Protesti protiv strogih mera zabrane kretanja, nametnutih u pokušaju da se spreči širenje kovida-19, izbili su širom Kine tokom poslednje nedelje novembra.

Nemiri su se širili istovremeno sa korona virusom – država je beležila porast broja novoobolelih.

Kina nije jedina koja je uvela stroge restriktivne mere tokom pandemije, ali je većina zemalja ove mere koristila samo kako bi zauzdale širenje bolesti dok se ne izrade i ne podele vakcine.

Mere su se ukidale različitim tempom širom sveta, a većina vlada je u međuvremenu prihvatila filozofiju „života sa virusom“.

Peking je odlučno stao iza politike nula kovida – pristupa koji je čvrsto zagovarala administracija predsednika Sija Đinpinga – ali da li je ovaj pristup već počeo da gubi bitku?

BBC novinari su razgovarali sa troje stručnjaka za zarazne bolesti.

• Zašto u Kini ponovo raste broj zaraženih korona virusom
• Protesti u Kini: Demonstranti ljuti zbog strogih kovid mera, pritvoren i pretučen novinar BBC-ja
• Gušenje protesta u Kini, državni mediji cenzurišu punom parom

„Neodrživo“

Kinesku strategiju potpunog suzbijanja kovida-19 upornim zabranama kretanja kritikovali su brojni eksperti, poput onih iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO): još prošlog maja, generalni direktor Tedros Adhanom Gebrejesus rekao je da je pristup Pekinga „neodrživ“.

„Većina eksperata iz epidemiologije i globalnog zdravlja veruje od početka 2020. godine da politika nula-kovida nije održiva dugoročna strategija“, kaže Mark Vulhaus, profesor epidemiologije zaraznih bolesti sa Univerziteta u Edinburgu, u Velikoj Britaniji.

Profesor Vulhaus smatra da je samo mali broj „dobro pozicioniranih zemalja“ – poput Australije i Novog Zelanda – mogao da primeni pristup nula kovida na ograničeni vremenski period, ali da su čak i te daleke ostrvske zemlje na kraju morale da se prebace na „život sa virusom“.

„Kina je poslednja velika ekonomska sila koja se suočila sa tim izazovom“, kaže on.

Prvog decembra, Peking je pokazao znake mogućeg predomišljanja: u četvrtima Šangaja i Guangdžoua, gradova koji su imali veliki porast broja novozaraženih, počelo je ukidanje mere zaključavanja.

Potpredsednica vlade takođe je signalizirala da se spremaju promene.

„Zemlja se suočava sa novom situacijom i novim zadacima epidemiološke prevencije i kontrole, dok patogenost omikron soja slabi, više ljudi se vakciniše i akumulira se iskustvo u zauzdavanju širenja virusa“, izjavila je potpredsednica vlade Sun Čunlan, jedna od najviših kineskih zvaničnica za pandemiju, prema izveštaju novinske agencije Rojters.

Njena izjava mnogima je delovala kao kontrast u odnosu na ranije poruke vlasti da zemlja mora da zadrži strogu politiku nula kovida.

Pogledajte video: Kako je izgledala izolacija u Šangaju

Zašto se Peking toliko dugo držao politike „nula kovida“?

Postoji nekoliko odgovora na ovo pitanje.

Jedan od njih je da, sudeći makar po zvaničnim ciframa, izgleda da je strogi pristup Kine pomogao da ne dođe do „velike štete od kovida“ među stanovništvom: zemlja je prijavila svega 30.192 smrtna slučaja tokom pandemije, prema SZO-u.

U drugim mnogoljudnim zemljama je umrlo daleko više ljudi – bilo je, na primer, više od milion smrti u SAD, skoro 700.000 u Brazilu, oko 530.000 u Indiji i skoro 200.000 u Velikoj Britaniji (iako je teško praviti direktna poređenja između zemalja).

„Kina je jedina zemlja koja ima razloga da se ponosi uspehom u borbi protiv pandemije“, kaže za BBC Viktor Gao, bivši kineski diplomata i potpredsednik ekspertske grupe Centar za Kinu i globalizaciju.

„Mislim da nijedna zemlja sveta ne može da se pohvali boljim učinkom.“

Međutim, čini se da je većina ljudi u Kini umrla od korona virusa ove godine.

• Kineske vlasti zaključale grad od 20 miliona stanovnika zbog širenja kovida
• Zašto se Kina i dalje trudi da održi broj slučajeva kovida na nuli

Kineski „četvrti put“

Naredni razlog za ostajanje pri strogom pristupu malo je složeniji, objašnjava profesor Vulhaus.

On kaže da se većina zemalja oslanjala na tri glavna puta ka povratku nekoj vrsti postpandemijske normalnosti.

Jedan je bio da većina mera ostane na snazi dok veći broj stanovnika ne bude vakcinisan – najistaknutiji primeri ovog pristupa bile su države poput Australije i Novog Zelanda.

Drugi put je mogao da se vidi u Africi, gde je niska stopa vakcinisanih dobila protivtežu u prirodnoj izloženosti zarazi – ljudi su izgradili imunitet tokom vremena.

Trećim putem, oslanjajući se na kombinaciju vakcinacije i prirodnog sticanja imuniteta, pošao je veliki broj zemalja, poput Velike Britanije.

Kina se, međutim, ne uklapa u te scenarije.

Njeno insistiranje na politici nula kovida značilo je da su ljudi bili vrlo malo prirodno izloženi korona virusu.

Stoga, prelazak na život sa kovidom sada uglavnom mora da se oslanja na vakcinaciju.

Ali, Kina ima problema na ovom frontu, smatra profesorka Anelis Vajlder-Smit, stručnjakinja za zarazne bolesti iz Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu.

„Kineski program vakcinacije je u zaostatku. Stopa vakcinacije je niža nego u mnogim zemljama, naročito među starijim stanovništvom, koje je najugroženije od kovida“, primećuje profesorka Vajlder-Smit.

Razlozi za slabiji procenat vakcinisanih i dalje su izvor rasprave među akademicima.

U uredničkoj reči objavljenoj u junu, medicinski časopis Lanset sugerisao je da bi to moglo biti zbog veće privrženosti tradicionalnoj medicini, pa čak i nedostatka poverenja u domaće proizvođače vakcina.

U Lansetusmatraju da je nepoverenje moglo da potiče još od vremena pre pandemije: naime, 2018. godine je otkriveno da je kineska kompanija za proizvodnju vakcina Čangšeng Biotehnolodži falsifikovala podatke o vakcini protiv besnila i da je proizvela neefikasne vakcine protiv difterije, magarećeg kašlja i tetanusa.

Profesorka Vajlder-Smit dodaje da se pristup Peking prema vakcinama razlikovao od onoga koji su preporučili SZO stručnjaci.

„U vreme kad je savet bio da se vakcinišu ljudi od 60 godina i stariji pre mlađeg stanovništva, Kina je učinila upravo suprotno“, kaže ona.

„Kao i u svakoj zemlji, kineske vlasti moraju da se izbore sa oklevanjem građanstva da primi vakcinu, ali glavni problem je što je Kina na početku stavila prioritet na imunizaciju osoba između 18 i 59 godina starosti i još mora da se sustigne sa starijim stanovništvom.“

Čak i oni koji su vakcinisani protiv kovida, suočili su se sa drugim problemom, kaže profesor Kit Nil, profesor emeritus sa Epidemiologije zaraznih bolesti na Univerzitetu u Notingemu.

„Podaci su pokazali da su zapadne vakcine značajno efikasnije u zaštiti od težih oblika kovida-19 nego kineske koje je koristio Peking“, kaže profesor Nil.

Stručnjak podseća da nijedna vakcina do sada nije zaustavila širenje virusa.

„Kovid je trenutno nezaustavljiv, iako su novi sojevi manje smrtonosni. Kina ostaje ranjiva na virus i neće moći da ga spreči da uđe u zemlju. Suviše je zarazan.“

• „Otupeli smo“: Vuhan ponovo zaključan zbog korona virusa
• Bekstvo iz kovid karantina: Radnici u Kini preskočili ogradu fabrike
• Vlasti u Kini provaljivale u stanove u potrazi za zaraženima koji nisu hteli u karantin

Politička dilema

Sve to znači da se Kina suočava sa ogromnim izazovom ako odluči da se otvori.

Procene iz marta objavljene u časopisu Nejčer medisin pokazuju da bi okončanje politike nula kovida moglo da preoptereti kineske bolnice sa 15 puta više ljudi kojima su potrebni bolnički kreveti nego što ih je trenutno dostupno.

To bi moglo da dovede do oko 1,5 miliona smrti, predvideo je časopis.

„Kina se saterala u ćošak. Ne može da ostane večno zaključana, jer to škodi njenoj privredi, a ne može ni da se otvori, jer će nagli skok broja slučajeva preopteretiti zdravstveni sistem“, kaže profesor Nil.

„Rešenje bi bio uvoz zapadnih vakcina i ubrzanje vakcinacije starije populacije, ali to bi bilo protivno poruci da kineska vlada drži stvari pod kontrolom.“

Profesorka Vajlder-Smit, međutim, kaže da ove procene ne bi trebalo da stoje na putu postepenog popuštanja mera.

„Lično verujem da će kineska vlada popustiti mere ograničenja kada starija populacija bude pokrivena trećom dozom vakcine“, kaže ona.

„Jeste, kineske vakcine možda nisu toliko efikasne kao one izrađene na Zapadu, ali su i dalje veoma važne za prevenciju težih oblika bolesti, bolničkih lečenja i smrti.

„Postalo je očigledno da pristup sa zaključavanjima više ne može da se opravda“, dodaje ona.

Pogledajte video:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]