Engleski jezik vlada svetom. Činenica je da će onaj koji ga ne govori biti sputavan u mnogim sferama života – od posla pa sve do putovanja po inostranstvu. Danas se očekuje da se svaka osoba osim svog maternjeg jezika služi i engleskim. U mnogim državama se on uči od obdaništa, a kod nas se od prvog razreda osnovne škole tretira kao obavezan.
Lingvisti nisu očekivali da će ovaj jezik zavladati svetom zbog njegove teške gramatike, načina pisanja, ali i nelogičnog izgovaranja reči. Međutim, ipak se uspeo popeti na tron. Tek posle 18. veka zahvaljujući političkoj i ekonomskoj snazi zemalja engleskog govornog područja postaje svetski jezički vladar. Na toj poziciji se zadržao sve do danas zahvaljujući globalizaciji, pojavom satelitske i kablovske televizije, ali i interneta.
Engleski je bio veoma otvoren, te je preuzimao mnogo reči iz nemačkog, francuskog i latinskog jezika. Pa se tako ne treba čuditi kada osoba koja govori i engleski i nemački se na prvu loptu zbuni, pa umesto water kaže Wasser ili obrnuto.
Engleski jezik se od Velike Britanije raširio oko cele zemaljske kugle. Pošto je jezik živ, primoran je da se prilagođava okruženju, pa na taj način nastaju mešovite varijante ovog jezika. Uzmimo kao primer američku i britansku verziju. Ukoliko ste u školi na časovima engleskog učili iz britanskih knjiga, reči kao što su taxi, pants, gas ili truk niste mogli da pročitate. Umesto njih koristili ste cab, trousers, petrol i lorry.
Veliki uticaj na engleski jezik imao je i period kolonizacije gde su domoroci bili primorani da nauče jezik kolonista, ali s druge strane su i vladari u svoj jezik ubacivali domorodačke izraze i fraze. Na primer, Novozelanđanin kada ide na sahranu ne ide na funeral već na tangi.
Saznajte više o ranom učenju stranog jezika
Previše gledanja filmova i serija proizvedenih u Holivudu može biti mač sa dve oštrice. Naime, gledalac će slušanjem lakše savladati taj jezik, zapamtiće reči i fraze i na taj način lakše će se snaći ukoliko se nađe u društvu nekog engleza ili turiste. Međutim, globalizacijom i pojavom društvenih mreža, maternji jezici koji nisu engleski se polako potiskuju. Sve ćešće se koriste reči iz tog jezika, iako za njih postoji odgovarajuća srpska reč. Primera radi, shareovati fotografiju je isto što i podeliti.
Istorija nam je već mnogo puta dokazala da je jezike vrlo lako svrgnuti sa trona. Svedoci smo potiskivanja, u to vreme dominantnog, nemačkog ili italijanskog jezika. Ali s druge strane, postoje i primeri da je jezike kojima ne govori više ni jedan jedini čovek moguće oživeti. Najbolji primer za to je hebrejski, koji se 2.500 godina nije javljao niti u govornom, a kamoli u pisanom obliku. Dok je danas hebrejski maternji jezik Izarelaca.
Dodaj komentar