Sve je manje hrane
• U Pekingu počinje masovno testiranje, u Šangaju nove mere
• Kina priznala: Prvi smrtni slučajevi od kovida u Šangaju

Kako izgleda masovno testiranje u Pekingu?

Zvaničnici su počeli da testiraju građane u ponedeljak u najnaseljenijem pekinškom distriktu Čaojang, ali će ga do subote proširiti na još 12 oblasti.

Milioni ljudi moraju biti testirani tri puta ove nedelje, kako bi se izmerilo koliko su se daleko zaražavanja kovidom proširila u poslednjih sedam dana.

Ukupan broj stanovnika Pekinga je 21 milion.

Zašto ljudi paniče?

Ali ovo obavezno masovno testiranje dovelo je do strahova u gradu da bi mogle da se uvedu i strože mere – kao što je to učinjeno u najvećem gradu u zemlji.

Dvadeset pet miliona stanovnika Šangaja živi pod najstrožim merama zaključavanja od početka aprila, a izveštaji govore o nestašici hrane.

Ljudi su zatvoreni u domovima, a većina ima problema sa poručivanjem hrane i vode.

Drugi dugo čekaju u redovima za povrće, meso i jaja koje deli vlada.

Snimci sa mesta na kojima je dozvoljeno ograničeno kretanje kruže društvenim mrežama i na njima se može videti kako se panična kupovina pretvara u pljačku.

Na drugim snimcima objavljenim na internetu vide se stanovnici kako se sukobljavaju sa pripadnicima obezbeđenja oko zaliha hrane.

Plašeći se slične sudbine, stanovnici Pekinga pohrlili su u supermarkete da nagomilaju hranu i druge zalihe.

Dobavljači hrane povećavaju zalihe osnovnih potrepština za i do pet puta, prema dopisniku iz BBC-jevog Kineskog servisa Stivenu Mekdonelu.

„Paničimo pomalo. Nemoguće je ne paničiti“, izjavio je stariji stanovnik za BBC, pokazujući kese sa sapunima za dezinfekciju ruku, povrćem, mlekom i drugim osnovnim namirnicama.

• „Dajte nam hranu“ – sukobi u Šangaju zbog stroge izolacije usled epidemije kovida
• Zašto se Kina i dalje trudi da održi broj slučajeva kovida na nuli

Koliko je loša situacija sa kovidom u Kini?

Prema Mekdonelu, samo su 33 nove infekcije dodate na zvaničnu statistiku za Peking, nakon što je 3,5 miliona ljudi testirano u distriktu Čaojang.

To je u velikom kontrastu sa Šangajem, gde je dnevni broj novih slučajeva počeo da opada, ali su ukupne cifre i dalje veoma visoke.

U utorak su u gradu zabeležene 52 nove smrti i 16.000 novih slučajeva.

Pekinške vlasti kažu da su slučajevi kovida pod kontrolom i sugerisale su da grad neće biti zaključan.

„U ovom trenutku, Peking je dobro obavio epidemiološku istragu i upravljanje lancima prenosa, sa uvedenom efikasnom prevencijom epidemije i merama kontrole. Svi novi slučajevi stavljeni su pod kontrolu“, izjavio je Su Hedžijan, portparol gradske vlade.

Ali nisu svi umireni ovim informacijama.

„Mislim da će za oko nedelju dana Peking postati kao Šangaj, zato što znamo da omikron soj putuje brzo“, kaže za BBC Endi Sie, ekonomista iz Šangaja.

„Dakle, ono što čine trenutno nije dovoljno da ga zaustave i zato moramo da pretpostavimo da će za dve nedelje Peking završiti kao Šangaj.“

Video: Kako žive stanovnici Šangaja uz nove mere protiv korona virusa:

Šta je kineska politika nulte tolerancije na kovid?

Kineska politika nulte tolerancije na kovid želi da eliminiše reprodukciju virusa, umesto da ga samo kontroliše zadržavanjem ispod kritičnog praga.

Ona koristi farmaceutske i nefarmaceutske mere, kao što su testiranje i praćenje, izolaciju, zaključavanje i vakcine.

U početku pandemije, ovaj pristup primenjivale su ne samo vlasti na kopnu, već i u Hong Kongu. Usvojile su ga i druge zemlje, poput Novog Zelanda.

Ali sada većina zemalja na svetu pokušava da pronađe neki način života sa virusom.

Znakovi pucanja kineske politike postali su vidljivi kad su se pojavile zaraznije varijante, poput delte.

Hauard Žang, urednik BBC-jevog Kineskog servisa, kaže: „Uprkos negativnim posledicama po privredu i široko rasprostranjenom javnom nezadovoljstvu, čini se da je centralna kineska vlada čvrsto rešila da ostane na kursu politike nulte tolerancije prema kovidu.“

„Mnogi stručnjaci ističu sve veći broj zaključanih gradova u Kini kao dokaz da ova politika ne funkcioniše, a neki sugerišu da predsednik Si Đinping istrajava u njoj iz čisto političkih razloga.“

• Najduža kovid infekcija trajala je 505 dana – istraživanje
• Da li mogu da se zarazim omikronom ponovo
• Šta znamo o deltakron soju korona virusa

Kako će to uticati na globalnu ekonomiju?

U ovom trenutku je u potpunom ili delimičnom karantinu 46 kineskih gradova, prema Nomuri, kompaniji za upravljanje imovinom.

To bi moglo da utiče na proizvodnju i potrošnju u tim gradovima.

Zaključavanje Šangaja dovelo je do nagomilavanja brodskih kontejnera u najvećoj luci na svetu zato što su ograničenja počela da utiču na saobraćaj.

Prema kompaniji za pružanje podataka o lancima snabdevanja, project44, uvezeni kontejneri čekaju u proseku 12 dana u šangajskoj luci pre nego što ih preuzme kamion i isporuči na njihove kopnene destinacije.

Prošle godine je 27 odsto kineskog uvoza prolazilo kroz ovu luku.

A imajući u vidu ključnu ulogu Kine u snabdevanju robom za proizvodnju u drugim zemljama, posledice bi mogle da se osete i šire.

• Da li će rat u Ukrajini izazvati novu svetsku krizu
• Rat u Ukrajini izazvaće najveći skok cena u poslednjih 50 godina, procena Svetske banke
• Kako nam je rat u Ukrajini stigao u džepove – i koliko to utiče na psihu

Arijana Kertis, globalna ekonomistkinja pri Kapital ekonomiksu, kaže da će ako nova ograničenja bude dodatno poremetila trgovinu najviše izgubiti zemlje u razvoju u Aziji.

Kambodža i Vijetnam su posebno ugrožene imajući u vidu njihovu visoku zavisnost od Kine u pogledu snabdevanja robom za njihove proizvodne industrije, rekla je ona.

Razvijene zemlje, kao što su SAD i Japan, takođe zavise od kineskih komponenti u njihovim lancima snabdevanja, naročito u elektronskoj industriji.

Ovi sektori bi mogli da dožive određene smetnje.

Kertis kaže da dokazi o takvim posledicama sugerišu da su one „samo ograničene“ u ovom trenutku, ali dodaje da „dodatna zaključavanja u Kini predstavljaju očigledni negativni rizik po globalno snabdevanje“.

Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je početkom meseca da bi kineska zaključavanja mogla dodatno da pogoršaju posledice rata u Ukrajini.

On je smanjio prognozu globalnog rasta sa 4,4 na 3,6 odsto ove godine, za razliku od 6,1 odsto iz prošle godine.

Za Aziju, očekivani ekonomski rast ove godine je 4,9 odsto – pola procenta niže nego u prognozi od pre tri meseca, i sporiji od stope od 6,5 odsto iz prošle godine.

„Potencijalna fragmentacija lanaca snabdevanja i dodatne geopolitičke napetosti i dalje će na duže staze predstavljati rizik po region koji je bio u usponu poslednjih decenija“, saopštio je MMF.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]