Kad je Met Rou dobio uputstvo da „beži iz Vuhana“, taj savet je shvatio ozbiljno.

Tačno godinu dana kasnije, zažalio je „što je uopšte ulazio u taj avion“ koji je leteo nazad za Veliku Britaniju.

Zajedno sa ženom i majkom, ovaj 39-godišnjak iz Češira bio je među 83 Britanaca evakuisanih iz ovog kineskog grada 31. januara 2020. godine.

Vuhan, koji je označen kao izvor Kovida-19, ušao je u strogu izolaciju kako su brojevi slučajeva i smrti tamo i širom istočne Azije počeli da skaču alarmantnom brzinom.

Let do vazduhoplovne baze Brajz Norton trebalo je da preveze britance i njihove porodice na bezbedno, ali Rou kaže da se oseća kao da je „izigran“ i da je „doveden ovamo pod lažnim obećanjima“.

• Poruka iz laboratorije u Vuhanu: Nemamo šta da krijemo
• Karantin je gotov, stručnjaci SZO kreću u akciju u Vuhanu
• Stručnjaci SZO stigli u Vuhan – prvo karantin, pa istraga

Zapravo, prvobitno nije ni planirao da bude u tom avionu.

Rou i njegov zemljak Adam Bridžman govorili su za BBC o pokušajima da napuste Kinu u januaru 2020. godine.

Isprva, britanska vlada je rekla da je let rezervisan samo za britanske državljane.

To je značilo da se Rou suočio sa mogućnošću da ostavi suprugu, kinesku državljanku, za sobom.

Kao posledica toga, oni su odlučili da ostanu.

Rou je rekao da je čak ostavio alat kraj ulaznih vrata jer je planirao da pomogne u izgradnji bolnica u Vuhanu narednog dana.

Međutim, nekoliko sati pre nego što je avion trebalo da uzleti, britanska vlada je saopštila da su članovi porodice sa kineskim pasošem dobrodošli da se pridruže njihovim supružnicima.

Rou kaže da je primio tu vest u četiri ujutro i da je „brzo pobacao neke stvari u kofer“ i uputio se na aerodrom.

Ali on sada kaže da „nije trebalo da stigne na taj let“.

„Slagali su nas“, kaže on govoreći o britanskim vlastima. „Kazali su nam da bežimo iz Vuhana, ‘vratite se u Englesku, bićete bezbedni ovde’.“

Ali sada kaže da bi bili bezbedniji i mnogo slobodniji da su ostali u Kini.

„Oni tamo su reagovali oštro i brzo, i zatvorili gradove, i to je bio pravi potez.“

Saputnica Liping Duan kaže da se seća da je osećala izvesnu zabrinutost zbog bezbednosti samog leta.

Kad je Vuhan ušao u izolaciju, ova 59-godišnja Londonka bila je već pet dana na putu u poseti porodici za kinesku Novu godinu.

Iako joj je bilo drago što se nalazi u avionu na putu do kuće, ona kaže da je strah od zaražavanja novim virusom učinio to letom „pogubnim po živce“.

„Dvojicu Engleza nisu pustili u avion zato što su imali visoku temperaturu“, priseća se ona.

„Bilo je strašno tiho u samom avionu; možda ste mogli da čujete bebu kako plače, ali niko od odraslih nije pričao.“

Dodaje da se klonila drugih ljudi i sve vreme nosila masku.

„Nisam mogla normalno da dišem i sve je to bilo prilično iscrpljujuće.“

Uprkos činjenici da je avion sleteo dva dana nakon što je Velika Britanija identifikovala prvi slučaj Kovida-19 u zemlji, ona kaže da niko na aerodromu nije nosio nikakvu opremu za ličnu zaštitu.

„Rekla sam im: ‘Odmaknite se, upravo smo stigli iz Vuhana’, ali nikoga nije bilo briga“, kaže ona.

Strah od virusa, ipak doveo je do toga da su svi koji su bili u tom avionu prebačeni autobusom, pod policijskom pratnjom, u bolnicu Erou Park u Virolu na dvonedeljni karantin.

Rou kaže da je putovanje od 290 kilometara bilo „u najmanju ruku mučno“, dok Duan kaže da je bila šokirana kad je videla da šofer čak ni ne nosi masku.

Po dolasku, bili su prebačeni u odeljak za smeštaj osoblja, koji je bio ograđen iza bolnice, deleći prostor sa bolničkim kuhinjama.

Rou je poveo BBC na turneju po svom smeštaju tokom karantina.

Njegova porodica bila je stavljena u karantin zajedno sa još jednom ženom i njenom dvogodišnjom ćerkom.

Srećom, kaže on, odmah su se razumeli kao najrođeniji.

On kaže da su bili „prilično srećni“, dodavši: „Osoblje u Erou Parku bilo je neverovatno“.

Govori da je jedan doktor „radio oko 157 sati“ i da je „posvećenost“ onih koji su se starali o njima bila „zapanjujuća“.

Čak je i uobičajeno zimsko vreme pomoglo sa karantinom, jer je „čitav taj dvonedeljni period bio jeziv“.

„Ne sećam se kad su poslednji put vremenski uslovi bili tako brutalni“, priseća se Rou.

„Mislim da nisam imao želju uopšte da izađem.“

Direktorka bolnice doktorka Niki Stivenson kaže da je i dalje „veoma ponosna“ na negu koju je pružilo njeno osoblje.

„Imali smo samo 48 sati da se spremimo za njihov dolazak“, kaže, tako da je sve urađeno u velikoj žurbi.

„Njihove reakcije bile su fantastične i oni su svi otišli savršeno zdravi, uprkos tome što nismo mnogo znali o korona virusu, tako da sam strašno ponosna na to kako je sve to prošlo.“

Duan kaže da su svi „bili neverovatno srećni“ što su bili negativni na korona virus.

„Da ga je jedna osoba imala, svi smo mogli da ga dobijemo.“

Posle 14 dana, evakuisanima je dopušteno da odu.

Duan kaže da je karantin bio „jedinstveno“ iskustvo, ali da je osetila „veliko olakšanje“ kad se vratila u dom u Londonu.

Ona kaže da se njena porodica u Vuhanu sada brine za nju u Velikoj Britaniji zbog korona virusa, ali ona im kaže da „ljudi ovde ne paniče“.

Rou i njegova porodica su organizovali novi dom u Knatsfordu.

On kaže da je gotovo odmah morao da izlazi na kraj sa uvredama i pretnjama preko interneta od ljudi koji su smatrali da su prvi letovi repatrijacije bili odgovorni za prisustvo Kovida-19 u Velikoj Britaniji.

To uznemiravanje, kaže on, traje i dan-danas.

„Srce vam se slama što ljudi to misle. Mi smo bili ti koji smo rekli vladi da njihov originalni plan da svako od nas sam pođe kući i samoizoluje se neće funkcionisati.“

„Nismo želeli da ga donesemo u Englesku. Niko od nas to nije želeo.“

„Uradili smo sve što smo mogli – imali smo samo jedan izlet ove godine.“

On kaže da ne može da se vrati u Vuhan zato što njegova majka pati od demencije a stroge karantinske mere za ulazak u Kinu bile bi joj previše.

„To je još dve nedelje izolacije kod svakog sledećeg stadijuma putovanja i pojedinačni karantin“, kaže on.

„Oni ne rade ništa polovično. Skidam im kapu za to.“

On kaže da je „jedan od srećnika“ sa leta repatrijacije, jer je već bio odlučio da se stara o majci sve vreme, dok su mu ostali rekli da su bankrotirali ili i dalje moraju da žive kod porodice.

Dodaje da i dalje žali za odlukom da se ukrca u taj avion.

„U Vuhanu bi bilo neudobno u našem malom stanu dva ili tri meseca, ali onda su se oni rešili virusa i život im se vratio u normalu“, kaže on.

„Voleo bih da sam ostao u krevetu i sutradan ujutro krenuo da pomažem u gradnji one bolnice.“

U Britaniji ima malu kuću i ribnjak na češirskom selu, ali kaže da mu je porodica „zatočena“.

„Ovde smo i dalje u zatvoru.“

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]