Korona virus i jezik: Sravniti krivu, korona žurka, kašljosram - da li se razumemo

Jedva čekam da prođe lokdaun, da se sravni kriva, pa da mogu da skinem masku i vizir, revakcinišem se i uradim PCR test, a onda sa kovid pasošem otputujem na neko mesto za koje virusolozi kažu da nije žarište.

Za ovu rečenicu bi vam možda pre godinu dana bio potreban prevod, ali u martu 2021. verovatno svi znaju izraze koji su se odomaćali otkako je počela pandemija korona virusa.

Jasmini Kraljević prva asocijacija je reč lokdaun (lockdawn).

„To je nešto slično kao karantin, mada znam da ni to nije srpska reč“, kaže Kraljević za BBC na srpskom.

Jasmina je većinu pojmova „pokupila“ iz medija, najviše sa televizije, posebno na sednicama Kriznog štaba.

„Na primer za reč žarište sam mislila da se isključivo koristi kada nešto negde gori“, dodaje ona.

karantin 1. zaštitna mera za sprečavanje širenja zaraznih bolesti, koja obuhvata privremenu izolaciju i zadržavanje bolesnih osoba i životinja iz krajeva zahvaćenih zaraznom bolešću.

*Izvor Rečnik pojmova iz perioda epidemije kovida

Marina Nikolić, lingvistkinja i jedna od autorki Rečnika pojmova nastalih tokom pandemije, kaže za BBC na srpskom da nove reči i izrazi ne mogu da ugroze stabilnost sistema srpskog jezika, jer su promene koje su se desile opravdane.

„Upotreba određenih reči može biti sporna, ali najviše u smislu mogućeg nerazumevanja.

„Važno je da informacije koje stižu do šire javnosti budu razumljive“, dodaje Nikolić.

Kaže da reči navedene u rečniku ne bi mogle biti zamenjene drugima, jer imenuju novonastale pojmove i nemaju sinonime.

Napominje da je uvek bolje upotrebiti izraz prateće bolesti, umesto reči komorbiditet ili reći umesto anosmija – gubitak čula mirisa.

„Posebno kada je poruka upućena široj javnosti, a ne samo stručnoj“, ističe lingvistkinja.

Korona žurke, kovidiot i popit

Za Janka Blažića najneobičniji pojam koji je usvojen u njegovoj porodici od kako je pandemija počela je onaj koji njegove ćerke često upotrebljavaju – „popit“, na engleskom poppit.

„To je gumeni kalup za kolače, proje ili led, a prave se u raznim oblicima i služe za bolju prezentaciju kuhinjskih čarolija na TikToku“, objašnjava Blažić za BBC na srpskom.

Navodi da je tokom pandemije i sam počeo da koristi ovu društvenu mrežu.

Kaže da je do pre pandemije znao da postoje razne tematske žurke i da se iznenadio kada je čuo da sada postoje i korona žurke.

korona žurka 1. nedopušteno druženje tokom epidemije koronavirusa; korona zabava, korona parti.

* Izvor Rečnik pojmova iz perioda epidemije kovida

„Moram da priznam da mi je najsimpatičnija novopridošla reč kovidiot„, dodaje Blažić.

Na sajtu Instituta za srpski jezik (SANU) u Rečniku pojmova iz perioda epidemije kovida piše da je kovidiot osoba koja ignoriše upozorenja, smernice i pravila o javnoj bezbednosti u vezi sa kovidom.

Kao drugo objašnjenje ove reči, navodi se da je to „osoba koja nepotrebno gomila namirnice ili zaštitnu opremu“.

Pogledajte video o Bojanu Skrobiću koji govori deset stranih jezika i jedan unazad

Bojan Skrobić strane jezike uči brzo, lako i na razne načine.

virologinja 1. ž naučnica koja proučava viruse; virološkinja, virusološkinja.

„Pravilnije je virologinja u odnosu na virološkinju zato što je u prvom slučaju nastavak dodat na imenicu muškog roda, kako se tradicionalno formiraju rodni parnjaci“, kaže lingvistkinja Marina Nikolić.

Navodi da je u drugom primeru nastavak dodat na pridev, što je novina u građenju novih rodnih parnjaka, ali je ovaj tvorbeni proces u poslednje vreme vrlo živ.

Pogledajte video o sedamnaestogodišnjoj Tei Lončar iz Srbije koja je „za samo tri godine“ savladala hrvatski jezik toliko dobro da ide na takmičenja, danima izaziva različite reakcije na društvenim mrežama

Tea Lončar i Edi Škovrlj za BBC govore o prilogu koji je danima hit na internetu.

Promene u društvu, promene u jeziku

Pandemija korona virusa uticala je na ponašanje ljudi, pa i na jezike kojima govore i time iznova potvrdila frazu da se društvene promene neminovno ogledaju.

Jezici se prilagođavaju novonastaloj situaciji najpre i najčešće reorganizacijom svojih leksičkih sistema ili kreiranjem novih reči, objašnjava Nikolić.

To su upravo i bili razlozi da se okupe, popišu i opišu reči koje su obeležile period koji živimo s virusom u Rečniku pojmova iz perioda epidemije Kovida, koji je nastao kao poseban projekat Odseka za standardni jezik SANU-a.

U ovom rečniku našle su reči i izrazi koji su vrlo brzo ušle u jezik medija i svakodnevni govor.

Tu su i nove tvorenice koje još nemaju dovoljno učestalu upotrebu da bi im se precizno mogao odrediti status.

„Dve najpoznatije reči od početka pandemije jesu korona i kovid“, kaže Nikolić.

Napominje da je reč korona virus i ranije postojala u srpskom jeziku, ali da se upotrebljavala samo u množini.

Služila je da označi porodicu virusa koja je ime dobila na osnovu izgleda, koji asocira na venac.

Međutim, danas kada se upotrebi reč korona nedvosmisleno se misli na novootkriveni virus iz te grupe.

Nikolić kaže da reč Kovid nije postojala, već je to novonastala skraćenica od engleske reči Coronavirus disease, kojoj je dodat broj 19 jer je bolest otkrivena 2019.

„Nove su sve reči izvedene od dve pomenute su između ostalih koronaš, koronašica, koronski, koronakriza, kovidaš, kovidpozitivan, kovidiot, kovid ambulanta“, objašnjava ona.

U rečniku su beležene reči pronađene u komentarima na društvenim mrežama i u medijima koji su ih prenosili.

Dodaje se i da su neke od njih pripadale isključivo medicinskoj terminologiji, ali da su s pojavom virusa dobila i neka nova značenja.

Broj reči koji se trenutno nalazi u rečniku nije konačan i u narednom periodu biće dopunjavan.

Marina Nikolić, SANU — Marina Nikolić je lingvistkinja i jedna od autorki Rečnika pojmova iz perioda epidmije Kovida

Kašljosram i šmrcosram u Hrvatskoj

O uticaju pandemije korona virusa na hrvatski jezik govorili su i Željko Jozić sa Instituta za jezik i jezikoslovlje i Mate Kapović sa Filiozofskog fakultetom u Zagrebu za korona.te.hr.

U analizi, Jozić navodi da su mnogi terminiji iz medicinske, odnosno epidemiološke struke ušli u svakodnevni govor.

„Epidemiologija, serološko testiranje, nulti pacijent, klinička slika“, piše on.

Dodaje da su neke reči koje su i ranije bile korišćene dobile drugačije značenje, jer se danas povezuju sa pandemijom – „mjere, žarište, izolacija, stožer, karantena, maska“.

Jozić kaže da je hrvatski jezik znatno proširen velikim brojem složenica s prefiksom „korona“, pa su izvedene reči koronakriz, koronamjere, koronapravila, koronafobija.

„Ima i nekih novotrenica koje su skovane u šali, poput kovidiota, koronašpeka, kašljosram i šmrcosram“, rekao je Jozić u analizi.

Kapović ne smatra spornim ulazak medicinskih pojmova u svakodnevni govor, jer u koliko govorio o pandemiji teško to možemo bez određene doze stručnih termina.

„U velikom broju slučajeva su termini bez kojih je teško razumeti situaciju“, navodi Kapović u analizi.

Jozić kaže da su i oni napravili Pojmovnik korona virusa, zbog velikih promena u jeziku u kome su navedene novonastale reči i izrazi.

Početkom marta mediji su pisali i o takmičenju za novu hrvatsku reč za 2020. godinu.

U uži izbor ušlo je 19 reči, od kojih osam su pokušaj zamene stranih reči koje su stigle sa epidemijom Kovida-19.

Predložene su reči velepošast za pandemiju, subolest za komorbiditet, dišnik ili disajnik za respirator, društvostaj ili obustavka za lokdaun.

Umesto vizira predložen je hihobran, a za samoizolaciju – samoosama.

Na takmičenje za najbolju novu reč u hrvatskom jeziku pristiglo je 244 reči, od kojih će tri biti proglašene najboljima.

Koronabedak umesto kovidiota

Kozma Ahačič je lingvista i jedan od članova uprave Instituta za slovenački jezik Fran Ramovš.

Kaže da su odlučili da naprave listu reči koje su povezane sa korona virusom, jer veruju da će se neke od njih zadržati i pošto se pandemija završi.

„Nove reči se nisu koristile često, ali su vrlo brzo postale one koje najviše izgovaramo zbog pandemije“, rekao je Ahačič za Dnevnik.si.

Slovenački lingvista kaže da se jezik menja, posebno kada se i stvari u svetu menjaju i da „dolazi mnogo novih reči, ali da takođe mnoge i odlaze“.

Slovenci kovidiot prevode kao korona bedak, a oni koji drže fizičku distancu nazivaju se koronajunacima.

U Digitalnom rečniku makedonskog jezika ubačena je reč koronavirus, uz opis da pripada grupi RNK virusa koji izaziva oboljenja i kod ljudi i životinja.

Korona frizura i kovid raspoloženje

Uvođenje novih reči u jezik tokom pandemije nije specifično samo za Srbiju.

Prema podacima Instituta za nemački jezik, u Nemački leksikon protekle godine dodato je 1.200 novih reči, prenosi Euronjuz.

Većina je bila u vezi sa pandemijom korona virusa.

Ako ste umorni od simptoma koje donosi korona virus, kažete koronamud (coronamood – u korona raspoloženju).

Korona frizura je ona koju ste nosili dok ste morali da sedite kod kuće, odnosno dok je na snazi bila mera zabrane kretanja.

Jedna od fraza koju mnogi koriste tokom pandemije je „overzumd“ (overzoomed), a znači previše provedenog vremena ispred kompjutera na video sastancima preko aplikacije Zum.

U leksikon je ušla i reč koronaangst i znači anksioznost koja nastaje zbog Kovida-19.

Durata Prokši, Albanka sa Kosova, je po zanimanju sociološkinja ali ju je život u Mitrovici odveo u učionicu

Ona Srbe uči albanski, a Albance srpski: „Uz jezik se približavamo“

Reč 2020. godine- lokdaun

Tokom prošle godine britanski Kolinsov rečnik proglasio je englesku reč lockdown (lokdaun) – potpuno zatvaranje za reč 2020. zbog popularnosti koju je stekla od početka pandemije.

Reč lokdaun (potpuno zatvaranje, karantin, izolacija) i slične već su ušle u svakodnevni govor širom planete, a vlasti mnogih zemalja uvele su mere u cilju sprečavanja širenja korona virusa.

Autori rečnika su zabeležili više od 250.000 primera korišćenja ove reči u engleskom jeziku u poređenju sa samo 4.000 primera tokom 2019. godine.

Na spisku najkorišćenijih reči i izraza na temu pandemije našli su se i fizičko distanciranje, samoizolacija i korona virus.