Više od pet miliona ljudi postali su milioneri širom sveta 2020. godine uprkos privrednoj i finansijskoj koji je uzrokovala pandemija korona virusa.

Dok su mnogi siromašni siromašili, broj milionera se povećao za 5,2 miliona na 56,1 milion širom sveta, pokazalo je istraživanje Kredi Svis (Credit Suisse).

U 2020. više od jedan odsto punoletnih širom sveta prvi put su postali milioneri.

Oporavak berzi i skok cena nekretnina pomogli su da se poveća njihovo bogatstvo.

• Deset najbogatijih ljudi bi moglo da plati vakcine za ceo svet
• Milijarderi – dobro ili loše za zajednicu
• Milijarder koji se odselio u zabito selo u Indiji

Stvaranje bogatstva izgleda da je „potpuno netaknuto“ privrednim nedaćama pandemije, rekli su istraživači.

Etntoni Šoroks, ekonomista i autor izveštaja o globalnom bogatstvu, rekao je da je pandemija imala „akutni kratkoročni uticaj na globalna tržišta“, ali je dodao da je to „uglavnom preokrenuto do kraja juna 2020″.

„Globalno bogatstvo ne samo da je odolelo takvim previranjima, već se u stvari brzo povećavalo u drugoj polovini godine“, rekao je on.

Međutim, razlike u bogatstvu među punoletnima povećale su se 2020. godine, a Šokors je rekao da ako se iz analize uklone povećanja cena imovine, poput povećanja cena kuća, „onda je možda globalno bogatstvo domaćinstava opalo“.

„U nižim opsezima bogatstva, gde su finansijska sredstva manje zastupljena, bogatstvo je uglavnom mirovalo, a u mnogim slučajevima, nazadovalo“, rekao je on.

„Treba očekivati da će se vremenom neki od osnovnih faktora sami ispraviti.

„Na primer, kamatne stope će u nekom trenutku početi ponovo da rastu, a to će sniziti cene imovine.“

Ukupno globalno bogatstvo poraslo je za 7,4 odsto, navodi se u izveštaju.

• Možemo li da verujemo super-bogatima da će plaćati veći porez
• Superbogataši u Americi „skoro da ne plaćaju porez na dohodak“
• Kajli Džener je najmlađa milijarderka na svetu

Od početka 21. veka, broj ljudi sa prihodima između 10.000 i 100.000 američkih dolara više nego se utrostručio – sa 507 miliona u 2000. na 1,7 milijardi sredinom 2020. godine.

Istraživači su rekli da je povećanje odražavalo „rastući prosperitet ekonomija u razvoju, posebno Kine, i širenje srednje klase u svetu u razvoju“.

Nanet Hešler-Fojdherb, glavna direktorka za investicije u Kredi Suis, rekla je: „Ne može se poreći da su akcije koje su vlade i centralne banke preduzele kako bi pomogle pojedincima i preduzećima najviše pogođenih pandemijom i smanjivanje kamatnih stopa, uspešno izbegle globalnu krizu punog obima „.

Dodala je: „Najveći uticaj je, verovatno, imalo to što su centralne banke snizile kamatne stope.

„To je glavni razlog zašto su cene akcija i cene kuća procvetale, a to se direktno odražava u našim procenama bogatstva domaćinstva.“

Ali dodala je da su ove intervencije „imale veliku cenu“.

„Javni dug u odnosu na bruto društveni proizvod (BDP) porastao je širom sveta za 20 procentnih poena ili više u mnogim zemljama.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]