Korona virus, deca i Srbija: Zašto je sve više mališana obolelo i da li ih treba vakcinisati

U razmaku od nekoliko dana, obojica sinova Natalije Matijević dobila su pozitivan rezultat testa na korona virus.

Stariji ima deset, a mlađi sedam godina.

„Jako sam se uplašila“, kaže Natalija za BBC.

„Svi u porodici smo se zarazili, ali mlađi sin je bio najlošije jer se bolest iskomplikovala“.

U Natalijinoj koži je sve više roditelja u Srbiji, kako raste broj dece među zaražene od korona virusa, što je za RTS potvrdio i profesor Vladislav Vukomanović, zamenik direktora Instituta za majku i dete Dr Vukan Čupić Beogradu.

Novinari BBC-ja na srpskom su pokušali da od Ministarstva zdravlja Srbije i Instituta „Milan Jovanović Batut“ u Beogradu dobiju odgovor na pitanje koliko je ukupno dece u Srbiji zaraženo koronom, ali do objavljivanja teksta nije stigao odgovor.

U ambulantu sa kovid pacijentima sve se više javljaju oni koji još nemaju ličnu kartu, kaže za BBC infektolog Darko Nožić.

„Deca masovno nisu vakcinisana, pa sada više obolevaju.

„Najčešće je reč o lakšim slučajevima.

„Ipak, ukoliko za tri dana simptomi ne prođu, roditelji treba da ih odvedu kod lekara i da ih testiraju“, preporučuje Nožić.

Doktor Aleksandar Stojanović iz Doma zdravlja Palilula izjavio je početkom septembra za RTS da se beleži konstantan porast broja ljudi koji se javljaju u kovid ambulante, a da ima i sve više dece.

„Reč je o deci koja su najčešće bila na letovanjima, nisu vakcinisana, razboljevaju se i prenose zarazu na ukućane.

„Obolevaju i ljudi sa obe primljene doze ali na sreću oni nemaju težu kliničku sliku“, rekao je Stojanović za RTS.

Deset do 12 odsto onih koji su dobili pozitivan test na Kovid-19 u Nišu je uzrasta između deset i 19 godina.

Do sredine septembra, u novosadskim školama je potvrđeno 380 slučajeva zaraze među decom, dok je u Kragujevcu početkom meseca u jednom danu u ambulanti registrovano 30 zaraženih mališana.

Broj zaraženih, hospitalizovanih i preminulih u Srbiji ponovo je visok – danima unazad broj novih slučajeva kreće se oko 7.000, dok je prema zvaničnim podacima do sada umrlo više od 7.800 ljudi, a u bolnicama je sve više ljudi na lečenju.

Da je situacija sve ozbiljnija, pokazuje i nova odluka Ministarstva prosvete Srbije da epidemiološke mere uvedene za učenike viših razreda osnovnih škola, kao i srednjoškolce o onlajn i kombinovanoj natavi, ubuduće može da važi i za učenike nižih razreda osnovnih škola.

Sa početkom školske godine, i u svetu se povećao broj dece koja su obolela od korona virusa.

Tako je u Sjedinjenim Američkim državama u prvoj nedelji septembra broj obolele dece povećan za 240 odsto u odnosu na nedelju na početku jula ove godine, podaci su Udruženja pedijatara Amerike.

Broj obolele dece u Indiji se povećao od marta, kada su dva odsto od broja zaraženih bili mlađi od 18 godina.

Poslednja istraživanja pokazuju da je taj procenat popeo na sedam odsto.

Šta kažu stručnjaci?

Iako ima onih koji kažu da je Delta soj korona virusa zarazniji, stručnjaci su uglavnom saglasni da je mali rizik da se deca ozbiljno razbole od virusa.

„Kako raste broj zaraženih u zajednici, doći će do malog povećanja broja dece sa Kovidom-19, ali velika većina dece i mladih nema simptome ili ima samo blagu bolest“, izjavio je profesor Rasel Viner, predsednik britanskog Kraljevskog koledža za pedijatriju i zdravlje dece.

Prehlada ili korona

Da se Natalija nije prva razbolela, kaže da bi bila ubeđena da deca samo imaju prehladu.

Pokušala da je da se izoluje u drugu sobu, ali u malom stanu to i nije lako izvesti.

„Kada sa decom prođete deceniju prilagođavanja na vrtić, školu i park, naviknete se na stalne prehlade, kijavicu, curenje iz nosa“, kaže ona.

„Zato često ne možete da razlikujete da li je u pitanju virus ili nešto drugo“.

Ipak, kada su dečaci dobili i temperaturu, Natalija je celu porodicu povela na testiranje i svi su dobili pozitivne rezultate testa na korona virus.

„Otišli smo u pedijatrijsku ambulantu, sećam se, bio je praznik i nije bilo gotovo nikoga“, kaže ona.

„Bilo je malo sablasno, verovatno mi je tako više zbog straha delovalo“.

Sa sličnim simptomima, kijavice, curenja nosa, bola u sinusima, glavobolje i temperature sa decom dolaze i drugi roditelji, kaže infektolog Darko Nožić, koji mesecima radi na kovid odeljenjima ambulanata.

„Po pravilu mi dolaze deca koja nisu vakcinisana“, kaže Nožić.

„Često se zaraze u školi ili vrtiću, a povremeno se dešava da dođu cele porodice sa korona virusom“.

Korona virus i deca

Rizik od dugotrajnog kovida kod dece mnogo je manji nego što su mnogi pribojavali, rekli su vodeći britanski stručnjaci za zdravlje dece. Posle najveće svetske studije, istraživači, predvođeni Univerzitetskim koledžom u Londonu, rekli su da su „umireni“.
Deca i adolescenti imaju najčešće blaži oblik korona virusa u poređenju sa odraslima, podaci su Svetske zdravstvene organizacije. Oni su rekli i da neka deca mogu imati gastrointestinalne simptome poput dijareje ili povraćanja, ali su oni obično blaži. Većina dece ima asimptomatsku infekciju, što znači da nemaju nikakvih simptoma, dodaju iz SZO.
Rizik od teške bolesti ili umiranja je kod dece izuzetno nizak, pokazalo je istraživanje naučnika sa Univerziteta u Londonu, Bristolu, Liverpulu i Jorku. Prema ovim podacima, dvoje od milion dece umrlo je od korona virusa, dok je jedno od 50.000 bio primljeno u bolnicu.

Devojčica sa maskom na Tenerifima, Španija

Zebnja zbog neznanja

Strah je glavna razlika između dijagnoze korona virusa i obične respiratorne bolesti koju mališani često dobijaju.

„Ta oznaka – korona virus – je ono što roditelje izbezumi, jer ne znaju šta da očekuju“, prepričava infektolog Darko Nožić sopstveno iskustvo sa roditeljima zaražene dece.

Zato je, dodaje Nožić, potrebno da „doktori izdvoje vreme da im sve objasne, pogotovo podatke da jako malo dece završi sa težim oblicima bolesti i da ona najčešće prođe u roku od nekoliko dana“.

Ipak, Natalijin mlađi sin našao se među manjim brojem dece kod kojih se pored korona virusa posle nekoliko dana razvila i dodatna bakterijska infekcija.

„Mlađi sin ima česte opstrukcije pluća, jer ima nedostatak imunoglobulina, što smo od ranije znali“, kaže ona.

„Baš iz tog razloga mi je bilo najbitnije da antibiotici urade posao i da pobedi virus“.

Kada je posle sedam dana lečenja saznala za dodatnu infekciju, kaže da joj nikako nije bilo svejedno.

„Doktor nas je uveravao da je sve pod kontrolom i da je samo potrebno da nastavi terapiju još sedam dana“, priča Natalija.

Children washing hands in school — Pranje ruku u školama je jedna od najčešćih preporuka

Vakcinacija dece – da ili ne

Kako su Natalijini sinovi mlađi od 12 godina, oni nisu ni mogli da budu vakcinisani, jer je u Srbiji odobrena imunizacija samo dece starije od 12 godina.

Prema podacima od sredine septembra, do sada je u Srbiji vakcinisano 5.000 dece uzrasta od 12 do 17 godina.

„To je nedovoljno i potrebno je raditi na promociji imunizacije i edukaciji stanovništva“, rekao je 15. septembra pedijatar iz Tiršove Goran Vukomanović.

„Bezbednost vakcine je dokazana i pre početka njene primene, a do sada su već milioni dece u svetu primili vakcinu, dok se njena delotvornost pokazala na najvišem nivou“.

Natalija kaže da decu iz njenog okruženja ili sinovljeve drugove iz škole i vrtića masovno nisu testirali na korona virus kada su roditelji oboleli.

„Iz vrtića su nam uvek prenosili da su roditelji zaraženi, a decu je malo ko testirao“, kaže ona.

„Mislim da je to greška jer sam na našem slučaju videla da je veoma bitno ispratiti njihovo zdravstveno stanje“.

Doktor Vladislav Vukomanović rekao je za RTS da su uglavnom simptomska ili sa veoma blagim simptomima, ali da treba voditi računa i o novom talasu gripa, koji može da se pomeša sa Kovidom-19.

Slično kaže i dr Goran Stevanović, direktor Infektoloke klinike u Beogradu, upozoravajući na potencijalni „sudar“ korona virusa i sezonskog gripa.

„Očekujemo, jer se to pokazalo kao pravilo, da kada je sezona bila blaga, kao što je bila prošle godine, da za njom ide jači udar influence“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, najgora moguća varijanta je da se jedna osoba istovremeno zarazi korona virusom i gripom.

Jedan od razloga zašto se deca ne vakcinišu protiv korona virusa je taj što je za one koji se zaraze malo je verovatno da će se ozbiljno razboleti, kažu stručnjaci.

„Na sreću, jedna od retkih dobrih stvari u vezi s ovom pandemijom je to što su deca veoma retko ozbiljno pogođena“, rekao je profesor Adam Fin iz britanskog Komiteta za vakcinaciju.

„Deca u određenoj meri prenose kovid, iako sami retko pate od te bolesti.

„Ako im ponudite vakcine, izlažete ih riziku od mogućih nuspojava – tako da im zaista mora biti značajna korist, a ne samo indirektna zaštita odraslih od Kovida-19 „, rekao je on.

Jedna potencijalna korist vakcinisanja dece je to što bi mogla spasiti živote drugih ljudi.

Svake godine neka deca u Britaniji starosti od dve do oko 12 godina dobijaju sprej za nos protiv gripa, a jedan od razloga je zaštita baka i deka.

Stručnjaci smatraju da bi i vakcine protiv kovida moglo da doprinese kolektivnom imunitetu – tada se virus bori da se širi jer je veći broj ljudi zaštićen.

Pogledajte video: Sve o Delta soju korona virusa

Korona virus: Sve što znamo o Delta soju

Za ugroženu kategoriju dece – vakcina

Jedna od najtežih nedelja u Natalijinoj porodici bila je ta kada su shvatili da mlađi sin mora dodatno da se leči jer je dobio i infekciju zajedno sa korona virusom.

„Nekako smo preživeli u kući tu nedelju i sinu je vrlo brzo bilo bolje“, kaže ona.

Kada se seti tih dana, kaže, da nije sigurna ni da li je o nečemu specifičnom razmišljala već je „samo čekala da vidi da bolje izgleda i da dobije dobre rezultate krvi“.

Doktor Darko Nožić apeluje na roditelje da posebno vakcinišu decu za koju znaju da su ugroženim kategorijama i od ranije imaju neke bolesti.

„Ne treba misliti o tome tek kada bolest uznapreduje, ali to naravno važi za stariju decu“, kaže Nožić.

Polazak u školu i semafor model

Školska godina u Srbiji za osnovce i srednjoškolce počela je 1. septembra, a većina đaka se vratila u klupe.

Ministar prosveta Branko Ružić je uoči početka godine najavio uvođenje semafor modela nastave i redovno praćenje razvoja epidemiološke situacije.

Modeli se dele na zeleni, narandžasti i crveni.

Zeleni podrazumeva redovnu nastavu za sve učenike u odeljenju istovremeno i primenjuje se u sigurnom okruženju.

Đaci su u obavezi da nose maske dok razgovaraju ili odgovaraju.

Narandžasti – kombinovani model, na početku je važioza učenike sedmog i osmog razreda, kao i za srednjoškolce, ali je kasnije primenjen i na mlađe.

Podrazumeva nastavu koja se jedan dan odvija onlajn, drugi neposredno u školama.

Crveni model će se sprovoditi u najugroženijim mestima, gde je veliki stepen rizika po zdravlje stanovnika.

Nastava se u tom slučaju odvija na daljinu.

Korona virus i đaci: „Želimo da ostanemo u školskim klupama“

Na dan prvog septembra u Srbiji je bilo 3.346 novozaraženih, a 22. septembra je iznosio 7.201.

U prvoj nedelji je onlajn ili kombinovana nastava bila uvedena u pet opština, da bi sredinom septembra ona bila na snazi u više od 40 mesta u Srbiji.

Ružić je u drugoj nedelji septembra najavio i mogućnost testiranja dece u školama, ali je istakao da bi ona mogla da bude samo uz saglasnost roditelja ili zakonskih staratelja.

Dodao je da to još nije moguće uraditi, jer postoji otpor roditelja.

Studenti i korona virus

Prema istraživanju Studentske poliklinike u Beogradu, među 500 ispitanika koji su došli sa simptomom korona virusa, najviše je onih iz Beograda, a gotovo 80 odsto njih je nevakcinisano, rekla je za RTS doktorka Mila Paunić iz te zdravstvene ustanove.

„Istraživanje će nam pomoći da dobijemo podatke o tome koliko je studenata koji su se vakcinisali, a zarazili su se do onih koji nisu vakcinisani.

„Vakcinisani studenti u 97 odsto slučajeva imaju laku ili srednjetešku kliničku sliku“, navodi Paunić o istraživanju koje je urađeno od 1. jula do 20. septembra ove godine.

Više je pozitivnih devojaka nego mladića.

Najviše je onih koji ne znaju gde su se zarazili – skoro trećina, pokazuje istraživanje.

Na žurkama se zarazilo više od 18 odsto ispitanih, na putovanju nešto više od 16 odsto, a u porodici skoro 17,5 odsto.

Prikupljeni podaci ukazuju na to i da su studenti mahom birali vakcinu proizvođača Fajzer vakcinu – skoro 70 odsto, dok se 29 odsto anketiranih opredelilo za kinesku Sinofarm.

Češće su se zaražavali oni koji su primili Sinofarm vakcinu, dodala je Paunić.

Ostale epidemije

Na vakcinaciju apeluju i iz Udruženja pedijatara Srbije, ali kada je reč i o dosadašnjoj obaveznoj imunizaciji.

„Smanjenje stope obuhvata dece obaveznom vakcinacijom tokom pandemije Kovida-19 preti da uzrokuje novu ozbiljnu javno-zdravstvenu krizu i ugrozi živote dece u većoj meri nego Kovid-19″, kažu iz Udruženja.

Iz Udruženja apeluju i na roditelje da vakcinišu decu redovnim i obaveznim vakcinama u vreme pandemije, jer su u tom slučaju deca dvostruko ugrožena.

„Poslednji podaci kojima se na teritoriji Srbije raspolaže pokazuju da je stopa obavezne vakcinacije protiv morbila u Srbiji opala za 25 do 30 odsto“, kažu iz Udruženja.

„Stanje je blizu alarmantnog, pa dete koje se rodi danas ima svega 20 odsto šansi da do svoje pete godine primi sve globalno preporučene vakcine“.

Zahvaljujući vakcini protiv boginja broj smrti u svet je od 2000. do 2018. smanjen za 73 odsto, podaci su ovog Udruženja.

Zahvaljujući vakcini, mnoge zarazne bolesti iskorenjene su.

Šta do sada znamo o imunizaciji dece u Srbiji

Roditelji koji žele da se njihovo dete vakciniše, nema potrabe da ga prijavljuju putem sajta e-Uprave niti da najavljuju dolazak, rečeno je u julu za BBC iz lokalnih domova zdravlja u Nišu i Zrenjaninu.

Dovoljno je da dete na vakcinalni punkt dovedu roditelj ili staratelj.

Deca starija od 16 godina mogu da se vakcinišu na bilo kom punktu za vakcinaciju odraslih.

Za uzrast od 12 do 15 godina vakcinacija se obavlja u okviru Službe za zdravstvenu zaštitu dece i školske dece pri domovima zdravlja, a roditelji mogu da pribave saglasnost pedijatra na licu mesta.

Fajzer je u Srbiji trenutno jedina vakcina koja je odobrena za upotrebu kod dece.

Odobrenje je početkom juna izdala Agencija za lekove i medicinska sredstva, i to kod dece uzrasta od 12 do 15 godina.

Vakcinacija dece u svetu

Deca od 12 do 15 u Velikoj Britaniji počela su sredinom septembra 2021. da primaju vakcinu Fajzer. U celoj zemlji se učenici koji idu u školu savetuju da dva puta nedeljno kod kuće rade test na korona virus
U Danskoj (deca od 12 do 15 godina) i u Španiji (deca od 12 do 19 godina) vakcinisan je veći deo dečije populacije najmanje jednom dozom
Vakcinacija u Francuskoj ide brzo, oko 66 odsto dece od 12 do 17 godina primilo je do sada jednu dozu vakcine, a 52 odsto je vakcinisano u potpunosti
Od oktobra u ovoj zemlji kovid propusnice (sanitarne propusnice) biće potrebne i mlađima od 18 godina, što znači da će tinejdžeri morati da pokažu dokaz o vakcinaciji ili negativan test na korona virus, kako bi ušli u bioskope, muzeje, restorane i tržne centre
Naučni savet je u junu u Nemačkoj preporučio vakcinaciju za decu staru od 12 do 15 godina koja imaju zdravstvenih problema. Ali u avgustu je Delta soj počeo brzo da se širi, pa je vakcinacija preporučena i za ostale, odnosno i za tinejdžere čije zdravlje nije narušeno
Vakcinacija za decu od 12 do 15 godina, koja imaju plućne bolesti, astmu ili im je zdravlje narušeno proručena je i u Švedskoj
U Norveškoj, koja nije deo Evropske unije, preporučena je vakcinacija dece od 12 do 15 godina jednom dozom, a odluka o davanju druge, biće doneta kasnije
Kuba je prva zemlja na svetu gde je počela vakcina dece od dve godine i starije
Predsednik Venecuele Nikolas Maduro izjavio je da od oktobra u toj zemlji počinje vakcinacija dece i mladih od tri do 18 godina, dok je manje od 12 odsto stanovništva vakcinisano protiv korona virusa