U podnožju Himalaja, dok sede visoko na slonovima koji se probijaju šumskim stazama, mnogi turisti prvi put uživo vide divlje životinje.

Oni imaju priliku da spaze tigrove, leoparde i nosoroge sa jednim rogom dok šetaju nepalskim Nacionalnim parkom Čitvan – lokacijom svetske kulturne baštine UNESKO-a, organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu.

Godinama su ovi safariji sa slonovima privlačili turiste i bili izvor prihoda za meštane.

Ali korona virus je destabilizovao taj posao – i čak naterao neke organizatore da prodaju slonove kako bi sastavili kraj s krajem.

• Ubijani zbog kože – smrtonosna trgovina azijskim slonovima
• „Muče slonove do smrti, a onda rone krokodilske suze“
• Kakve tajne tate slonovi prenose mladuncima

Suman, čije je ime promenjeno da bi mu se zaštitio identitet, jedan je od desetak vlasnika hotela koji su decenijama organizovali safarije za turiste u poseti parku.

On je biznis započeo krajem osamdesetih, iznajmivši slonove u vlasništvu jednog bogatog Nepalca.

Ubrzo posle toga zarađivao je dovoljno da u Indiji kupi dva slona.

„Safariji sa slonovima pogoduju ovdašnjoj šumskoj oblasti“, kaže Suman.

„Posetioci mogu da izvuku najviše iz takve vrste putovanja i uživaju u razgledanju retkih divljih životinja.“

Troškovi biznisa sa slonovima

Odrasli slon može da donese vlasnicima kao što je on zaradu od 1.250 dolara mesečno – što je dobar prihod na siromašnom, izolovanom parčetu zemlje u himalajskoj oblasti.

Ali Kovid-19 je zaustavio taj priliv novca.

Uz ograničenja putovanja i turizam u stalnom padu, mnogi organizatori safarija kao što je Suman prisiljeni su da prodaju svoje slonove.

„Troškovi obezbeđivanja hrane i lekova za slonove su veliki“, kaže on.

„Pomislio sam da će postati teško izdržati te troškove ako pandemija potraje jedan duži vremenski period.“

Samo hranjenje slonova košta Sumana skoro hiljadu dolara mesečno.

Kada su mu prihodi opali, odlučio je da proda jednog od svoja dva slona nekome u Indiji.

Ali uprkos tome što je pozamašno zaradio od prodaje, taj novac brzo je potrošen na pokrivanje drugih troškova.

„Nema posla. Novac je otišao na otplatu dugova, plate osoblja i vršenje popravki.“

Moj prijatelj, slon

Za Sumana, slon je bio više od pukog izvora prihoda.

„Kad god bih ga hranio voćem ili karfiolom, on bi dao glasa od sebe“, kaže on.

„Oglašavao bi se kad god bi me video.“

Uprkos tome što ima posvećene čuvare koji vode računa o njegovim slonovima, posećivao bi ih i imao interakciju sa njima kad god bi našao vremena.

„Ovaj konkretan slon bio je veoma hrabar i nije se plašio čak ni tigrova“, priseća se Suman.

„Slonovi obično počnu da se oglašavaju i odbijaju da se pokrenu kad osete prisustvo tigra.

„Ali taj slon je slušao komande svog mahouta (čuvara) i bio je veoma disciplinovan.“

Suman misli da će slon kog je prodao na kraju završiti kao kućni ljubimac nekog bogataša ili u nekom hramu u Indiji, gde će učestvovati u ceremonijama.

Pošto ga je prodao, njegov drugi slon bio je vidno uznemiren i trebalo mu je nekoliko dana da se oporavi.

• Tajlanđanin masažom srca spasao slonče posle saobraćajne nesreće
• Zašto sateliti iz svemira broje slonove

Šta čeka safarije u Nepalu?

Turistički radnici u Nepalu ne vide mnogo šanse za obnavljanje njihovog poslovanja u skorije vreme.

Prošle godine, broj turista koji su doputovali u Nepal opao je za 80 odsto u odnosu na 2019. godinu, prema nepalskom Ministarstvu za imigraciju.

Poslednji put su takve brojke viđene 1986. godine.

Kao i Suman, mnogi organizatori safarija rasprodali su svoje slonove u Indiju – prekršivši tako propise za trgovinu ugroženim vrstama.

Nepal i Indija su potpisnici globalne Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune, koja zabranjuje komercijalnu trgovinu ugroženim životinjama.

„Pre pandemije, imali smo 55 slonova u privatnom vlasništvu.

„Danas je taj broj spao na 35″, kaže Riši Tivari, predsedavajući Ujedinjene zadruge za slonove u Čitvanu.

On želi da vlada dodeli oblasti za ispašu slonova i da omogući „meke“ kredite organizatorima safarija kako bi im ublažili posledice krize.

Ali nepalska vlada kaže da ne može da dopusti da radni slonovi pasu unutar zaštićenih šumskih oblasti.

Zvaničnici su pojačali kontrolu kako bi zaustavili prebacivanje slonova preko granice.

U mnogim zemljama u kojima slonovi koji žive u zatočeništvu zabavljaju turiste, kao što su Indija, Šri Lanka i Tajland, finansijski teret postaje nepodnošljiv za vlasnike.

• Kriza u svetu i bez pandemije: Pet problema na vidiku
• „Nisam mislila da ću gladovati pod stare dane“
• Da li bi svet posle korona virusa mogao da bude ravnopravniji

Nema više slonova

Poslednjih godina organizatori safarija našli su se pod velikim pritiskom grupa za zaštitu prava životinja.

Neki aktivisti pozvali su na bolje ophođenje prema safari slonovima, dok drugi žele potpuno zabranu izleta u kojima se oni koriste.

„Neki čuvari slonova verovali su da mogu da kontrolišu slonove samo ako ih tuku“, kaže Suman.

„To se sada u značajnoj meri promenilo.“

On kaže da se čuvari slonova trenutno obučavaju da se ophode prema slonovima sa ljubavlju.

Ali on misli da bi bilo nemoguće ispuniti baš sve zahteve aktivista.

„Slonovi će pobeći ako ih ne vezujemo lancima i držimo pod nadstrešnicama.“

Suman kaže da je kampanja već ostavila traga.

Sve više i više turista odbija da prihvati njegove usluge.

Jedno od glavnih odmarališta u Čitvanu čak je zamenilo safarije sa slonovima turama tokom kojih ljudi prate životinje umesto da im se voze na leđima.

„Neću kupovati slonove u budućnosti“, kaže Suman.

„Mislim da će naš turizam doživeti veliki preobražaj u budućnosti i slonovi više neće biti korišćeni na safarijima.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]