Italija, zemlja dobre hrane, fantastične mode i brzih automobila. Svaki grad ima svoju priču, bogatu istoriju i zanimljive tradicije. Ipak, među njima svima izdvaja se, ušuškana na severu, „kraljica Jadrana“, Venecija.
Da biste uopše stigli do ovog grada koji se prostire na čak 118 ostrva, morate ići brodom. Tokom ove vožnje prvo ćete primetiti raskošnu crkvu Santa Marija dela Salute o kojoj je pisao i naš poznati pesnik Laza Kostić. Vodiči na raznim jezicima pričaju o ovom fantastičnom delu arhitekture. Smeštena na ulazu u kanal Grande, crkva je izgrađena u čast Device Marije, koju su Venecijanci smatrali svojom zaštitnicom. Oni su bili ubeđeni da je upravo ona zaslužna za prestanak kuge, pa su odlučili da joj se zahvale tako što će sagraditi crkvu pokajnicu. Kada uđete u Santu prvo ćete osetiti miris voska i videćete koliko je jednostavno i skromno ukrašena. Možda ćete čak imati i priliku da poslušate deo mise, koja se ovde redovno održava, ako budete imali sreće.
Kada se iskrcate sa brodića i stupite na tlo Venecije, nećete znati u šta prvo da gledate. Šarenilo, mnoštvo tezgi, prodavaca, turista i zabavljača u najrazličitijim kostimima. Srednjovekovne dame i gospoda, Napoleon, ratnici, anđeli, princeze i vitezovi samo su neki od maskiranih animatora koje možete sresti u ovom gradu.
Sledeća nezaobilazna destinacija za turiste je Trg Svetog Marka. Na putu do trga videćete spomenik posvećen ujedinitelju Garibaldiju, kao i nekoliko kanala i mostova.Od svih mostova u Veneciji, a ima ih oko 400, najviše pažnje privlači Ponte dei Sospiri, kod nas poznatiji kao Most uzdaha. On povezuje Novi zatvor i Duždevu palatu.
Legenda kaže da su osuđenici upravo na ovom mestu poslednji put osetili slobodu i uzdahnuli pred odlazak u zatvor, pa odatle i potiče naziv ovog mosta. Osim ove legende, postoji još jedna, romantična, koja kaže da će zaljubljeni parovi koji prođu ispod ovog mosta tačno u trenutku zalaska sunca zauvek ostati zajedno. Na Mostu uzdaha, uvek je gužva, a ukoliko poželite da se fotografišete moraćete da sačekate nekoliko minuta da dođete na red. Pored ovog slavnog mosta nalazi se Duždeva palata. Izgrađena u gotskom stilu, sa raskošnom spoljašnošću i ona mami uzdahe brojnih turista.
Još nekoliko metara i stižete i do trga Svetog Marka. Za ovo mesto je čak i Napoleon rekao da je „najlepši salon Evrope“. Ispred se nalaze dva stuba. Na vrhu jednog je krilati lav, simbol grada, a na drugom Sveti Teodor, prvi zaštitnik Venecije. Između ova dva stuba nekada su bila vešala za osuđenike za smrt i zato pravi Venecijanci nikada ne prolaze tuda.
U centru trga nalazi se bazilika Svetog Marka koja izgledom oduzima dah. Sa prednje strane bazilike vide se četiri zlatna konja, a na četiri kupole naslikane su biblijske scene. Na poslednjoj, petoj kupoli naslikana je priča o tome kako su mošti Svetog Marka tajno prenete iz Aleksandrije u Veneciju.
Dok šetate ovim delom grada, nemoguće je da ne naletite na golubove, pošto ih u Veneciji ima oko 200 hiljada, a većina proleće upravo ovde. Fotoaparati i kamere se samo smenjuju, pošto svi žele da zabeleže atmosferu na trgu. Na ovom mestu možete čuti sve svetske jezike, pošto u „grad mostova“ zaista dolaze ljudi iz celog sveta.
Svakako morate skrenuti i u neke manje, sporedne uličice, pošto ćete ovde videti pravi duh Italije. Možda i zalutate, ali ne brinite, na ulazu u svaku ulicu je tabla koja vam pokazuje u kom pravcu je trg Svetog Marka. Šetajte, razgledajte, divite se Veneciji i njenim lepotama. A onda na momenat zažmurite, doživite ritam grada, osetite mirise, slušajte zvukove. Melodičan italijanski na svakom koraku, zvuk pesme gondolijera, miris poznate italijanske pice. Ovo su stvari koje se pamte.
Na svakom koraku mostići i kanali, a ispod svakog kanala plove gondole. Neke su bogato ukrašene, sa zastavama i izrezbarenim delovima, dok su druge potpuno jednostavne. U svakoj od ovih gondola voze se turisti, koji širom otvorenih očiju posmatraju svoju okolinu, vade fotoaparate i slikaju sve, čak i najmanje detalje. Svi gondolijeri obučeni su u uniforme, sa šeširima na glavi i veslom u rukama. Od onih malo tradicionalnijih turisti mogu čuti čak i poznate italijanske pesme, dok drugi ipak pričaju priče o znamenitostima, ljudima i Veneciji.
Od obilaska, možda i ogladnite. Srećom, kafića i restorana ima na svakom koraku. Najpoznatiji, a i najskuplji kafić u Veneciji je „Florian“, gde je navodno i čuveni zavodnik Đakomo Kazanova pio kafu. Osetite ukus Italije, probajte neki lokalni specijalitet, pojedite poznati italijanski sladoled i naravno popijte espreso. Tako ćete najlakše shvatiti lokalnu izreku – ko jednom poseti Veneciju, uvek joj se vraća.
Dodaj komentar